Зоран Чутура о финалу АБА: Малтретирање, силовање...!

Бивши хрватски кошаркаш Зоран Чутора, двоструки првак Европе за Цибоном и првак света 1990. са Југославијом, дао је занимљив поглед на финале АБА лиге.

Кошарка 14.04.2017 | 18:15 Малтретирање. Силовање. Страшно, узму ти лопту из руке пет пута за редом…! Колумна легендарног кошаркаша Цибоне за хрватски портал ГЕРМАНИЈАК о финалној серији АБА лиге и страшној доминацији Црвене звезде над Цедевитом просто је морала да се нађе овде. Откријте сами зашто...

Звезда је без икавих проблема са 3-0 славила у финалу АБА лиге над Цедевитом и очекиваноодбранила пехар. На трибинама загребачког Дома спортова нашао се и легендарни Зоран Чутура, сада колумниста спортског портала ГЕРМАНИЈАК. Бивши ас Цибоне који се од одласка у пензију опробао и као спортски новинар дао је своје запажање које нам открива "како је то бити с ону страну" када Звезда ломи све пред собом усред Хрватске.

"Звезда је боља од Цедевите", једна једина реченица могла би закључити регионалну сезону, описати финале плеј-офа, објаснити зашто Звезда иде у Евролигу, а ми ћемо у Загребу опет гледати нешто друго, стајати као самостална целина на – рецимо – пола странице новина. Па још узвичник иза тих речи. А остатак странице празан… Било би ефектно, али не би ишло. А било би и политички некоректно. Но, барем машта ништа не кошта.

Ок, Звезда је врло уверљиво, ауторитативно, суверено, прошла кроз Дом спортова и још једном је показала и доказала да је најбоља регионална екипа и да апсолутно заслужује Евролигу. Моја је погрешна процена била у томе што сам мислио да ће им озбиљно фалити први плеј Јовић – скрушено признајем грешку. И мислио сам да ће Цедевита пружити озбиљан, достојан отпор. Ништа од тога – на паркету су реаговали баш онако као што су реаговали и изван паркета на одлуку о суспензији тренера Мршића због у основи бенигних изјава на рачун судија. Млако. Никако. Као да су задовољни тим другим местом у регији и искораком у Европу, као да су задовољни садашњим стањем ствари, садашњим поретком.

Заправо, баш ништа у овој серији, која и није била никаква серија него је била једносмерна улица, није зависило од Цедевите, све је зависило од Звезде. Што је лепо показало првих десетак минута серије, она прва утакмица у којој је Цедевита повела петнаест разлике јер су играчи Звезде размишљали о испадању из Евролиге које се догодило два дана раније. Кад су се мало тргнули, разбудили, загрејали, укључили, све је постало пуно јасније. Јачи су, чвршћи су, шири су, имају састав, играју одбрану, имају решења, читају и препознају игру… Јуче, у овој трећој текми – ако се уопште може говорити о тактичким решењима и надмудривањима након 0-3 – до победе су дошли практично у другој четвртини када је Радоњић "спустио" петорку и на позицији центра формално је играо Томпсон. Дижући агресивност узели су пет пута за редом лопте из руку играчима Цедевите за лаке поене у контрама. Е, ту сам се озбиљно насекирао, и три минуте прије краја полувремена изашао сам на никотинску паузу, и испред дворане се до сита наразговарао са два старија господина "о добрим, старим временима, кад се овакво што није могло догодити". Ма догађало се, не често, али се догађало. Само што је време профилтрирало сећања. Тај ми је разговор био "хигхлигхт" вечери. Драги људи, велики поздрав ако ово читате. Нисам се насекирао као навијач Цедевите, макар бих и ја волео поновно да видим Реал, Пао и Фенер у Загребу, него зато што сам се некад бавио тим спортом – прилично озбиљно – и било ми је ужасно видети ту секвенцу. Малтретирање. Силовање. Страшно, узму ти лопту из руке пет пута за редом… То се не може и не сме догодити… А када Мршић спусти петорку, супарници им скину три лопте за редом у нападачком скоку. Звезди с клупе код првих ротација улази искусни Симоновић да одржи ритам, дигне обрану и унесе додатни безобразлук и чврстину, Цедевити код првих ротација улази Муса, који не игра кошарку, него се игра кошарке. Ипак је то разлика. Рекох, Звезда има рјшења. Барем за овакве супарнике какав је Цедевита.

А за коначни одлазак са утакмице одлучио сам се након треће деонице – било је минус 17, победник је био одлучен, и нисам желео да гледам и слушам наслађивање оних двадесетакЗвездиних навијача, који су надгласавали остатак дворане. Мислим – имају људи право на то, такве су биле околности, такав је био развој догађаја, дошли су у Загреб томе се и надајући. Али ипак нисам такав мазохиста да то гледам и слушам уживо.

Кад је Јасмин Репеша одлазио у Милано пре две године - иако је био под уговором са Цедевитом зов озбиљног новца и великог клуба био је превише изазован – казао ми је како је "Цедевита на раскршћу, и мора добро да размисли о путу којим ће даље ићи". Испада како нису изабрали пут, нису размислили, него их пука инерција тјра даље, истим начином каквим су и дошли до суверености у Хрватској и "одличног другог места у регији".

Упс, па сезона још није готова! Сад иде онај антиклимакс од завршнице домаћег првенства… Још се нисам одредио према томе, можда се и не требам одредити јер је све 'деја ву'. Сезона лова је отворена, сви на Цедевиту, ура, јуриш! И овакви какви јесу – рањени, измрцварени умором и повредама – бољи су од конкуренције. Ма, били би бољи и да конкуренција направи једну екипу од играча из свих клубова. Само то још треба потврдити на терену…  Неко ће време бити у онаквом стању у каквом је Звезда била првих десетак минута прве утакмице финалне серије, питање је колико дуго, и питање је јесу ли супарници свесни тога да би се такво њихово стање могло искористити."

Извор: моззартспорт