Прича: Мундијал 1962. године - Чиле...

Турнир без лепоте, Бразил опет први. . .

Фудбал 19.05.2018 | 23:00 Бразил је у Чилеу постао друга репрезентација која је одбранила титулу светског првака, а трећа са два наслова. "Кариоке" нису демонстрирале ефикасан и лепршав фудбал као четири године раније у Шведској, али је њихов квалитет ипак био очигледно већи од ривалског. У мечевима "нокаут" фазе нико није успео да озбиљније угрози нови успон Гаринче, Ваве и другова на сам врх.

Пошто су два претходна Мундијала одржана у Европи, ред за домаћинство дошао је на Јужну Америку. Кандидати су били Аргентина и Чиле и "гаучоси" су из разумљивих разлога (традиција, стадиони, интересовање) важили за фаворите. Међутим, ситуацију је из корена променио земљотрес који је маја 1960. године погодио Чиле и однео 5.000 живота. Председник тамошњег фудбалског савеза Карлос Дитборн одржао је надахнут говор пред челницима ФИФА и задобио њихове симпатије реченицом: "Ми немамо ништа - зато морамо имати Светско првенство"!

Седми Мундијал донео је светском фудбалу мало тога новог, а што се тиче позитивних ствари - баш ништа. Игра је направила помак у негативном правцу, ефикасност је доживела драстичан пад (у просеку је постизано 0,82 голова мање него на мечевима СП у Шведској), док је финеса у великој мери уступила место стриктнијим тактичким задацима и грубим стартовима. То је нарочито дошло до изражаја на мечу другог кола прве фазе измедју Чилеа и Италије (2:0).

Утакмица одиграна 2. јуна на новом стадиону "Насионал" у Сантјагу ушла је у историју као "Битка за Сантјаго". Превагнуо је негативни аспект латинског темперамента, пало је много прљавих удараца, а искључена су само двојица италијанских фудбалера, иако је кажњених морало да буде много више. Енглески судија Астон изјавио је да је меч било немогуће контролисати, а искљученог Италијана Феринија са терена је извела полиција, пошто је одбио да га напусти сам.

У односу на раније Мундијале, виђено је далеко више уједначених мечева, а једина "врећа за пуњење" била је селекција дебитанта, Колумбије. Победници група били су СССР, СР Немачка, Бразил и Мађарска, чију је једину копчу са фамозном "лаком коњицом" из 1954. године представљао голман Ђула Грошич, мада је и он у Чилеу био само повремени првотимац.

Домаћин је у четвртфиналу начинио изненађење савладавши Совјете са 2:1, Чехословачка је победила Мађарску са 1:0, а Бразил Енглеску са 3:1, погоцима Гаринче (два) и Ваве. "Кариоке" су практично на почетку првенства остале без Пелеа, који се повредио у дуелу прве фазе са Чехословачком, али то их ни за милиметар није скренуло са зацртаног курса. Списак учесника полуфинала заокружила је Југославија, која је коначно успела да разбије комплекс СР Немачке и савлада је минималним резултатом.

Одморнији Чехословаци у финишу полуфиналног окршаја су сломили отпор "плавих" (3:1), док су Бразилци победили Чиле резултатом 4:2, већ уобичајеним учинком Гаринче и Ваве, који су постигли по два поготка. Гаринча је седам минута пре краја утакмице искључен, али му је после специјалног заседања дисциплинске комисије ФИФА ипак дозвољено да заигра у финалу. Док је излазио са терена, погођен је у главу флашицом са трибина.

За разлику од ранијих финала, када су гледаоци једни другима "седели на главама", стадион "Насионал" је са својих 77.000 места био довољно простран да 17. јуна прими све заинтересоване, нарочито што за домаћина није било места у мечу одлуке и што су противници Бразила били не нарочито атрактивни Чехословаци.

После 0:0 у мечу прве фазе, они су водећим голом Јозефа Масопуста у 15. минуту наговестили изненађење. Ипак, као у четири од претходних шест финала СП, на крају се радовао тим који је био приморан да се "чупа" из дефицита. Већ у 17. минуту изједначио је Амарилдо, новајлија у односу на тим из 1958, да би коначних 3:1 поставили Зито у 69. и Вава у 78. минуту.

Као 1934. године, када су против Италије у Риму повели са 1:0, а онда извукли дебљи крај изгубивши са 1:2, Чехословаци су још једном дошли близу успеха, али га ипак нису остварили. Њихов иначе поуздани голман Јозеф Шројф био је директни кривац, пошто су два од три гола Бразила били директни поклони проистекли из Шројфових грешака.

ЈУГОСЛАВИЈА: НАЈВЕЋИ УСПЕХ У ИСТОРИЈИ

На путу до најбољег резултата на светским првенствима, репрезентација Југославије у квалификацијама је прво елиминисала Пољску (2:1, 1:1), а онда и првака Азијске зоне, селекцију Јужне Кореје (5:1, 3:1).

"Плави" су на Мундијал отпутовали као званични вицешампиони Европе (у финалу Купа нација 1960. године изгубили су од СССР са 1:2). На сцену је ступила потпуно нова генерација, у којој су ударне игле поред фантастичног дриблера Драгослава Шекуларца били Милан Галић и Дражен Јерковић.

После пораза од СССР (0:2) на премијери, "плави" су потврдили класу победама над Уругвајом (3:1) и Колумбијом (5:0). То је било довољно за пласман у наредну рунду са другог места у Групи 1 и треће узастопно четвртфинале СП против СР Немачке. У редовима "панцера" дошло је до смене генерација, тако да у тиму није било многих асова са Мундијала у Швајцарској и Шведској, у првом реду Хелмута Рана и Фрица Валтера.

На трибинама стадиона "Насионал" окупило се 55.000 гледалаца, који су били сведоци жестоке борбе и на крају историјске победе Југословена. Они су славили са 1:0 голом претходно повређеног Петра Радаковића. Нашем центархалфу у једном дуелу је пукла аркада, али је он одбио да буде замењен. Рана му је зашивена, вратио се на терен и у свом првом контаку са лоптом затресао мрежу Немаца, на центаршут Галића у 87. минуту!

Пласманом у полуфинале "плави" су поновили успех са првог СП у Уругвају 1930, али овог пута у далеко озбиљнијој конкуренцији. Да не оду и корак даље, побринули су се Чехословаци који су их у борби за финале савладали резултатом 3:1. Иако су Југословени тада били тим већег реномеа, Чехословаци су искористили физички и психички умор "плавих" после победе над Немцима и тек у самом финишу осигурали тријумф головима Адолфа Шерера.

У борби за треће место, својеврсној утешној представи, Чиле је савладао нашу репрезентацију аутоголом Влатка Марковића, касније генералног секретара ФСЈ, буквално у последњем нападу на утакмици - 1:0. Гол је приписан Еладију Рохасу и Чилеанци су тако остварили далеко најбољи пласман у историји, док су "плави" потом паузирали пуних 12 година, пре него што су се нашли на Мундијалу у Немачкој 1974.

Селекторска комисија: Љубомир Ловрић, Првослав Михајловић и Хуго Рушевљанин.

Играчи: Милутин Шошкић 6 (наступа) / 0 (голова), Србољуб Кривокућа -, Владимир Дурковић 6/0, Влатко Марковић 6/0, Фахрудин Јусуфи 5/0, Славко Свињаревић 1/0, Жарко Николић -, Владимир Поповић 6/0, Драгослав Шекуларац 6/0, Петар Радаковић 5/1, Зељко Матуш 1/0, Василије Шијаковић 1/0, Жељко Перушић -, Дражен Јерковић 6/4, Милан Галић 6/3, Јосип Скоблар 5/1, Воијслав Мелић 2/1, Владимир Ковачевић 2/0, Андрија Анковић 1/0, Мухамед Мујић 1/0, Радослав Бечејац -, Никола Стипић -.

РЕЗУЛТАТИ ПЛАВИХ

Прва фаза

Југославија - СССР 0:2 (Иванов 52, Понедељник 84)
Југославија - Уругвај 3:1 (Скоблар 26п, Галић 30, Јерковић 49 - Кабрера 19)
Југославија - Колумбија 5:0 (Галић 21, 62, Јерковић 25, 88, Мелић 82)

Четвртфинале

Југославија - СР Немачка 1:0 (Радаковић 87)

Полуфинале

Југославија - Чехословачка 1:3 (Јерковић 69 - Кадраба 48, Шерер 80, 84п)

За треће место

Југославија - Чиле 0:1 (Рохас 90)

РЕЗУЛТАТИ

ПОЛУФИНАЛЕ

Бразил - Чиле 4:2
Чехословачка - Југославија 3:1

ЗА ТРЕЋЕ МЕСТО

Чиле - Југославија 1:0

ФИНАЛЕ

Бразил - Чехословачка 3:1

КОНАЧАН ПЛАСМАН

1. Бразил, 2. Чехословачка, 3. Чиле, 4. Југославија

Утакмица са највише голова: СССР - Колумбија 4:4 (прва фаза)
Укупно голова на турниру: 89
Просек голова по утакмици: 2,78

Најбољи стрелац: Валентин Иванов (СССР), Дражен Јерковић (Југославија), Леонел Санчез (Чиле), Флоријан Алберт (Мадјарска), Гаринча, Вава (обојица Бразил) - 4
Највише голова на утакмици: Флоријан Алберт (Мадјарска) - 3

Највећа посета: 76.500 (Бразил - Чиле, полуфинале)
Укупна посета: 898.753
Просечна посета: 28.086

Дебитовали: Бугарска, Колумбија.

Извор: мондо.рс