Нова снага Србије: Зашто Блеки? Зашто Радоња? Зашто...?

Зашто Лука и зашто Родић? Рекло би се да је селектор имао аргументе због којих их је оставио у пробраном друштву.

Фудбал 28.05.2018 | 00:00 Тројица су дебитанти, четврти као да је дебитант јер је уписао тек неколико минута у Јужној Кореји! Именом и презименом: Никола Миленковић, Немања Радоњић, Лука Јовић и Милан Родић требало би да представљају нову снагу фудбалске репрезентације Србије. У будућности сигурно, можда и на Мундијалу у Русији.

Наравно, сваки селекторов списак подложан је полемици. Биће оних који ће рећи да је Младен Крстајић частио бар једног од поменуте четворице играча. Међутим, за сваког постоји ваљани разлог зашто се нашао у одабраном друштву од 27 фудбалера који ће почети припреме у Старој Пазови.

Зашто Лука Јовић?

Много тога је написано о овом момку у претходном периоду. После играчке стагнације у редовима Бенфике, ове сезоне је експлодирао у дресу Ајнтрахта. Код њега не треба да се извлаче аргументи из рукава. После Крстајићевог монолога и читање списка сви су Луку посматрали као неизоставног члана ове селекције. Није се помињало да је током квалификација тза Мундијал био само пројекат за будућност.

Поред Александра Митровића, некадашња златна кока Црвене звезде, је једини српски нападач у новијој историји који је у раној фази каријере имао солидну статистику у лигама петице. Намерно смо рекли солидну, јер снажни центарфор је далеко достигао пик сопствених могућности.

За то што је добио Луку Јовића  као нову снагу Младен Крстајић може највише да захвали хрватском стручњаку Ники Ковачу. Просто, нови тренер Бајерна знао је да дозира минутажу Јовићу и полаго га уводи у свет озбиљног фудбала. Искористио је шансу и слабију форму Француза Алеа како би велики потенцијал просуо на теренима широм Немачке. Натерао га је да буде професионалац као никад пре. То је уметност тренерског посла на који мора да се наслони Младен Крстајић.

Статистика каже да је постигао осам бундеслигашких голова, али највише ће се памтити онај из Купа када је петом у лету закуцао лопту у мрежу Шалкеа. Довољно за позив и чекирање мундијалске карте. Међутим, важније од свега је да је српски фудбал добио шпица за будућност.

Зашто Никола Миленковић?

Са Николом Миленковићем Орлови добијају опцију више за централни део одбране и играча који може да одговори захтевима на позицији десног бека. Сува статистика каже да је ове сезоне у дресу Фјорентине Миленковићодиграо девет утакмица као штопер, а седам као десни бек.

У овом момку има нешто „видићевско“. Чак је и постигао погодак у вечитом дербију на сличан начин као најбољи српски дефанзивац у историји. Само дрес није био исти...

Кључни човек за први Блекијев Џиновски корак био је Иван Томић. Млади стручњак на клупи Партизана осетио је да Партизан у сопственим редовима има страховит потенцијал. Није се либио да у руке узме велико парче глине и обликује озбиљног штопера. Успело му је. Без обзира што је у другој сениорској сезони заблистао у црном-белом дресу, Томићев печат је упечатљив.

Са тим већ обликованим парчетом глине Стефано Пиоли је знао да ради. За дефанзивца у Блекијевим годинама нема веће среће и привилегије да индивидуално ради са неким од италијанских стручњака. То су финесе, ту је тактичка перфекција, ту је рад на ситним детаљима.

Зашто Немања Радоњић?

Ако постоји консензус за неког играча да му треба дати подршку, можда му и учинити да прескочи одређене разреде, онда је то стрелац пет овосезонских голова за Црвену звезду. Можда је Радоњићдобио аконтационалну подршку и проглашавам за национално благо и кад је био далеко од главне сцене, и када се мучио на почетку пролећа. Међутим, бројни фудбалски стручњаци су јединствени у оцени - да је он потребан оваквим Орловима и да је у овом избору Младена Крстајића просто уникат.

Један од предводника младог таласа српских тренера у неформалном разговору са екипом МОЗЗАРТ Спорта имао је занимљиву опсервацију:

„Ја не знам да ли неко гура Радоњића, али он би мени био на списку. Објаснио би му да ће имати скромну минутажу и да би могао да се нађе на терену само када водимо.Он је већ добро скаутиран, не би ривали смели да крену свим силама напред када би Радоњић био на терену. Везао би бека за његову половину. Ако би кренуо напред имали бисмо брисан простор да Радоњић искористи брзину“.

Ове сезоне Радоњић је имао низ невероватних промашаја, али и серију голова када је горело. Краснодар и вечити дерби на једној, ЦСКА на другој страни. Међутим, београдски меч са Московљанима и изгубљен дуел са Акинфејевом, био је преломна тачка сезоне за некадашњег Партизановог ђака. 

„Није његов квалитет само што је брз. Ево, узмимо за пример реванш против ЦСКА. Њихов десни бек Фернандес је најбољи асистент екипе, стално виси горе. Међутим, Гончаренко га у Москви није много дизао горе. Управо због страха од Радоњића. Ми смо чекали ситуацију из другог полувремена када је остао „један на један“ на Игнашевичем. Прошао га је, али је искусни Рус одмах направио фаул“, објашањвао је једном приликом спортски директор Црвене звезде Митар Мркела.

Није био на Новом Зеланду, иако му је по таленту било место. Међутим, од дана када је добио другу шансу у Чукаричком, Радоњић је, као што смо рекли, ухватио последњу златну кочију. Добра сезона у Звезди и одличан плеј - оф, део су његовог коначног сазревања. Мундијал само треба да убрза процес. Крајњи производ треба да буде играч за Премијер лигу. Тако га, уосталом, описује помоћни тренер Звезде Милан Косановић.

Зашто Милан Родић?

Најстарији по годинама када је реч о дебитантима и новим снагама, искусни леви бек је већ флертовао са А селекцијом Позиван је на шири списак кандидата током првих дана мандата Славољуба Муслина. Заглављен у руској провинцији није могао да покаже шта зна. А када је то радио био је далеко од очију. Направио је потез каријере одлуком да се врати у Црвену звезду. Поново се афирмисао и рехабилитовао.

Можда су црвено-бели имали бољих играча у овој сезони, али поузданијих - не. Висок ниво Милан Родић је држао још од оних утакмица са Спартом. Готово да није изгубио битан дефанзивни дуел ове сезоне. Био је одличан и у двомечу против ЦСКА, а све промашаје у офанзиви наплатио је на почетку пролећа. Остаће упамћена и његова партија у БАТЕ Борисову када је разорним шутем са 16 метара поломио пречку. Касније је асистирао Срнићу за гол вредан пласмана у Лигу Европе.

Врло стабилно и рационално делује на терену. Према статистичким параметрима многобројних фудбалских платформи има изванредне резултате и велики проценат добијених дуела.

Извор: моззартспорт