Видео: Опрости ми, Боже, знао сам шта радим!

Ромино дете, Миланов јунак, Лацијев навијач… И егзекутор! Против срца. . .

Фудбал 01.03.2018 | 18:45 Заволиш га као дете, кад је љубав. Парадоксално, ако постанеш довољно добар постаје посао, па чак и ако страст неким делом преживи. Само су ретки тако привилеговани. Да дочекају да играју у дрес због кога су заволели фудбал. Алесио Ромањоли живи потпуно другачију каријеру.

“Ја сам лацијал. Одувек сам био и остаћу. Биће то лепа емоција. На тај стадион ме је отац водио да гледамо Лацијев тим који је освојио скудето. Али сада морамо да победимо”, рекао је 23-годишњи штопер баш пре неки дан, најављујући окршај његовог послодавца Милана и његове љубави Лација у полуфиналу италијанског купа.

А онда је, баш пред “Курвом Норд”, северном трибином Олимпијског стадиона, тамо где се окупљају највернији лацијали, испалио хитац у њихова срца. Знао је добро Ђенаро Гатузо да је Ромањоли у срцу небеско-плави. Свеједно му је веровао. Можда и тестирао? Само онај који жарко жели да успе може да склони емоције у страну и у пенал серији постигне одлучујући гол против омиљеног тима.

Алесио Ромањоли је ишао против свог срца. Није славио гол. Сигурно је добио понеку поруку од разочараних суграђана. Али шта је он ту крив? Судбина га је једноставно одвела на другу страну. Прво у Рому - ироније ли живота - па онда преко Сампдорије у Милан. Синиша Михајловић је први (додуше, Здењек Земан га је још као 17-годишњака гурнуо у први тим Вучице) приметио да је он материјал за велики клуб, што Милан свакако јесте, мада тренутно нема тим на том нивоу. Многи су били зачуђени када су Росонери издвојили 25.000.000 евра за младог штопера. Нису веровали у Михајловићев суд.

Сада сви хвале његову визију. У прошлом колу Серије А блистао је против Роме (2:0). Против Лација је потврдио да веза са Леонардом Бонучијем постаје све чвршћа. Милан већ 584 минута није примио гол. Рино Гатузо је у потпуности утегао Росонере. Из тима којем се “чизма” подругивала изронио је штопер који елеганцијом, смислом за постављање, антиципацијом, завређује комплименте свих на Апенинима.

Некад просто мора тако. Некад је једини начин да се суочиш са својим демонима. Да је као дечак сањао да Лацију ускраћује привилегију да наступи у финалу Купа вероватно би се Ромањоли пробудио обливен знојем. Толико он воли Лацио да је, чим је отишао из Роме, једва дочекао да објави фотографију у Лацијевом дресу. Толико воли Лацио да је у Милану једноставо морао да узме дрес са бројем 13, по угледу наАлесандра Несту наравно, још једног Лацијевог сина који је био принуђен да фудбалску срећу потражи у МИлану.

Неста ју је и пронашао на Сан Сиру. Ромањоли је на добром путу. Али увек ће остати та ноћна мора. Пенал серија, 14. једанаестерац, испред “Курве Норд”, на дресу Томаса Стракоше сија Лацијев грб, у очима Алесија Ромањолија титра суза. Знао је шта ради. И у себи вероватно помислио:

"Опрости ми, Боже..."



Извор: моззартспорт