Ја, мој муж и његова дјевојка

Неке жене жмуре на неверство због деце, док неке не желе да се одрекну финансијске сигурности и статуса који уживају као законите супруге.

Занимљивости 10.03.2018 | 13:07 Неверство је постало редован пратилац данашњих бракова, па статистике показју да се у 5 од 6 бракова неверство догоди барем једанпут, као и да је оно разлог за развод сваког четвртог брака код нас. Још један феномен који прати ову неславну статистику је и да велики број жена прећутно пристаје на то да њихови мужеви имају љубавнице.

Неке, истина, свађом покушавају да се ослободе непожељног троугла, друге трпе и - ћуте углавном због деце, док поједине пристају на чињеницу да постоји друга жена, али не желе да се одрекну своје позиције прве, углавном због финансијске сигурности, удобног живота, статуса који уживају као законите супруге...

Таквих жена има у свим друштвеним слојевима, а зашто на то пристају и да ли је тај пристанак последица карактера или других фактора, за наше читаоце објашњава Јасна Вељковић, клинички психолог и тренер психодраме, професор на Факултету политичких наука:

- Партнерски односи су у озбиљној кризи због глобалне кризе међуљудских односа. Они највише и трпе јер су и најосетљивији. Стварање и неговање добрих партнерских односа почиње још у кругу породице са родитељима, одакле се модел понашања пресликава у односима које остварујемо као зрели људи. У свету у којем живимо, људи имају све мање капацитета за неговање блискости, смањене способности да препознају и да говоре о интимним стварима, што последично води у емоционално сиромаштво.

Жмури и ћути!

Оно се препознаје по томе што је међу партнерима све мање присутно давање и примање емоција, а све више доминирају односи базирани на финансијама. Новац је постао главно мерило успеха, омогућава добар стан, ауто, брендирану гардеробу... Ко није у стању да прати нова мерила вредности - испада из игре. У свему томе, изузетно важна духовност нестаје, умире. Све то веома лоше утиче на све, па и на партнерске односе. Комуникације нема или је лоша зато што се у старту не прави добар одабир партнера за заједнички живот. Избор се у великој мери базира на томе колико партнер може да пружи у финансијском смислу и колико је успешан на пословном плану. Неки бракови личе на купопродајни уговор, лишени су емоција, па није ни чудо што се појављује друга жена. У таквим браковима битне ствари се прећуткују, неке, па и превара, иницијално подразумевају. Жена која је изабрала мушкарца искључиво због материјалног благостања, пристаје на компромисе, па чак и на очигледно неверство.


- Постављање питања око таквих деликатних тема ружи наизглед складан однос и оставља лош утисак на особе из окружења. Слика успешног и оданог партнера мора да се задржи, због чега се међу њима ствара прећутан договор у коме она толерише свако његово понашање, сва сумњива одсуства и излете. Моралне вредности овде су заборављене. Морал, истина, не значи љубав, али представља подршку шта неко може и сме да уради, а шта ипак не. У понашању партнера присутна је потпуна безобзирност, па чак и експлоататорски однос. И такви односи, нажалост, нису реткост. У њима је све допуштено, али брак и етикета ожењеног породичног човека никако не сме да се оскрнави - објашњава Јасна Вељковић.

Емоционална незрелост

На питање зашто жене пристају на понижавајући однос партнера и отворено прељубништво, наша саговорница каже:

- У основи таквог понашања лежи страх. Неке жене се боје, немају довољно храбрости да буду самосталне. Без својих животних сапутника немају моћ, а она им је током година омогућила низ предности и повластица. Па зато, иако најчешће неиспуњене, празне и несрећне, пристају на паралелне везе својих мужева. У разговору са пријатељицама обично навлаче маску срећне и испуњене жене којој је све доступно.

Финансијска безбрижност омогућава им удобан живот и тога не желе да се одрекну у корист неке друге жене. О етичности свега, изгледа да обоје најмање размишљају. Жене које пристају на партнерско неверство углавном су емоционалне незреле и пристају на невероватне ствари које вређају личност сваког разумног бића. Упркос свему, за њих је неподношљива помисао да остану саме и без новца, без статуса који им “титула” супруге омогућава. Нажалост, овакви изговори представљају линију мањег отпора. Заборављају да уколико са партнером немају отворену и искрену комуникацију на било коју тему, ако сексуални однос изостаје или је премештен на неко друго место, све је у односу обесмишљено. То води у празан и несрећан живот. Ипак, поставља се и питање приоритета, па свако бира оно што му је најважније.

ЖЕНА ЈЕ ИПАК ПРВА

Уврежено мишљење да су мушкарци неверни уколико имају инфериорне партнерке које пристају на све зарад опстанка у заједници, не стоји баш увек.

Амерички психолог др Стив Стјуарт Вилијамс наглашава да се често у сличној позицији налазе паметне и успешне жене. Иако се то од њих не би очекивало, оне у већини случајева бирају “катастрофалне партнере”, спремне да их понизе када год им се пружи прилика.

- Са овим проблемом суочава се читава генерација лепих, паметних и успешних жена, нарочито рођених после 1970. године. Оне су или у сузама или саме. Истраживања показују да више од 40 одсто образованих припадница лепшег пола живи само. Паметне жене су, заправо, опасност за его мушкарца. У већини случајева мушкарци их избегавају управо из страха да ће их партнерке варати, па бирају оне које су у односу на њих нижег статуса, јер сматрају да могу да их контролишу.
У прилог томе говори и мноштво примера где се успешни мушкарци радије жене својим секретарицама него колегиницама. А уколико код куће за животну сапутницу имају лепу, образовану и успешну жену, за љубавницу траже ону која ће их безрезервно пратити и испуњавати све жеље и захтеве. Међутим, упркос таквом односу, тек занемарљив проценат оваквих “алфа мужјака” на крају одлучи да напусти породично гнездо - каже др Стјуарт Вилијамс.

Новости
фото:интернет