Прича - Симон: Био сам арогантан, а онда ми је Бог отворио очи!

Симон Вукчевић о модућности да заигра за Будућност, слави у Спортингу из Лисабона, стрмоглавом паду каријере, репрезентацији Црне Горе, историјској утакмици против Чешке. . .  Емотивна исповест Симона Вукчевића: Савремени фудбал ме је довео до лудила! Уче вас само да јурите за славом и новцем! „Онда сам упознао оца Јоила, исповедио се, прочитао Свето писмо“, поручио је некадашањи члан Партизана.

Фудбал 09.11.2017 | 23:10 Бомба је темпирана, а чека се само дан када ће и да ли ће експлодирати!

Симон Вукчевић се налази на прагу ангажовања у подгоричкој Будућности (са којом тренира после паузе од седам месеци), а да се пита само бивши репрезентативац Црне Горе, тај посао би већ био завршен. На потезу је управа плавог клуба.

Офанзивни везиста има велику жељу да остане у свом родном граду, јер воли Будућност и волео би да игра пред својом публиком!

"Све је почело је као одржавање форме. Имао сам инострану понуду, али сам одустао, јер желим да останем код куће. Видећемо како размишља руководство Будућности, то је на њима. Тренирам, радим... Најбитније ми је да сам здрав након опоравка од повреде", рекао је 31-годишњи фудбалер за подгоричке "Дневне новине".

Некадашњи играч Партизана је потврдио да је трансфер реалност.

"Волим Будућност и не бих имао никаквих проблема да играм ту. Кад дођем на тренинг видим да су многи људи ту остали, а још мало ће 18 година од када сам био у Будућности".



Магије у ногама дефинитивно још има, а то жели да подели са подгоричком публиком...

"Вероватно ћу сада играти најбољи фудбал. Играм из задовољства, код куће сам, без икаквог притиска, испуњен. Живео сам цео живот под притиском, био стегнут, а када је тако онда 'пуцаш'".

Експлодирао је у Партизану, као млад био бриљантан у дресу Спортинга из Лисабона где је био обожаван, а онда је уследио несхватљив пад у каријери која је обећавала много. Блекбурн, Карпати, Војводина, Левадијакос, Еносис и Чавес су били пролазне станице.

Где је Симон направио грешку?

"Нисам направио само једну грешку, нон-стоп сам правио грешке. Био сам арогантан, изгубљен у том свету који је иначе изгубљен, само ме занимала победа. Уче вас да стекнете славу, новац, поштовање - све сам то видео у животу, а то је чиста глупост", рекао је Вукчевић.

Сталожено прича о прошлим временима.

"Нисам могао да седим са неким ако ме не хвали, нисам могао да замислим да ме неко не поштује, да неко каже нешто лоше о мени. Умислио сам да сам неко и нешто, али онда ми је Бог показао како ствари стоје, отворио ми очи. Морао сам да платим због претходног начина живота и не жалим ниједне секунде. Данашњи фудбал је вештачки, а људи су без емоција. Нама је емоција страст, а страст је тешко ропство. Играчи су под великим притисцима, млади такође. Немам никакву намеру да оставим спорт, али гледам на све другачије“, говори момак који је обећавао.



Када се гледа са данашње дистанце, зенит Симонове каријере је био у Спортингу од од 2007. до 2011. Имао је само 21, 22, 23 године, а играо на топ нивоу - португалска лига, Лига шампиона.

"Истина, али све је то маска. То не испуњава човека. То су све секунде, даш гол, славље, али брзо све прође. Нисам умео то да ценим, био сам незахвалан. А много су ме волели у Лисабону. Нисам могао без качкета на улицу, огроман притисак на сваком кораку... Годило ми је све то, али исто тако и шкодило. Много више...", присећа се Вукчевић, који се окренуо на каријеру која је после “лавова“ кренула низбрдо...

"Огроман притисак, непотребан, а то је далеко од најбитнијих ствари у животу. Мислио сам да је фудбал живот и такав начин размишљања ме је довео практично до лудила. Нервирао сам се на тренинзима, ту нервозу преносио кући... Онда сам упознао оца Јоила, исповедио се, прочитао Свето писмо, Јеванђеље, пронашао све одговоре. Ту се мој живот променио. Циљ ми је да будем бољи отац, муж, брат, пријатељ... Само је то на крају битно".

Вукчевић је одиграо 45 утакмица за репрезентацију Црне Горе, једно време био симбол националног тима уз Мирка Вучинића и Стевана Јоветића. Садашњи резултати селекције Љубише Тумбаковића су га пријатно изненадили.

"Нећу никог да лажем, па да причам да имамо страшне играче. Немамо страшне играче, имамо добре, а из тога се направио добар тим, квалитетан, талентован и направљен је одличан резултат“, рекао је Симон за "Дневне новине", а онда се присетио најважнијег меча своје генерације против Чешке у баражу за ЕУРО 2012.

"Играли смо - сви за једног, један за све, имали супер атмосферу. Кључни тренутак је био Чешка. Ту се све променило, одједном смо били под морањем, притисак је постао невероватан, почели смо да мислимо да смо неке величине. И наравно - пали смо. Нисмо прошли, јер смо се превише подигли. А ко високо лети, ниско пада", подвукао је Симон Вукчевић, некада највећи таленат нашег фудбала, сада човјек који би могао да појача Будућност.

Извор: мондо.рс/мондо.ме