Анализа - Титула Звезде: Без крупних ријечи, ротација и Пешић!

Црвена звезда је на доминантан начин постала првак Србије по 28. пут у историји, а свакако је за то најзаслужнији Владан Милојевић, који се сигурно са тим не би сложио пошто важи за човека који не воли "крупне речи" и "велика обећања".

Фудбал 03.05.2018 | 23:00 "Ово није време за велике приче и обећања, него за велики рад. Надам се да ћете по неким мојим потезима препознати да Звезда креће у бољем правцу".

Ово су биле речи Владана Милојевића на промоцији као новог тренера Црвене звезде почетком јула, нешто више од месец дана након што су црвено-бели једну солидну сезону, у којој су у финишу испустили предност на табели у односу на Партизан, остали и без трофеја у Купу...

Годину дана касније на "Маракану" по 28. пут стиже пехар намењен шампиону Србије, а управо је Владан Милојевић најзаслужнији за оно што је учињено.

Успео је да "врати Европу" на стадион Црвене звезде, екипа се домогла групне - па потом и елиминационе на пролеће после 26 година, а за све то време успела је да подједнако добро и квалитетно игра у Суперлиги где се ретко када код његових играча осећао умор, а није да га није било, због обавеза на три фронта.

Победом над Напретком (2:0), Звезда је обезбедила титулу првака три кола до краја шампионата, а истовремено је дошла и до тријумфа над јединим тимом који им је одолевао!

Црвена звезда је дошла до 29. победе у 34 меча у домаћем првенству (до краја се сусреће и са Спартаком, Војводином и Напретком), победила је макар једном сваку од 15 екипа у Суперлиги, а до краја сезоне ће покушати и да надмаши "Грофову" Звезду из сезоне 2015/16 која је у 37 кола остварила тачно 30 победа.

Упркос предности у току готово читавог првенства, Милојевић је наставио да даје одмерене изјаве, говорећи да "размишљају само о наредном противнику" и да су "само три бода важна", а управо због његове озбиљности и приступа сваком мечу са истом пажњом - ни играчи нису губили фокус.

Током сезоне у Суперлиги је паметно користио ротацију, посебно између мечева у Европи, па је тако шансу добило чак 27 играча, од којих су неки и отишли у току сезоне.

Колико се Звезда променила и напредовала у току сезоне? Веома...

Многи се не сећају да је Дамијен ле Талек прве мечеве у сезони одиграо као задњи везни, да би потом био прекомандован на место штопера где је остварио фантастичну сарадњу саВујадином Савићем - играчем који није дошао као "капиталац" из иностранства, али се показао као један од највећих погодака Звезде не само у претходном прелазном року. 

Довољно одмора за "прву одбрану" Звезде обезбедили су Бабић и Фримпонг који су ускакали по потреби у Суперлиги у односу на потрошњу Савића и Ле Талека у Европи, док је сличан посао на старту сезоне обављао и Душан Анђелковић на месту левог бека.

Искусни "Џин" се није прославио у дуелу против Иртиша након чега је спортски директор Митар Мркела ангажовао Милана Родића, али ни он није био "довољно фит" да би играо на оба фронта.

Филип Стојковић је практично незаменљив током читаве сезоне на месту десног бека, многи ће рећи и да је један од најбољих играча тима, али и њему, као играчу који није играо много у Минхену 1860, било је потребно "полувреме и по" одмора због велике потрошње у мечевима против Флоријане, Иртиша, Спарте и Краснодара, па је алтернатива за њега био универзалац Марко Гобељић који је до краја сезоне играо и као дефанзивни везни, али и леви бек.

На том месту ипак се у потпуности усталио Милан Родић који је "пуну форму" достигао у новембру и децембру, а наставио је да бриљира и у 2018, па је у марту изабран за играча месеца.

Звездина одбрана функционисала је "као сат" на почетку сезоне, иако су се на голу мењала тројица чувара мреже - Филип Манојловић, Дамир Кахриман и на крају "кец" Милан Борјан - па су тако у првих десет кола првенства из мреже лопту вадили само једанпут!

Делом је то било и због "бедема" испред дефанзивне линије на ком су се најчешће играли нови капитен Мичел Доналд и појачање које су црвено-бели брзо заволели: Бранко Јовичић.

Ипак, један од кључних момената сезоне била је повреда неуморног везисте када је дошло до лома метатарзалне кости после дуела са Николом Дринчићем у августовском мечу против Чукаричког, због чега је Звезда морала брзо да реагује и доведе појачање.

Преговарали су са Срђаном Мијаиловићем, али је на крају стигао Ненад Крстичић који не само да је заменио Јовичића, него је постао и један од лидера ове генерације.

Звезда је у њему добила креативност на средини терена, искуство, а у последња два месеца и важне голове којима је дошла до титуле првака. Наиме, Крстичић је сва четири гола за црвено-беле постигао од марта ове године...

"Дуга" клупа је Милојевићу омогућила и да шансу указује Урошу Рачићу, Ненаду Милијашу или Марку Гобељићу, те да тако "стартере" (са)чува за европска надметања.

С обзиром на то да резултати ни у једном од два такмичења на којима је био "фокус" нису трпели, то је очигледно био добар потез Милојевића и његових сарадника који су "погађали" када ког играча да оставе на клупи, док би његова замена гинула да импресионира...

Ако је одбрана била добра - шта тек рећи за напад?

Звездина крила су пронашла праву форму, Лука Аџић је асистирао против Рада и Радничког,Славољуб Срнић је погађао као у најбољим данима у Чукаричком (баш код Владана Милојевића) против Радника и Радничког, али и Флоријане, Иртиша и Краснодара, од помоћи је био иНемања Милић (Чачак 2:0) који се показао као "човек задатка", нарочито када је у питању заустављање продора противничких крилних фудбалера.

Једина мистерија био је Рикардињо, најављиван као можда и највеће појачање на старту сезоне, који се није до краја пронашао у Звезди, па је клуб напустио већ после само шест месеци, но уместо њега шансу је добио Немања Радоњић - и приграбио ју је.

Још један у низу фудбалера који су стигли неспремни за "висок ритам" је крупне кораке у Звезди правио у Европи (Краснодар и БАТЕ), а полусезону је због повреде завршио још у новембру.

Био је то још један у низу изазова са којима се суочавао Владан Милојевић који је морао да "претумба" позиције играчима, па су тако шансу на левој страни добијали Срнић, Пешић, Милић, па чак и Ненад Крстичић, а у једном тренутку заиграли су чак и у формацији са три штопера.

Звезда је успешно пребродила тај период, полусезону у домаћем првенству завршила са само једним поразом (Напредак) и три ремија - од којих је један био у Бачкој Паланци (2:2), док су друга два била у дуелима са "вечитим" ривалом, оба након тешких и важних мечева у Европи, што нас је ускратило за бољи фудбал у најважнијем мечу српског првенства.

А од полусезоне - нови изазови!

Током читаве зиме водила се прича о томе ко ће напустити Црвену звезду, и ко ће је појачати, да би у смирај прелазног рока отишли Гелор Канга и Ричмонд Боаћи, изузетно важни играчи.

Фудбалер из Габона, ма колико био преке нарави, био је свакако најкреативнији појединац и један од бољих индивидуалаца код Владана Милојевић, који је нарочито импресионирао у дуелима против Краснодара и Спарте (која га је на крају купила за милион евра), док је далеко скромнији био у Суперлиги, многи ће рећи да је "одовољио" српски фудбал.

С обзиром на то да Црвена звезда на крају није довела природну замену за њега, како је Терзић рекао "није потребна пошто се мења концепт игре, без плејмејкера", дуго се Звезда тражила на почетку другог дела сезоне и било је потребно да "кликне".

Милојевић је одлучио да Крстичића користи офанзивније, додајући тако још једног везног фудбалера, Звезда је заиграла тактички одговорније, али понекад се чини да су баш та "искакања" од концепта неопходна како би екипа успела да сломи отпор тимова у Суперлиги, што је нарочито било уочљиво против Спартак, Војводине, Вождовца, Напретка...

После тих неубедљивих победа, које су можда били и последица завршетка сезоне у Европи, поново је био одмерен у изјавама и одговорност преузимао на себе.

У последње време Милојевић све чешће користи Аџића и Радоњића заједно на терену, где један од њих двојице улази у средину игралишта, а свакако ће место иза нападача бити позиција на којој ће се током летњег прелазног рока тражити појачање, баш да би и током јесени могли да имају луксуз какав су имали лане, да одговарајућом ротацијом поједине играче чувају за Европу и да поново буду свежи у Суперлиги.

Када је у питању Ричмонд Боаћи, он је вероватно био најбољи фудбалер Црвене звезде у првом делу сезоне пошто је постигао чак 23 гола, и очекивано привукао пажњу многих клубова.

На самом крају прелазног рока, након повреде у пријатељској утакмици која га је удаљила од мечева нокаут фазе против ЦСКА, прешао је у Ђангсу Сунинг за шест милиона евра, а улогу првог нападача радо је прихватио Александар Пешић који се све време борио са њим за место стартера.

Био је "џокер", резервиста, играо је на месту левог крила, и у формацији са два нападача, али се ради о играчу који је одиграо СВАКИ МЕЧ од доласка у Црвену звезду.

Почетком априла престигао је и Боаћија на првом месту листе стрелаца ове сезоне у Звезди,када су црвено-бели дошли и до сто голова у свим такмичењима, а овог викенда поставио је и рекорд Суперлиге Србије када је у питању број голова у једној сезони.

Пеналом против Напретка претекао је Уроша Ђурђевића и Леонарда који су сезону раније постигли по 24, док Пешић на три кола до краја првенства на свом конту има 25, у свим такмичењима 26, а важно је напоменути и да је он убедљиво најбољи асистент свог тима са невероватних 15 додавања за гол.

Пешић је имао малу "блокаду" почетком године када је постао први нападач тима, нарочито га је заболео промашај против ЦСКА из Москве, па је тако машио зицере у "најтежим" победама Звезде против Спартака, Вождовца, Војводине и Мачве, није био сјајан ни против Напретка (1:1), али се пробудио за финиш сезоне и постигао свој први гол у "вечитом" дербију.

Након промашаја у прва два, када је одличан био Владимир Стојковић, Пешић је искористио пас Бена и "боцнуо" лопту преко репрезентативног голмана крунишућу сјајну сезону Звезде.

Била је то победа којом је Звезда направила највећи корак ка титулу, три кола касније је и математички потврдила, али и учинила да не постоји иједна ствар која би могла да им се узме као "минус" у домаћем првенству.

Следећи изазов је на челницима клуба који ће преговарати са Владаном Милојевићем око новог уговора, за шта у Звезди уверавају да је у питању само "формалност", док би потом спортски сектор морао да прионе и на прелазни рок и доведе играче који ће заменити оне којима истиче уговор (Доналд и Ле Талек), односно да квалитетом поправе актуелни играчки кадар с којим се Црвена звезда спрема да нападне групну фазу Лиге шампиона.

Од Милојевића, ако остане, сигурно нећемо чути бомбастичне изјаве, вероватније је да ће остати "на земљи" и поручити нешто слично као пред Иртиш, други Звездин изазов након ког је клуб одиграо још 12 мечева у Европи.

"Незахвално је сада говорити о томе [да ли имају тим за Европу], али хајде да кажем да немамо, а да на крају уђемо у групе!"

Извор: мондо.рс