Љубав - не нужно, поштовање - увијек!
Да ли да ухватим Салаха под руку и да га треснем о земљу ако ће то да ми донесе Лигу шампиона, па чак и по цену да ће ме више од пола фудбалског света мрзети због тога? Хоћу! Дај ´вамо руку, Мохамеде!
Фудбал 29.05.2018 | 20:00
Суштински, то је играч кога не морате нужно да волите, али за кога би свако морао да има поштовање. Најбоље би било да одемо на дочек фудбалерима Реала у Мадрид и да питамо навијаче колико цене и поштују овог играча. Њихови одговори била би светлост која би обасјала другу страну истине, другу страну медаље.
Серхио Рамос је већ сада уписао своје име међу најбоље дефанзивце у историји Реал Мадрида. Ако већ сада није најбољи. Дошао је 2005. године за 27.000.000 евра из Севиље са 19 година. Тада се то сматрало високом цифром. У моменту његовог доласка Реал је имао девет титула првака Европе. Сада их има 13. Играчи су се мењали, али је Рамос остао и постао капитен који је дигао три пута заредом трофеј Лиге шампиона. То никоме до њега није успело у модерној ери.
Увек постоји нешто око Рамоса. Добро, лоше, зло. У последњем, синоћњем финалу против Ливерпула, гледали смо ово последње. Играо је утакмицу живота против најјаче нападачке линије у Европи. Знао је да мора да уради све потребно да би се попео на трон. Како би могао да дода још једну тетоважу попут најдражег трофеја, на своје већ поштено ишарано тело.
Само то тело, уз ону помало дивљачку фризуру, неприродно беле зубе и трапезаста рамена стварају код противника нелагоду. Када год видите у кадру, знате да ће да се догоди нешто. Има тај бес у очима, посвећеност, одређеност ка циљу.
Да ли да ухватим Салаха под руку и да га треснем о земљу ако ће то да ми донесе Лигу шампиона, па чак и по цену да ће ме више од пола фудбалског света мрзети због тога? Хоћу! Дај ´вамо руку Мохамеде - и трас!
Хуан Квадрадо ме је само дотакао - и то једва - по леђима. Да ли да паднем и да се ухватим за ногу, да се ваљам све док га судија не искључи. То ће помоћи мом тиму да постане шампион, али људи ће ми звиждати због тога и мрзети ме, писати свашта о мени? Ма, већ сам на трави у урлам од "болова". Квадрадо је ван игре, Реал је шампион Европе 2017. године...
Серхио Рамос је прототип модерног гладијатора који ће учинити све, баш све, да дође до плена и "убије" противника. Многи имају скрупуле, али њега баш брига шта ће други да кажу. Он живи свој живот, води своје битке, на свој начин, оригиналан и бруталан начин. Морално веома упитно, суштински најбоље могуће за свој тим.
Да ли ће се тога неко сећати за 50 година? Можда да, можда не. Човек има цојонес и то не може нико да му оспори. Прљав је, врло често нефер, али то је он.
Рамос је у историји Мадрида већ уписан као играч који има највише црвених картона. Озбиљно је себи уписао мету на чело код противничких навијача који га сматрају непријатељем број 1 због свега што ради. Са друге стране он је капитен Реал Мадрида, легенда, лидер!
Колико год имао утицај на терену, његов утицај је још већи у свлачионици. Он чини да се сваки придошли играч осећа пријатно у новој средини. Лукас Васкез и Марко Асенсио га гледају као оца. Искотакође. Роналдо га гледа као себи равног. А знамо какав је Кристијано. Када се Рамос није разумевао најбоље са Мурињом или Бенитезом то је значило отказ за обојицу на крају. Комуникација са Зиданом је одлична, били су саиграчи, а сада је Серхио Зиданов глас на терену.
Исто је и са навијачима. Иако није Мадриђанин по рођењу, велики је патриота.
Рамос зна (често) да буде и кловн или битанга. Нећете случајно испустити трофеј Купа Краља са врха отвореног аутобуса... Или после победе над Пари Сен Жерменом изјави „Желели смо да их повредимо, чак и после искључења Вератија, добро смо контролисали меч. Опет смо себе довели у ситуацију да нервирамо противника и уживамо у утакмици“.
Или...
"Не зовите ме легендом, не стављајте ми папуче на ноге. Имам још неколико година у копачкама", била је порука Рамоса непосредно пред финале у Кијеву. Има 32 године, али ћемо га још гледати како прави чарламе по зеленом тепиху.
Нажалост или на срећу, зависи... Танка је линија.
Част Роналдовом мајсторству, Бејловом ремек-делу од гола, Модрићевој грациозности, Марселовојчврстини и брзини, Бенземиним головима, Навасовим одбранама - али Рамос диже најзначајнији трофеј у клупском фудбалу по трећи пут узастопно, а 350.000.000 широм света га гледа. Нико од поменутих.
Већ Рамос.
Извор: моззартспорт
Фото: Ацтион имагес
Коментари / 0
Оставите коментар