Анализа: Ко с чим на трофеј Премијер лиге и вјечито питање...

Сити, Јунајтед, Тотенхем, Ливерпул, Челси или Арсенал? Шта кажете?

Фудбал 11.08.2018 | 00:05
Анализа: Ко с чим на трофеј Премијер лиге и вјечито питање...
Још један прелазни рок је прошао, премијерлигаши су опет били ти који су били најгласнији и цело лето малтретирали чак и много успешније тимове из сиромашнијих лига. Напаковани милионима зарађеним на продаји ТВ права Енглези су могли да се размашу широм Старог и додатно оснаже ионако моћне тимове. А добро знамо сви: шест их је најмоћнијих. И мада нам је Лестер 2016. показао да у Премијер заиста свако сваког може да победи свима нам је јасно да је и ове, као и претходне сезоне, шест главних кандидата за највиши пласман.

А сви они имали су потпуно другачије лето. Почевши од манчестерских ривала Ситија и Јунајтеда који су трошили знатно мање него протеклих сезона што је посебно тешко пало Жозеу Мурињу, преко Тотенхема и његове нулте позиције у односу на прошлу такмичарску годину, па до Ливерпулове јасне намере да са звучним појачањима прекине пост од 1990. године, Челсијевог спасавања у последњим сатима прелазног рока и неком сасвим новом Арсеналу, први пут после 22 године без Арсена Венгера на клупи.

Па да видимо шта је то велика шесторка радила овог лета, шта сада имају на раполагању и ко би то могао до титуле.

МАНЧЕСТЕР СИТИ

Пеп Гвардиола је од самог старта поставио пред собом и екипом јасан циљ - да од најбољег тима у Енглеској направи још бољи. Отуда и поприлична незаинтересованост за прелазни рок и све што иде уз њега, јер му је највећа жеља и једина, звана Ријад Марез из Лестера, испуњена реалтивно рано, још 10. јула за “само” 67.800.000 евра. Зато сада Манчестер Сити на свакој позицији у тиму има по два фудбалера светске класе, а и та крилна позиција, где је недостајао играч за ротацију са Санеом и Стерлингом, доласком Алжирца није више проблем. Каталонац је извршио минималне промене само пред голом, тако што је продао двојицу сувишних чувара мреже - Џоа Харта (Барнли) и младог репрезентативца Ангуса Гана (Саутемптон). Сити је потпуно компактан, не мора да брине у случају повреда, а повратак опорављеног Бенџамина Мендијазначи и да на левом беку више не морају да играју принудна решења попут Делфа или Зинченка. Такође, већи простор очекује и Португалца Бернарда Силву, који се наметнуо током летњих припрема, као и талентованог Фила Фодена за којег је Гвардиола имао само речи хвале. Да се не лажемо, главни циљ Манчестер Ситија је ове сезоне Лига шампиона, и делује да су Грађани спремни и скоцкани за њу.

МАНЧЕСТЕР ЈУНАЈТЕД

Док комшијама све иде у последње време и имају феноменалну атмосферу како у клубу тако и поред њега, Олд Трафорд је захватила поптуна апатија. Као да нико више не верује у Жозеа Муриња који у две сезоне није донео шампионску титулу на Театар снова. Комплетно понашање Манчестер Јунајтеда на трансфер пијаци и однос Жозеа Муриња са управом клуба били су тег проблема па је епилог летњег прелазног рока био никада мизернији. Дошли су само скупоцени везиста Фред из Шахтјора за 59.000.000 евра, као и млади десни бек из Порта Диого Далот (22.000.000), који због операције неће моћи на терен још неколико месеци.

Посебни је жарко желео новог штопера, а после серије имена која су се провлачила по медијима, није довео никога. Ни репрезентативца Харија Мегвајера, ни Колумбијца Џерија Мину, ни Немца Џерома Боатенга, а ни Тобија Алдервејрелда. Последњег дана прелазног рока одбио га је чак и ветеран из Атлетико Мадрида Дијего Годин што је био коначни знак капитулације Манчестер Јунајтеда и признање да је овај великан изгубио битку на трансфер пијаци. Како ће Црвени ђаволи са овим снагама, малтене истим из прошле сезоне, до бољих резултата ове, то сам бог свети зна.

ТОТЕНХЕМ

Преседан у историји Премијер лиге. Нико и никад није урадио оно што је учинио Маурисио Покетино: да не купи никог и да не прода никог! Тотенхем у нову сезону улази са апсолутно истим играчким кадром из прошле сезоне, с тим да се Винсент Јансен вратио са позајмице Фенербахчеу. Није да Певци нису имали својих идеја, али како нису могли до Астон Вилиног Џека Грилиша, јединог играча кога су хтели без обзира на одласке, те како није било правих понуда за Тобија Алдервејрелда (уговор му истиче следећег лета, али Тотенхем има право да продужи сарадњу на још једну сезону), Мусу Дембела и Денија Роуза шеф је одбио да гомила играче.

Годину су старији, годину уигранији и може се рећи да је Покетино рационално размишљао када је одбио да купује играче само ради куповине, већ се определио да рачуна на постојеће снаге. Међутим, после неколико сезона у самом врху Премијер лиге питање је да ли ће Певци успеи да задрже корак за ривалима који би, макар на папиру, требало да су бољи него лане. Кад причамо о српским клубовима, обично форсирамо ту тезу о важности континуитета. На премијерлигашком нивоу нико то још није ни пробао. Бар не на овако радикалан начин. Имаће наше симпатије, баш зато што нису лудовали, али сасвим је друго питање да ли ће Хари Кејн, Деле Али и другови сада заиграти боље него икад или ће се испоставити да су се и они помало заситили Лондона.

ЛИВЕРПУЛ

По општем мишљењу Редси су направили најбољи посао овог лета. Рачунамо ту и Набија Кеиту, који је капарисан још раније са идејом да одмени Емреа Џана. Оно што је навијачима било најбитније: Алисон је стигао из Роме за 62.500.000 евра (без бонуса), па се сада у Ливерпулу надају да им се више неће дешавати да губе живце и зову хитну помоћ због кардиналних грешака какве су у прошлости правили прво Симон Мињоле, па и Лорис Каријус, жигосан за живота због киксева у финалу Лиге шампиона. У вези још и Фабињо (45.000.000 евра/Монако), а у офанзиви Џердан Шаћири, који може да одмени неког из недодирљиве тројке у нападу (Мохамед Салах, Садио Мане, Роберто Фирмино) мада га је током припрема Јирген Клоп више користио у вези, одмах иза нападача, него по крилу. Али тада није имао цео тим на располагању.

Од битних играча отишао је само Џан, али на то су били спремни на Енфилду, као што су били спремни и на одсуство Алекса Окслејд Чемберлена, који ће због тешке повреде пропустити вероватно целу сезону. Стога можемо да констатујемо да је Жозе Мурињо био у праву када је, парафразирамо, рекао: више нема оправдања, сад и Ливерпул мора да се сврста у најужи круг кандидата за освајање титуле. И да понесе са собом и притисак који носи такав статус. Питање је велико и да ли ће Салах пре свих, па и Џордан Хендерсон и Џејмс Милнер, успети да понове онако добре сезоне.

ЧЕЛСИ

Плавце многи потцењују, неки би рекли и са разлогом, али ми не бисмо ишли тако предалеко. У питању је тим са одличним појединцима, врло добро попуњен на свим позицијама и уколико играчи буду брзо укапирали компликоване тактичке замисли Маурција Сарија, имаћемо озбиљног конкурента за висок пласман у Премијер лиги.

Челси иза себе има тешку сезону, отишао је незадовољни Антонио Конте, а на крају прелазног рока и утучени Тибо Куртоа, док су са друге стране екипу освежила појачања као што су Жоржињо, Кепа Аризабалага и Матео Ковачић. Куртоа је већ дуго патио за породицом у Мадриду, ушао је био и последњу годину уговора, тако да је обештећење од 35.000.000 евра упоште није био лош посао. Са друге стране, обештећење од 80.000.000 евра за Аризабалагу се може сматрати сулудим послом, али реч је брутално талентованом чувару мреже и момку који тек има 23 године. То што је био на прагу преласка у Реал Мадрид довољно говори да му се предвиђа блистава будућност у европском фудбалу. Од Ковачића се очекује да укопонује везни ред. Челси сада има велики број играча у маневру, а Хрват ће добити коначно шансу да искаше сав свој квалитет.

Управа клуба је ризиковала са Саријем, на којем је сада период у којем мора да покаже да није само тренер за „домаћу употребу“, већ стручнак чија се фудбалска филозофија прима свуда у свету. Ако га буде кренуло и дочека 2019. годину на клупи Плаваца, није искључено да га ћемо га годинама гледати на истом месту.

АРСЕНАЛ

Одлазак Арсена Венгера као да је скинуо сав терет оптерећења са Арсенала. Тобџије после дужег времена не улазе у сезону као потенцијални кандидати за шампионску титулу, а многи их не виде ни међу четири тима која ће обезбедити учешће у Лиги шампиона. Све то би могло да представља главне адуте екипе Унаја Емерија у наредној сезони.

Тобџије су биле врло скромне и у прелазном року. Екипа је надограђена појачањима као што су Лукас Тореира, Бернд Лено, Сократис Папастатопулос и Стефан Лихтштајнер. Чини се да су апсолутно сви донели квалитет више овом тиму.

Тореира је најскупље плаћен (30.000.000 евра) овог лета и могао би да представља и кључан разлог евентуалних добрих резултата овог тима. Уругвајац би требало да буде осигурач изузетно креативног, али помало и меканог, везног реда Арсенала.

Повреде су присутне и на почетку ове сезоне, а ако их буде мање него претходних биће знатно лакши живот Емерију и бројним фановима лондонског тима. Највећа „фрка“ је на позицији левог бека, где су повређени и Колашинац и Монреал, па је Мејтланд Најлс силом прилика прекомандован на леви одбранбени бок.

Обамејан, Лаказет, Михитаријан и Озил чине изузетно снажану нападачку осовину и уколико се погоди да сви буду у доброј форми, ето Тобџија међу водећим екипама Премијер лиге.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар