Analiza - Titula Zvezde: Bez krupnih riječi, rotacija i Pešić!

Crvena zvezda je na dominantan način postala prvak Srbije po 28. put u istoriji, a svakako je za to najzaslužniji Vladan Milojević, koji se sigurno sa tim ne bi složio pošto važi za čoveka koji ne voli "krupne reči" i "velika obećanja".

Fudbal 03.05.2018 | 23:00 "Ovo nije vreme za velike priče i obećanja, nego za veliki rad. Nadam se da ćete po nekim mojim potezima prepoznati da Zvezda kreće u boljem pravcu".

Ovo su bile reči Vladana Milojevića na promociji kao novog trenera Crvene zvezde početkom jula, nešto više od mesec dana nakon što su crveno-beli jednu solidnu sezonu, u kojoj su u finišu ispustili prednost na tabeli u odnosu na Partizan, ostali i bez trofeja u Kupu...

Godinu dana kasnije na "Marakanu" po 28. put stiže pehar namenjen šampionu Srbije, a upravo je Vladan Milojević najzaslužniji za ono što je učinjeno.

Uspeo je da "vrati Evropu" na stadion Crvene zvezde, ekipa se domogla grupne - pa potom i eliminacione na proleće posle 26 godina, a za sve to vreme uspela je da podjednako dobro i kvalitetno igra u Superligi gde se retko kada kod njegovih igrača osećao umor, a nije da ga nije bilo, zbog obaveza na tri fronta.

Pobedom nad Napretkom (2:0), Zvezda je obezbedila titulu prvaka tri kola do kraja šampionata, a istovremeno je došla i do trijumfa nad jedinim timom koji im je odolevao!

Crvena zvezda je došla do 29. pobede u 34 meča u domaćem prvenstvu (do kraja se susreće i sa Spartakom, Vojvodinom i Napretkom), pobedila je makar jednom svaku od 15 ekipa u Superligi, a do kraja sezone će pokušati i da nadmaši "Grofovu" Zvezdu iz sezone 2015/16 koja je u 37 kola ostvarila tačno 30 pobeda.

Uprkos prednosti u toku gotovo čitavog prvenstva, Milojević je nastavio da daje odmerene izjave, govoreći da "razmišljaju samo o narednom protivniku" i da su "samo tri boda važna", a upravo zbog njegove ozbiljnosti i pristupa svakom meču sa istom pažnjom - ni igrači nisu gubili fokus.

Tokom sezone u Superligi je pametno koristio rotaciju, posebno između mečeva u Evropi, pa je tako šansu dobilo čak 27 igrača, od kojih su neki i otišli u toku sezone.

Koliko se Zvezda promenila i napredovala u toku sezone? Veoma...

Mnogi se ne sećaju da je Damijen le Talek prve mečeve u sezoni odigrao kao zadnji vezni, da bi potom bio prekomandovan na mesto štopera gde je ostvario fantastičnu saradnju saVujadinom Savićem - igračem koji nije došao kao "kapitalac" iz inostranstva, ali se pokazao kao jedan od najvećih pogodaka Zvezde ne samo u prethodnom prelaznom roku. 

Dovoljno odmora za "prvu odbranu" Zvezde obezbedili su Babić i Frimpong koji su uskakali po potrebi u Superligi u odnosu na potrošnju Savića i Le Taleka u Evropi, dok je sličan posao na startu sezone obavljao i Dušan Anđelković na mestu levog beka.

Iskusni "Džin" se nije proslavio u duelu protiv Irtiša nakon čega je sportski direktor Mitar Mrkela angažovao Milana Rodića, ali ni on nije bio "dovoljno fit" da bi igrao na oba fronta.

Filip Stojković je praktično nezamenljiv tokom čitave sezone na mestu desnog beka, mnogi će reći i da je jedan od najboljih igrača tima, ali i njemu, kao igraču koji nije igrao mnogo u Minhenu 1860, bilo je potrebno "poluvreme i po" odmora zbog velike potrošnje u mečevima protiv Florijane, Irtiša, Sparte i Krasnodara, pa je alternativa za njega bio univerzalac Marko Gobeljić koji je do kraja sezone igrao i kao defanzivni vezni, ali i levi bek.

Na tom mestu ipak se u potpunosti ustalio Milan Rodić koji je "punu formu" dostigao u novembru i decembru, a nastavio je da briljira i u 2018, pa je u martu izabran za igrača meseca.

Zvezdina odbrana funkcionisala je "kao sat" na početku sezone, iako su se na golu menjala trojica čuvara mreže - Filip Manojlović, Damir Kahriman i na kraju "kec" Milan Borjan - pa su tako u prvih deset kola prvenstva iz mreže loptu vadili samo jedanput!

Delom je to bilo i zbog "bedema" ispred defanzivne linije na kom su se najčešće igrali novi kapiten Mičel Donald i pojačanje koje su crveno-beli brzo zavoleli: Branko Jovičić.

Ipak, jedan od ključnih momenata sezone bila je povreda neumornog veziste kada je došlo do loma metatarzalne kosti posle duela sa Nikolom Drinčićem u avgustovskom meču protiv Čukaričkog, zbog čega je Zvezda morala brzo da reaguje i dovede pojačanje.

Pregovarali su sa Srđanom Mijailovićem, ali je na kraju stigao Nenad Krstičić koji ne samo da je zamenio Jovičića, nego je postao i jedan od lidera ove generacije.

Zvezda je u njemu dobila kreativnost na sredini terena, iskustvo, a u poslednja dva meseca i važne golove kojima je došla do titule prvaka. Naime, Krstičić je sva četiri gola za crveno-bele postigao od marta ove godine...

"Duga" klupa je Milojeviću omogućila i da šansu ukazuje Urošu Račiću, Nenadu Milijašu ili Marku Gobeljiću, te da tako "startere" (sa)čuva za evropska nadmetanja.

S obzirom na to da rezultati ni u jednom od dva takmičenja na kojima je bio "fokus" nisu trpeli, to je očigledno bio dobar potez Milojevića i njegovih saradnika koji su "pogađali" kada kog igrača da ostave na klupi, dok bi njegova zamena ginula da impresionira...

Ako je odbrana bila dobra - šta tek reći za napad?

Zvezdina krila su pronašla pravu formu, Luka Adžić je asistirao protiv Rada i Radničkog,Slavoljub Srnić je pogađao kao u najboljim danima u Čukaričkom (baš kod Vladana Milojevića) protiv Radnika i Radničkog, ali i Florijane, Irtiša i Krasnodara, od pomoći je bio iNemanja Milić (Čačak 2:0) koji se pokazao kao "čovek zadatka", naročito kada je u pitanju zaustavljanje prodora protivničkih krilnih fudbalera.

Jedina misterija bio je Rikardinjo, najavljivan kao možda i najveće pojačanje na startu sezone, koji se nije do kraja pronašao u Zvezdi, pa je klub napustio već posle samo šest meseci, no umesto njega šansu je dobio Nemanja Radonjić - i prigrabio ju je.

Još jedan u nizu fudbalera koji su stigli nespremni za "visok ritam" je krupne korake u Zvezdi pravio u Evropi (Krasnodar i BATE), a polusezonu je zbog povrede završio još u novembru.

Bio je to još jedan u nizu izazova sa kojima se suočavao Vladan Milojević koji je morao da "pretumba" pozicije igračima, pa su tako šansu na levoj strani dobijali Srnić, Pešić, Milić, pa čak i Nenad Krstičić, a u jednom trenutku zaigrali su čak i u formaciji sa tri štopera.

Zvezda je uspešno prebrodila taj period, polusezonu u domaćem prvenstvu završila sa samo jednim porazom (Napredak) i tri remija - od kojih je jedan bio u Bačkoj Palanci (2:2), dok su druga dva bila u duelima sa "večitim" rivalom, oba nakon teških i važnih mečeva u Evropi, što nas je uskratilo za bolji fudbal u najvažnijem meču srpskog prvenstva.

A od polusezone - novi izazovi!

Tokom čitave zime vodila se priča o tome ko će napustiti Crvenu zvezdu, i ko će je pojačati, da bi u smiraj prelaznog roka otišli Gelor Kanga i Ričmond Boaći, izuzetno važni igrači.

Fudbaler iz Gabona, ma koliko bio preke naravi, bio je svakako najkreativniji pojedinac i jedan od boljih individualaca kod Vladana Milojević, koji je naročito impresionirao u duelima protiv Krasnodara i Sparte (koja ga je na kraju kupila za milion evra), dok je daleko skromniji bio u Superligi, mnogi će reći da je "odovoljio" srpski fudbal.

S obzirom na to da Crvena zvezda na kraju nije dovela prirodnu zamenu za njega, kako je Terzić rekao "nije potrebna pošto se menja koncept igre, bez plejmejkera", dugo se Zvezda tražila na početku drugog dela sezone i bilo je potrebno da "klikne".

Milojević je odlučio da Krstičića koristi ofanzivnije, dodajući tako još jednog veznog fudbalera, Zvezda je zaigrala taktički odgovornije, ali ponekad se čini da su baš ta "iskakanja" od koncepta neophodna kako bi ekipa uspela da slomi otpor timova u Superligi, što je naročito bilo uočljivo protiv Spartak, Vojvodine, Voždovca, Napretka...

Posle tih neubedljivih pobeda, koje su možda bili i posledica završetka sezone u Evropi, ponovo je bio odmeren u izjavama i odgovornost preuzimao na sebe.

U poslednje vreme Milojević sve češće koristi Adžića i Radonjića zajedno na terenu, gde jedan od njih dvojice ulazi u sredinu igrališta, a svakako će mesto iza napadača biti pozicija na kojoj će se tokom letnjeg prelaznog roka tražiti pojačanje, baš da bi i tokom jeseni mogli da imaju luksuz kakav su imali lane, da odgovarajućom rotacijom pojedine igrače čuvaju za Evropu i da ponovo budu sveži u Superligi.

Kada je u pitanju Ričmond Boaći, on je verovatno bio najbolji fudbaler Crvene zvezde u prvom delu sezone pošto je postigao čak 23 gola, i očekivano privukao pažnju mnogih klubova.

Na samom kraju prelaznog roka, nakon povrede u prijateljskoj utakmici koja ga je udaljila od mečeva nokaut faze protiv CSKA, prešao je u Đangsu Suning za šest miliona evra, a ulogu prvog napadača rado je prihvatio Aleksandar Pešić koji se sve vreme borio sa njim za mesto startera.

Bio je "džoker", rezervista, igrao je na mestu levog krila, i u formaciji sa dva napadača, ali se radi o igraču koji je odigrao SVAKI MEČ od dolaska u Crvenu zvezdu.

Početkom aprila prestigao je i Boaćija na prvom mestu liste strelaca ove sezone u Zvezdi,kada su crveno-beli došli i do sto golova u svim takmičenjima, a ovog vikenda postavio je i rekord Superlige Srbije kada je u pitanju broj golova u jednoj sezoni.

Penalom protiv Napretka pretekao je Uroša Đurđevića i Leonarda koji su sezonu ranije postigli po 24, dok Pešić na tri kola do kraja prvenstva na svom kontu ima 25, u svim takmičenjima 26, a važno je napomenuti i da je on ubedljivo najbolji asistent svog tima sa neverovatnih 15 dodavanja za gol.

Pešić je imao malu "blokadu" početkom godine kada je postao prvi napadač tima, naročito ga je zaboleo promašaj protiv CSKA iz Moskve, pa je tako mašio zicere u "najtežim" pobedama Zvezde protiv Spartaka, Voždovca, Vojvodine i Mačve, nije bio sjajan ni protiv Napretka (1:1), ali se probudio za finiš sezone i postigao svoj prvi gol u "večitom" derbiju.

Nakon promašaja u prva dva, kada je odličan bio Vladimir Stojković, Pešić je iskoristio pas Bena i "bocnuo" loptu preko reprezentativnog golmana krunišuću sjajnu sezonu Zvezde.

Bila je to pobeda kojom je Zvezda napravila najveći korak ka titulu, tri kola kasnije je i matematički potvrdila, ali i učinila da ne postoji ijedna stvar koja bi mogla da im se uzme kao "minus" u domaćem prvenstvu.

Sledeći izazov je na čelnicima kluba koji će pregovarati sa Vladanom Milojevićem oko novog ugovora, za šta u Zvezdi uveravaju da je u pitanju samo "formalnost", dok bi potom sportski sektor morao da prione i na prelazni rok i dovede igrače koji će zameniti one kojima ističe ugovor (Donald i Le Talek), odnosno da kvalitetom poprave aktuelni igrački kadar s kojim se Crvena zvezda sprema da napadne grupnu fazu Lige šampiona.

Od Milojevića, ako ostane, sigurno nećemo čuti bombastične izjave, verovatnije je da će ostati "na zemlji" i poručiti nešto slično kao pred Irtiš, drugi Zvezdin izazov nakon kog je klub odigrao još 12 mečeva u Evropi.

"Nezahvalno je sada govoriti o tome [da li imaju tim za Evropu], ali hajde da kažem da nemamo, a da na kraju uđemo u grupe!"

Izvor: mondo.rs