Analiza: Ko s čim na trofej Premijer lige i vječito pitanje...
Siti, Junajted, Totenhem, Liverpul, Čelsi ili Arsenal? Šta kažete?
Fudbal 11.08.2018 | 00:05
A svi oni imali su potpuno drugačije leto. Počevši od mančesterskih rivala Sitija i Junajteda koji su trošili znatno manje nego proteklih sezona što je posebno teško palo Žozeu Murinju, preko Totenhema i njegove nulte pozicije u odnosu na prošlu takmičarsku godinu, pa do Liverpulove jasne namere da sa zvučnim pojačanjima prekine post od 1990. godine, Čelsijevog spasavanja u poslednjim satima prelaznog roka i nekom sasvim novom Arsenalu, prvi put posle 22 godine bez Arsena Vengera na klupi.
Pa da vidimo šta je to velika šestorka radila ovog leta, šta sada imaju na rapolaganju i ko bi to mogao do titule.
MANČESTER SITI
Pep Gvardiola je od samog starta postavio pred sobom i ekipom jasan cilj - da od najboljeg tima u Engleskoj napravi još bolji. Otuda i poprilična nezainteresovanost za prelazni rok i sve što ide uz njega, jer mu je najveća želja i jedina, zvana Rijad Marez iz Lestera, ispunjena realtivno rano, još 10. jula za “samo” 67.800.000 evra. Zato sada Mančester Siti na svakoj poziciji u timu ima po dva fudbalera svetske klase, a i ta krilna pozicija, gde je nedostajao igrač za rotaciju sa Saneom i Sterlingom, dolaskom Alžirca nije više problem. Katalonac je izvršio minimalne promene samo pred golom, tako što je prodao dvojicu suvišnih čuvara mreže - Džoa Harta (Barnli) i mladog reprezentativca Angusa Gana (Sautempton). Siti je potpuno kompaktan, ne mora da brine u slučaju povreda, a povratak oporavljenog Bendžamina Mendijaznači i da na levom beku više ne moraju da igraju prinudna rešenja poput Delfa ili Zinčenka. Takođe, veći prostor očekuje i Portugalca Bernarda Silvu, koji se nametnuo tokom letnjih priprema, kao i talentovanog Fila Fodena za kojeg je Gvardiola imao samo reči hvale. Da se ne lažemo, glavni cilj Mančester Sitija je ove sezone Liga šampiona, i deluje da su Građani spremni i skockani za nju.
MANČESTER JUNAJTED
Dok komšijama sve ide u poslednje vreme i imaju fenomenalnu atmosferu kako u klubu tako i pored njega, Old Traford je zahvatila poptuna apatija. Kao da niko više ne veruje u Žozea Murinja koji u dve sezone nije doneo šampionsku titulu na Teatar snova. Kompletno ponašanje Mančester Junajteda na transfer pijaci i odnos Žozea Murinja sa upravom kluba bili su teg problema pa je epilog letnjeg prelaznog roka bio nikada mizerniji. Došli su samo skupoceni vezista Fred iz Šahtjora za 59.000.000 evra, kao i mladi desni bek iz Porta Diogo Dalot (22.000.000), koji zbog operacije neće moći na teren još nekoliko meseci.
Posebni je žarko želeo novog štopera, a posle serije imena koja su se provlačila po medijima, nije doveo nikoga. Ni reprezentativca Harija Megvajera, ni Kolumbijca Džerija Minu, ni Nemca Džeroma Boatenga, a ni Tobija Aldervejrelda. Poslednjeg dana prelaznog roka odbio ga je čak i veteran iz Atletiko Madrida Dijego Godin što je bio konačni znak kapitulacije Mančester Junajteda i priznanje da je ovaj velikan izgubio bitku na transfer pijaci. Kako će Crveni đavoli sa ovim snagama, maltene istim iz prošle sezone, do boljih rezultata ove, to sam bog sveti zna.
TOTENHEM
Presedan u istoriji Premijer lige. Niko i nikad nije uradio ono što je učinio Maurisio Poketino: da ne kupi nikog i da ne proda nikog! Totenhem u novu sezonu ulazi sa apsolutno istim igračkim kadrom iz prošle sezone, s tim da se Vinsent Jansen vratio sa pozajmice Fenerbahčeu. Nije da Pevci nisu imali svojih ideja, ali kako nisu mogli do Aston Vilinog Džeka Griliša, jedinog igrača koga su hteli bez obzira na odlaske, te kako nije bilo pravih ponuda za Tobija Aldervejrelda (ugovor mu ističe sledećeg leta, ali Totenhem ima pravo da produži saradnju na još jednu sezonu), Musu Dembela i Denija Rouza šef je odbio da gomila igrače.
Godinu su stariji, godinu uigraniji i može se reći da je Poketino racionalno razmišljao kada je odbio da kupuje igrače samo radi kupovine, već se opredelio da računa na postojeće snage. Međutim, posle nekoliko sezona u samom vrhu Premijer lige pitanje je da li će Pevci uspei da zadrže korak za rivalima koji bi, makar na papiru, trebalo da su bolji nego lane. Kad pričamo o srpskim klubovima, obično forsiramo tu tezu o važnosti kontinuiteta. Na premijerligaškom nivou niko to još nije ni probao. Bar ne na ovako radikalan način. Imaće naše simpatije, baš zato što nisu ludovali, ali sasvim je drugo pitanje da li će Hari Kejn, Dele Ali i drugovi sada zaigrati bolje nego ikad ili će se ispostaviti da su se i oni pomalo zasitili Londona.
LIVERPUL
Po opštem mišljenju Redsi su napravili najbolji posao ovog leta. Računamo tu i Nabija Keitu, koji je kaparisan još ranije sa idejom da odmeni Emrea Džana. Ono što je navijačima bilo najbitnije: Alison je stigao iz Rome za 62.500.000 evra (bez bonusa), pa se sada u Liverpulu nadaju da im se više neće dešavati da gube živce i zovu hitnu pomoć zbog kardinalnih grešaka kakve su u prošlosti pravili prvo Simon Minjole, pa i Loris Karijus, žigosan za života zbog kikseva u finalu Lige šampiona. U vezi još i Fabinjo (45.000.000 evra/Monako), a u ofanzivi Džerdan Šaćiri, koji može da odmeni nekog iz nedodirljive trojke u napadu (Mohamed Salah, Sadio Mane, Roberto Firmino) mada ga je tokom priprema Jirgen Klop više koristio u vezi, odmah iza napadača, nego po krilu. Ali tada nije imao ceo tim na raspolaganju.
Od bitnih igrača otišao je samo Džan, ali na to su bili spremni na Enfildu, kao što su bili spremni i na odsustvo Aleksa Okslejd Čemberlena, koji će zbog teške povrede propustiti verovatno celu sezonu. Stoga možemo da konstatujemo da je Žoze Murinjo bio u pravu kada je, parafraziramo, rekao: više nema opravdanja, sad i Liverpul mora da se svrsta u najuži krug kandidata za osvajanje titule. I da ponese sa sobom i pritisak koji nosi takav status. Pitanje je veliko i da li će Salah pre svih, pa i Džordan Henderson i Džejms Milner, uspeti da ponove onako dobre sezone.
ČELSI
Plavce mnogi potcenjuju, neki bi rekli i sa razlogom, ali mi ne bismo išli tako predaleko. U pitanju je tim sa odličnim pojedincima, vrlo dobro popunjen na svim pozicijama i ukoliko igrači budu brzo ukapirali komplikovane taktičke zamisli Maurcija Sarija, imaćemo ozbiljnog konkurenta za visok plasman u Premijer ligi.
Čelsi iza sebe ima tešku sezonu, otišao je nezadovoljni Antonio Konte, a na kraju prelaznog roka i utučeni Tibo Kurtoa, dok su sa druge strane ekipu osvežila pojačanja kao što su Žoržinjo, Kepa Arizabalaga i Mateo Kovačić. Kurtoa je već dugo patio za porodicom u Madridu, ušao je bio i poslednju godinu ugovora, tako da je obeštećenje od 35.000.000 evra upošte nije bio loš posao. Sa druge strane, obeštećenje od 80.000.000 evra za Arizabalagu se može smatrati suludim poslom, ali reč je brutalno talentovanom čuvaru mreže i momku koji tek ima 23 godine. To što je bio na pragu prelaska u Real Madrid dovoljno govori da mu se predviđa blistava budućnost u evropskom fudbalu. Od Kovačića se očekuje da ukoponuje vezni red. Čelsi sada ima veliki broj igrača u manevru, a Hrvat će dobiti konačno šansu da iskaše sav svoj kvalitet.
Uprava kluba je rizikovala sa Sarijem, na kojem je sada period u kojem mora da pokaže da nije samo trener za „domaću upotrebu“, već stručnak čija se fudbalska filozofija prima svuda u svetu. Ako ga bude krenulo i dočeka 2019. godinu na klupi Plavaca, nije isključeno da ga ćemo ga godinama gledati na istom mestu.
ARSENAL
Odlazak Arsena Vengera kao da je skinuo sav teret opterećenja sa Arsenala. Tobdžije posle dužeg vremena ne ulaze u sezonu kao potencijalni kandidati za šampionsku titulu, a mnogi ih ne vide ni među četiri tima koja će obezbediti učešće u Ligi šampiona. Sve to bi moglo da predstavlja glavne adute ekipe Unaja Emerija u narednoj sezoni.
Tobdžije su bile vrlo skromne i u prelaznom roku. Ekipa je nadograđena pojačanjima kao što su Lukas Toreira, Bernd Leno, Sokratis Papastatopulos i Stefan Lihtštajner. Čini se da su apsolutno svi doneli kvalitet više ovom timu.
Toreira je najskuplje plaćen (30.000.000 evra) ovog leta i mogao bi da predstavlja i ključan razlog eventualnih dobrih rezultata ovog tima. Urugvajac bi trebalo da bude osigurač izuzetno kreativnog, ali pomalo i mekanog, veznog reda Arsenala.
Povrede su prisutne i na početku ove sezone, a ako ih bude manje nego prethodnih biće znatno lakši život Emeriju i brojnim fanovima londonskog tima. Najveća „frka“ je na poziciji levog beka, gde su povređeni i Kolašinac i Monreal, pa je Mejtland Najls silom prilika prekomandovan na levi odbranbeni bok.
Obamejan, Lakazet, Mihitarijan i Ozil čine izuzetno snažanu napadačku osovinu i ukoliko se pogodi da svi budu u dobroj formi, eto Tobdžija među vodećim ekipama Premijer lige.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar