Ljubav - ne nužno, poštovanje - uvijek!

Da li da uhvatim Salaha pod ruku i da ga tresnem o zemlju ako će to da mi donese Ligu šampiona, pa čak i po cenu da će me više od pola fudbalskog sveta mrzeti zbog toga? Hoću! Daj ´vamo ruku, Mohamede!

Fudbal 29.05.2018 | 20:00 Zvižduci. Foliranje. Poluga Salahu poput najboljih MMA boraca. Bacanje po terenu. Gol u poslednjem minutu za produžetak protiv Atletika. Udarac laktom po licu nesrećnog Karijusa. Pa onaj čuveni promašaj iz penala protiv Bajerna, gol Atletiku u Milanu. Toliko crnih i belih momenata. Toliko ambivalentnosti. Na Serhija Ramosa možete da gledate kroz različite lupe, ali ako uključite filter za emocije i računate strogo pragmatički - Ramos je vrhunski fudbaler. Vrhunski gladijator kakvih nema i nije bilo mnogo. Ako gledate etički - moral je pod ozbiljnim znakom pitanja.

Suštinski, to je igrač koga ne morate nužno da volite, ali za koga bi svako morao da ima poštovanje. Najbolje bi bilo da odemo na doček fudbalerima Reala u Madrid i da pitamo navijače koliko cene i poštuju ovog igrača. Njihovi odgovori bila bi svetlost koja bi obasjala drugu stranu istine, drugu stranu medalje.

Serhio Ramos je već sada upisao svoje ime među najbolje defanzivce u istoriji Real Madrida. Ako već sada nije najbolji. Došao je 2005. godine za 27.000.000 evra iz Sevilje sa 19 godina. Tada se to smatralo visokom cifrom. U momentu njegovog dolaska Real je imao devet titula prvaka Evrope. Sada ih ima 13. Igrači su se menjali, ali je Ramos ostao i postao kapiten koji je digao tri puta zaredom trofej Lige šampiona. To nikome do njega nije uspelo u modernoj eri.

Uvek postoji nešto oko Ramosa. Dobro, loše, zlo. U poslednjem, sinoćnjem finalu protiv Liverpula, gledali smo ovo poslednje. Igrao je utakmicu života protiv najjače napadačke linije u Evropi. Znao je da mora da uradi sve potrebno da bi se popeo na tron. Kako bi mogao da doda još jednu tetovažu poput najdražeg trofeja, na svoje već pošteno išarano telo.

Samo to telo, uz onu pomalo divljačku frizuru, neprirodno bele zube i trapezasta ramena stvaraju kod protivnika nelagodu. Kada god vidite u kadru, znate da će da se dogodi nešto. Ima taj bes u očima, posvećenost, određenost ka cilju.

Da li da uhvatim Salaha pod ruku i da ga tresnem o zemlju ako će to da mi donese Ligu šampiona, pa čak i po cenu da će me više od pola fudbalskog sveta mrzeti zbog toga? Hoću! Daj ´vamo ruku Mohamede - i tras!



Huan Kvadrado me je samo dotakao - i to jedva - po leđima. Da li da padnem i da se uhvatim za nogu, da se valjam sve dok ga sudija ne isključi. To će pomoći mom timu da postane šampion, ali ljudi će mi zviždati zbog toga i mrzeti me, pisati svašta o meni? Ma, već sam na travi u urlam od "bolova". Kvadrado je van igre, Real je šampion Evrope 2017. godine...



Serhio Ramos je prototip modernog gladijatora koji će učiniti sve, baš sve, da dođe do plena i "ubije" protivnika. Mnogi imaju skrupule, ali njega baš briga šta će drugi da kažu. On živi svoj život, vodi svoje bitke, na svoj način, originalan i brutalan način. Moralno veoma upitno, suštinski najbolje moguće za svoj tim.

Da li će se toga neko sećati za 50 godina? Možda da, možda ne. Čovek ima cojones i to ne može niko da mu ospori. Prljav je, vrlo često nefer, ali to je on.

Ramos je u istoriji Madrida već upisan kao igrač koji ima najviše crvenih kartona. Ozbiljno je sebi upisao metu na čelo kod protivničkih navijača koji ga smatraju neprijateljem broj 1 zbog svega što radi. Sa druge strane on je kapiten Real Madrida, legenda, lider!

Koliko god imao uticaj na terenu, njegov uticaj je još veći u svlačionici. On čini da se svaki pridošli igrač oseća prijatno u novoj sredini. Lukas Vaskez i Marko Asensio ga gledaju kao oca. Iskotakođe. Ronaldo ga gleda kao sebi ravnog. A znamo kakav je Kristijano. Kada se Ramos nije razumevao najbolje sa Murinjom ili Benitezom to je značilo otkaz za obojicu na kraju. Komunikacija sa Zidanom je odlična, bili su saigrači, a sada je Serhio Zidanov glas na terenu.

Isto je i sa navijačima. Iako nije Madriđanin po rođenju, veliki je patriota.



Ramos zna (često) da bude i klovn ili bitanga. Nećete slučajno ispustiti trofej Kupa Kralja sa vrha otvorenog autobusa... Ili posle pobede nad Pari Sen Žermenom izjavi „Želeli smo da ih povredimo, čak i posle isključenja Veratija, dobro smo kontrolisali meč. Opet smo sebe doveli u situaciju da nerviramo protivnika i uživamo u utakmici“.

Ili...

"Ne zovite me legendom, ne stavljajte mi papuče na noge. Imam još nekoliko godina u kopačkama", bila je poruka Ramosa neposredno pred finale u Kijevu. Ima 32 godine, ali ćemo ga još gledati kako pravi čarlame po zelenom tepihu.

Nažalost ili na sreću, zavisi... Tanka je linija.

Čast Ronaldovom majstorstvu, Bejlovom remek-delu od gola, Modrićevoj gracioznosti, Marselovojčvrstini i brzini, Benzeminim golovima, Navasovim odbranama - ali Ramos diže najznačajniji trofej u klupskom fudbalu po treći put uzastopno, a 350.000.000 širom sveta ga gleda. Niko od pomenutih.

Već Ramos.

Izvor: mozzartsport

Foto: Action images