Mitar otvoreno - od djetinjstva i tatinih batina...
. . . do Rafe, Širera i premijerligaškog sna! I šta je bio problem u Njukaslu. . . ?
Fudbal 02.09.2018 | 00:00
Govoreći za tamošnje medije srpski reprezentativac objašnjava da mu rad u teretani mnogo pomaže i da mnogo, baš mnogo vremena provodi radeći na snazi...
"Moje telo je moje najveće oružje. Moram da budem snažan, da se osećam moćno", počeo je Mitrović. "A i sviđa mi se da radim u teretani, potrebna mi je. Čak i na slobodan dan. Ustanem rano, odem da vežbam, tamo doručkujem i tek onda se vratim porodici. Shvataju me kod kuće, to je moj posao. Jer ja nisam brz. Nisam ni spretan. Nisam Rahim Sterling, zar ne? Zato moram da kosristim snagu u igri, u šesnaestercu moram da budem najjači".
Mitrović se nadavao golova u Čempionšipu prošle sezone, ali svi jako dobro znaju da Čempionšip i Premijer nisu isto. Uostalom, u Njukalsu mu baš i nije išlo. Otuda i bojazan kako će Fulam ove sezone proći sa njim, a platio ga je papreno. Englezi kažu ovako: nije naročito visok, nije ni najjači čovek u ligi, ali ta njegova široka ramena... U moru lažni devetki izdvaja se pojavom.
"Odrastao sam na Alenu Šireru i Didijeu Drogbi. Sada se, međutim, igra drugačije, Treneri traže brže igrače, fudbal se menja. A ja nisam takav igrač. Imam, ipak, svoje kvalitete. Defanzivci u Premijer ligi stvarno su mnogo jaki. Ponekad mi se čini da se više bavim rvanjem nego fudbalom. Recimo, posle utakmice sa Barnlijem bio sam baš umoran. Ali više od borbe nego od trčanja. Morate da im pokažete da se ne plašite. Ako vam zadaju udarac, vi morate da njih udarite jače. Pokušavam da igram svoju igru i to je kao rat za mene. Uradiću sve da dobijem duel, ali posle posle utakmice tu je rukovanje. Poželim rivalu sve najbolje. To je sport, poštovanje".
Mitrović slavi golove s puno emocija. Ove sezone ruku stavlja na uvo kad zatrese mrežu. Nema neko posebno objašnjenje zbog čega...
"Kad dođem kući moj dvogodišnji sin Luka radi to isto i smeje se. Moram da nastavim, zar ne? Fudbal je igra strasti i kada date gol emocija negde mora da izađe".
Od malog Smedereva, preko Partizana i Anderlehta, do Premijer lige. Mitrović je u otvorenom razgovoru Englezima priznao jednu stvar.
"Kao dete nikada nisam bio u prvom timu".
U najkraćem, nikako nije mogao da se fokusira. Probao je i karate, pa kikboks. A njegov otac Ivica jednom je u šali rekao da je vrlo lako mogao da postane i kriminalac. Taj izjava povezana je sa jednim incidentom i kamenovanjem voza...
"Ne znam šta se dogodilo, ali znam da nisam bio sam. Bilo je oko sotinu dece i svi su gađali. Moj kamen je razbio staklo i pogodio mašinovođu. Bio sam nevaljao kao klinac. Otac je uglavnom bio blag prema meni, ali umeo je nekoliko puta i da me izudara po dupetu. Dobro se toga sećam. Ipak, bio sam srećno dete. Roditelji su uvek bili uz mene i uradili su sve da me sklone sa ulice".
Mitrović je stasao u Partizanu. Ali nije sve počelo kako je priželjkivao...
"Gotovo da uopšte nisam igrao u mlađim katgeorijama. Prošao sam celu akademiju Partitana a nisam igrao. Bio sam nekako uvek sićušan za svoje godine. Tada mi je otac rekao da moram da radim mnogo više od ostalih kako bih uspeo. Iznenada sam izrastao. Tako sam oko šest meseci igrao za omladince i odmah prešao u prvi tim. Navikao sam na naporan rad. Želim da radim. I moram, ne želim da lažem sebe. Ovo nije san. Realnost je".
Mitrović je bio blizu Midlzbroa kada mu je zazvonio telefon. "Kako si", sa druge strane žice bio je Slaviša Jokanović...
"Malo je reći da sam bio srećan. Sada pokušavam da vratim Jokanu jer je sve učinio da me dovede. Ponekad ću dati gol, ponekd ne, ali uvek dajem 100 odsto".
Na putu do Premijer lige Mitar je postigao 12 golova za Fulam i ključno doprineo velikom uspehu. Dobro je krenuo i u eliti. Šta kaže Jokan?
"Ništa, još je hladan kao led", kroz osmeh će srpski golgeter. "On ne pokazuje osećanja, ali znam da je zadovoljan sa mnom. Pokušava da ostane hladan. Mi ipak znamo da je srećan i kada je ljut. Dok sam skupljao lopte oko terena nikada nisam mislio da ću sarađivati sa njim. Eto, to je fudbal".
Dok je odrastao Mitar je sanjao o broju devet. I dočekao je broj devet u Njukaslu. Baš tu devetku koju je nosio njegov idol Širer. A dočekao je da ga isti taj Širer kritikuje...
"Da li mi je bilo teško? Nije, zaista. Verovatno je bio u pravu".
Šta je pošlo po zlu u Njukaslu?
"Rafa Benitez igra defanzivno i na kontru. Pokušao sam, dao sve od sebe, ali to nisam bio ja. Rekao mi je šta treba da radim, šta on želi... Probao sam. Treba da znate da ja imam 90 kilograma i da ne mogu da se vraćam tako duboko. Onda nemam snage za napadačke akcije. To se osetilo u mojoj igri. Jednostavno, više volim da sam ispred šesnaesterca protivnika. Tu sam korisniji. Ali Rafa je sjajan tip, na kraju smo se rukovali. Takođe, Njukasl je veliki klub, želim im da se vrate na mesto koje im pripada".
Mitrović sada nosi devetku Fulama. Kaže da i dalje studira Širerove pokrete na Jutjubu.
"On je idalje moj heroj. Naravno da je bio u pravu kada me je kritikovao. I moj otac kaže isto. Poznajem sebe, znam kada sam loš. Alan je legenda, Engleska više nikada neće imati takvog napadača".
London je druga priča u odnosu na Njukasl...
"Skroz je drugačije. Za početak, ne moram da se maskiram kada izlazim. Niko me ne prepoznaje i ne zaustavlja na ulici. Lepo je".
E sad, koliko će to potrajati... Ako nastavi da rešeta kao protiv Barnlija sasvim sigurno ne zadugo...
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar