Прича: Мундијал 1970. године - Мексико...

Голман Гордон Бенкс главом одбранио Пелеов шут, Боби Мур био оптужен да је крао у Мексику. Први пут уведени жути и црвени картони (нико није био искључен).

Фудбал 21.05.2018 | 23:00 Предвођени Пелеом, који је одустао од одлуке да никада више не заигра на Светском првенству, Бразилци су тријумфовали трећи пут у размаку од 12 година. 

Сходно завету из 1930, добили су у трајно власништво трофеј назван по Жилу Римеу, оснивачу Мундијала. "Златна богиња" је и у Бразилу украдена, као 1966. године у Енглеској, али како поштеног налазача није било, ФИФА је троструким првацима послала копију легендарног трофеја, која се и данас налази у витринама њиховог фудбалског савеза. 

Девето СП остаће упамћено као прво на којем су арбитри за опомињање и искључивање играча могли да користе жуте и црвене картоне. Међутим, како се у Мексику играо изузетно коректан фудбал, први црвени картон на светским првенствима показан је тек четири године касније у Немачкој и добио га је Чилеанац Карлос Казељи. 

Поред тога, селекторима је први пут омогућено да током утакмице изврше две измене. На снази је остао стари систем такмичења, са четири групе од по четири тима, од којих су по два најбоља стицала право да наступе у четвртфиналу. 

Мексико је у трци за домаћинством потукао Аргентину и такав исход изазвао је негодовање многих фудбалских функционера, нарочито европских. Разлог - велика надморска висина на којој су се налазили стадиони и разредјен ваздух као последица. Поред тога, играчи су морали да се адаптирају и на врућине, с обзиром на то да су многе утакмице почињале већ у 12 часова, како би европска публика могла да прати директне ТВ преносе у популарним, вечерњим терминима. 

Неуспех у квалификацијама доживеле су многе традиционалне силе (Мађјарска, Француска, Аргентина...), као и Португал, освајач трећег места на претходном Мундијалу. Мароко је постао прва афричка селекција на СП након Другог светског рата, а деби су остварили још Ел Салвадор и Израел. 

Уочи премијерне утакмице између домаћина и репрезентације СССР (0:0) у ваздух је пуштено 50.000 разнобојних балона и од тада је церемонија свечаног отварања неизоставан сегмент сваког Мундијала.

За разлику од СП у Енглеској, меч без голова на самом почетку није постао симбол турнира, већ је први пут после Шведске 1958. видјен претежно нападачки и допадљив фудбал. 

Браниоци трона, репрезентативци Енглеске, имали су доста проблема током припрема, претежно ван терена. Мексичка штампа назвала их је "лоповима" и "пијаницама", а капитен Боби Мур у Колумбији је ухапшен под оптужбом да је крао у једној продавници. 

Најбољи дефанзивац шампиона пуштен је на слободу и на Мундијалу је пружио врло добре партије, медјутим, пораз од Бразила у првој фази (0:1) као да је наговестио смену на светском врху. На том мечу Гордон Бенкс је одбранио Пелеов ударац главом, што се сматра најбољом голманском интервенцијом свих времена на шампионатима планете. 

Све три победе у првој фази забележили су Бразил и СР Немачка, победници преосталих група постали су СССР и Италија, а већих изненадјења није било. 

У репризи финала са стадиона Вембли, Немци су се реванширали Енглезима и пласирали се у полуфинале, иако су ови головима Алана Малерија и Мартина Питерса почетком другог полувремена повели са 2:0. Сер Алф Ремзи потом је начинио велику тактичку грешку, извукао је из игре Бобија Чарлтона и Немци су преко Франца Бекенбауера и Увеа Зелера изборили продужетак, у ком је гол одлуке постигао Герд Милер - 3:2. 

Међу четири најбоље екипе рутински су се пласирали Бразил (4:2 против Перуа) и Италија (4:1 против Мексика), док је Уругвај голом Еспарага тек у 116. минуту решио у своју корист окршај са СССР (1:0). За разлику од првог полуфинала, у ком је Бразил дозволио Уругвају да поведе, а онда га савладао са 3:1 головима Клодоалда, Жаирзиња и Ривелиња, меч Италија - СР Немачка (4:3) спада у ред највећих класика СП. 

После регуларних 90 минута резултат је био 1:1, пошто је Карлхајнц Шнелингер у 90. минуту, на типично немачки начин, неутралисао рани погодак Роберта Бонинсење. У продужецима се није знало "ни ко пије ни ко плаћа" - Бекенбауер је наставио да игра са ишчашеним раменом, Милер је довео Немце у вођство, Тарсизио Бургнич и Дјидји Рива преокренули су на 3:2, Милер у 110. минуту изједначио, а Дјани Ривера 60 секунди касније постигао гол за први наступ "азура" у финалу након 32 године. 

На стадиону Ацтека у Сијудад Мексику, 21. јуна је пред 107.412 гледалаца решавано ко ће по трећи пут у историји постати шампион планете.

Пеле је поентирао у 18. минуту, а Бонинсења изједначио у 37, тако да је прво полувреме завршено без победника. Али, у наставку је до изражаја дошао супериоран нападачки таленат "кариока". Головима Жерсона у 66, Жаирзиња у 71. и капитена Карлоса Алберта у 86. минуту, Бразил је остварио један од три најуверљивија тријумфа у финалима СП - 4:1. 

Иако је "златна копачка" турнира постао Герд Милер са 10 погодака, другопласирани Жаирзињо (седам) ушао је у анале Мундијала на сасвим посебан начин. Он је у Мексику постао једини фудбалер до тада који се на једном турниру уписивао у стрелце на свакој утакмици.   

ЈУГОСЛАВИЈА - вицешампиони Европе пали у квалификацијама 

Ни друге квалификације по групном систему нису биле срећне за репрезентацију Југославије. У групи са Белгијом, Шпанијом и Финском, плави су као актуелни вицешампиони Европе важили за фаворите, али тај статус нису оправдали на терену. 

После шест утакмица, Југословени су заузели другу позицију са седам бодова, два мање од Белгије, тако да су морали да се помире са још једним пропуштеним Мундијалом. Победник групе савладао је наше фудбалере 3:0, али је у Београду било 4:0 за плаве. Попут Норвежана у квалификацијама за СП 1966, кобни по Југославију овог пута су били Шпанци. Они су на стадиону ЈНА извукли 0:0, а у Барселони победили резултатом 2:1. 

Селектор Рајко Митић током квалификација је доста експериментисао, играчи су улазили и излазили из тима, било је доста неискусних појединаца и такав тим није био кадар да стигне до циља. 

Наш најбољи стрелац био је Драган Џајић са четири гола, док су Славен Замбата и Вахидин Мусемић постигли по три поготка. Поред њих, стандарднији од осталих у првој постави су били Драган Холцер, Ивица Осим, Рудолф Белин, Јован Аћимовић и Илија Петковић.   

- РЕЗУЛТАТИ -

ПОЛУФИНАЛЕ

Бразил - Уругвај 3:1

Италија - СР Немачка 4:3 (1:1 у регуларном току)

ЗА ТРЕЋЕ МЕСТО

СР Немачка - Уругвај 1:0

ФИНАЛЕ

Бразил - Италија 4:1 

КОНАЧАН ПЛАСМАН

1. Бразил, 2. Италија, 3. СР Немачка, 4. Уругвај
-------------------------------------------------

Утакмица са највише голова: СР Немачка - Бугарска 5:2 (прва фаза)

Укупно голова на турниру: 95

Просек голова по утакмици: 2,97

Најбољи стрелац: Герд Милер (СР Немачка) - 10

Највише голова на утакмици: Герд Милер (СР Немачка) - 3

Највећа посета: 108.192 (Мексико - Белгија, прва фаза)

Укупна посета: 1.603.975

Просечна посета: 50.124

Дебитовали: Мароко, Ел Салвадор, Израел.

Извор: мондо.рс