Ђорђе Ивановић: Идемо до финала ЛЕ!

"Могу и ја, ваљда, да направим нешто од тог фудбала", пуца од самопоуздања нови фудбалер Партизана.

Фудбал 05.02.2018 | 14:00 Ко би рекао? Чуда су се десила. Као у народњачком хиту...

Пре годину дана мало ко је, чак и у Партизановом тиму, веровао да је могуће освојити трофеј(е) у конкуренцији Црвене звезде, тад одбегле шест корака. Скептицизам је владао и летос међу навијачком популацијом, навикнутом на европска разочарања, да овај тим може у нокаут фазу Лиге Европе. Да је у том тренутку спроведена анкета ко ће на концу првог дела сезоне бити најбољи појединац Суперлиге не би било куражних да изговоре његово име...

Зато данас Ђорђе Ивановић, индиректан сведок два, а протагоноста последњег чуда, сања још једно.

Да се Партизан 16. маја на стадиону Лиона потрка за пехар тренутно у власништву Манчестер јунајтеда.

"Један сан већ сам претворио у јаву потписом за Партизан. Идемо даље. Дај да овај предиван период мог живота потраје што дуже, да освојимо дуплу круну, за почетак да прођемо Плзен, а онда... Волео бих да будемо успешни и у наредној елиминационој рунди, одемо у четвртфинале, полуфинале... Глупо је да кажем - финале, мада бих и то волео. Да не претерујем, свашта је могућ. Ако сам као тинејџер веровао да ћу задужити црно-бели дрес, зашто бих спутавао мисли које сежу све до завршнице континенталног такмичења", храбро ће доскорашњи капитен Спартака, уверен да за њега и тимске колеге границе не постоје.

Уосталом, пре само десетак дана увукао се под кожу Гробарима реченицом "не мислим, знам да ћу оставити траг у Партизану". Одлика људи спремних да чикају судбину, не да јој се препусте.

"Моје речи су последица убеђења. Никако припремљеног говора за промоцију. Тад сам осетио да баш та изјава одговарају мом тренутном расположењу и ставу, не мислим да би сад требало да их повучем".

Ивановић је чуда искусио на личном примеру. Пре пет година, као средњошколац, играо је у дресу Бачке Војвођанску лигу "Исток" (четврти ранг такмичења), касније се потуцао по Палићу и Сенти (Српска лига "Војводина"), одакле га је Петар Курћубић вратио са позајмице и дао му шансу да међу Плавим голубовима узлети. Ево, све до статуса најкориснијег играча Суперлиге. Неко ће рећи "српска верзија Џејмија Вардија", јер је стигао и до репрезентације.

"Знате чијим примером се водим? Био један играч у Јагодини - еј, у Јагодини - а тек у 27. години отиснуо се у инострантво. У том тренутку мени је било 16 лета, размишљам: ’Ма, могу и ја ваљда нешто да направим од тог фудбала’. Да будем један од најбољих, ако не и најбољи играч првенства, јер док посматраш друге, мислиш: шта то он може, а ја не могу?".

Од јесењег потписника 11 голова за Спартак, плаћеног 400.000 евра (и 20 процената од наредне продаје) очекује се буде ослонац у нападачким акцијама Партизана. А он сам не би имао ништа против да следећа награда МВП Суперлиге заврши у рукама неког од нових саиграча.

"У Спартаку се све вртело око мене. Давао сам и намештао голове. Овде је другачије. Око мене су све добри играчи, екипа ће да избаци индивидуалца. Ако то будем ја - супер. У супротном, заслужиће неко други, никакав проблем".

НИСАМ ЗНАО ГДЕ УДАРАМ, АЛИ ЗНАМ - УСПЕЋУ

На контролној утакмици са чешким Теплицама Ђорђе Ивановић је постигао првенац у дресу Партизана и тако се, утисак је, ратосиљао почетне невоље, неизоставног пратиоца играча који из мање средине дођу у клуб шампионских знамења.

"Сад је све лакше. Као да ми је пао терет с леђа", пизнаје лалошки. "С почетак сам се осећао тако да бих најрадије заспао од умора. Био сам збуњен, нисам знао где ударам, нити сам веровао шта ми се десило. Питам себе: ’Човече, јеси ли ти у Партизану?’ Овде се игра много брже, све је на вишем нивоу, а ја сам изненада упао у машинерију и сасвим је природно да ми је потребно мало времена да подсетим на Ђолета из минуле сезоне".



Одлика шампиона је самопоуздање. Ивановић га поседује. Та спортска дрскост недостајала је многима из просечних суперлигашких клубова пристиглих на Топчидерско брдо.

"Знам шта ме чека. Овде це цени само најбоље. Не признаје се ни јуче, ни данас, важно је само шта ће бити сутра. Док у другим суперлигашким клубовима могу да се толеришу осцилације... Најгори сценарио по мене је да после гола на контролној утакмици помислим: ’Одиграо сам добро, дао сам га, сад ћу опуштено’. Томе места нема. Не бојим се. Радник сам. Научио сам да се борим. То ме је довело довде. Биће све у реду, видећете".

Мирослав Ђукић користи Ивановића у улози "лутајућег шпица". Приближио га је супарничком голу, за разлику од периода у Спартаку кад је тренер Александар Веселиновић кључно утицао на његову каријеру померивши га са крила на место централног везисте.

"У претходним клубовима дејствовао сам као крило или полушпиц, а овде играм директно у нападу. Кад се мало боље упознам са саиграчима неће бити проблема. Кад сам играо у Четвртој лиги знао сам да ћу доћи у Партизан. Веровао сам у себе и то ми се исплатило. Знам да ће и овде. Одиграо сам више од 100 утакмица за Спартак, а могу само да замислим како ће да буде сад кад су око мене још квалитетнији играчи".

ДА УЖИВАМ У ЛУКСУЗУ, А МОЈИ ДА РАНЕ НА ПОСАО - НЕМА ШАНСЕ!

Ивановић је из радничке породице. Његови су 1997. пребегли из ратом опустошеног Вуковара, скрасили се у Мокрину, отац Миленко и мајка Зорица добили посао у Кикинди, у локалној ливници. Пролетос су проглашени за вишак и на неки начин терет породице који чини још брат Дејан (првотимац кикиндског ЖАК-а) пао је на леђа њиховог сина. А он се уздигао до статуса зреле особе.

"Не бих да ширим причу о томе како су моји остали без посла. Радили су као сви други у ливници, добили отказ, шта сад. Мени је важно да су обоје живи и здрави. И што сам у прилици да им омогућим мало бољи живот. Сви знају колико фудбалери зарађују, било би безвезе да, на пример, уживам у луксузу, а они да сваког јутра ране на посао. Не! Шта имам ја, имаће и они. О мом приватном животу толико. Засад. Ако једног дана одем у Реал Мадрид открићу шта сам све радио да бих се пробио до врха. А радио сам - свашта".

Спреман је за прелазак на виши ниво.

"Не волим да сам у центру пажње, међутим, у овом клубу то не бираш. Увек си у жижи интересовања. Стижу честитке са свих страна, иако се мени чини као да сам и даље у Спартаку. Јесте, на ово сам чекао откад играм фудбал, а сад кад сам остварио сан нисам нафуран, нити сам подигао нос, камоли подлегао еуфорији. Само... Одједном имам ’више пријатеља’. Нису ми потребни они који се дуго нису јављали, знам ко ме је подржавао и пре него што је ова лудница почела, то су пријатељи за цео живот. Такви људи су, уз породицу и фамилију, највећа подршка и један од замајаца спортског успеха", прецизирао је Ђорђе Ивановић.

ПРЕЛЕТЕО ПОЛА СВЕТА ЗБОГ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ

Крајем новембра, Ђорђе Ивановић је дебитовао за А репрезентацију Србије. Изненада. Селекција Младена Крстајића је већ била у Азији, кад је стигао позив да јој се накнадно прикључи, па морао да прелету дословце пола света да би одиграо само четири минута против Јужне Кореје у Бусану.

"Не бих жалио ни да је био само минут. Чак и да нисам играо, да сам само био у окружењу асова какви су Ивановић, Коларов и остали осетио бих се привилегованим. То нема цену. Зато је један од циљева овог пролећа, осим колективних успеха са Партизаном, да изборим место на мундијалском списку".

Извор: моззартспорт