Издаја или посао: Они су радили за непријатеље!

Ривалитет у свету фудбала прилично је изражен, али има и оних којима није био проблем да промене клупске боје и раде за некада највећег ривала.

Фудбал 11.04.2017 | 23:00 "Раде за непријатеља", насловила је шпанска "Марка" текст о фудбалерима који су по завршетку играчке каријере почели да раде за некада највећег ривала.

Можда и мало прејак наслов, али не ако питате навијаче Борусије Дортмунд, Милана, Пари Сен Жермена, Атлетик Билбаа или АЕК-а.

Није страно да играчи често мењају боје клубова, па и највећих градских или националних ривала, али је реткост да неки од љубимаца навијача по напуштању травнатог клуба седне на клупу или у фотељу, до тада, највећег противника. Има, ипак, таквих примера, а ево неких од њих...

Душан Бајевић:

Бивши тренер Црвене звезде, као играч, био је двоструки шампион грчке са АЕК Атином, а потом је у улози тренера водио жуто-црне до још четири национална трофеја. Затим је одлучио да шокира навијаче који су га до тада дизали у небеса и прешао у редове Олимпијакоса. Са црвено-белима је одмах освојио три титуле, па је затим водио ПАОК, а онда се, на велико изненађење, вратио у АЕК и оставио навијаче подељенима. Уследио је нови одлазак у Олимпијакос, и још једна титула, па нешто касније и још један повратак у АЕК, али овај пут без икаквог трофеја.

Хавијер Клементе:

Бивши селектор Србије, у млађим данима био је велика нада Атлетик Билбаа, међутим, повреда га је натерала да прерано заврши каријеру. Пошто више није могао да игра, Клементе се посветио тренерском послу и већ у другој сезони на клупи Атлетика донео клубу титулу, а у трећој "триплету" шпанског фудбала (Примера, Куп краља, Суперкуп). Брзо је зарадио огромно поштовање и љубав навијача баскијског клуба, али је све то још брже нестало када је 1999. одлучио да преузме екипу локалног ривала - Реал Сосиједада. Да је донео погрешну одлуку, испоставило се само шест месеци касније када је добио отказ...

Матијас Замер:

Играјући за Борусију Дортмунд од 1993. до 1999, Матијас Замер је био један од најбољих штопера на свету и постао је један од ретких дефанзиваца који су освојили престижну "Златну лопту" (1996). Са "милионерима" је био двоструки првак Немачке, а 1997. је подигао и пехар Лиге шампиона. Када је "окачио копачке о клин", сео је на клупу Борусије и 2002. јој донео још једну титулу Бундеслиге. Овај пут као тренер. Замер је 2004. преузео екипу Штутгарта, али се међу "швабама" задржао само годину дана. После тога је радио као технички директор у Фудбалском савезу Немачке, а онда је у јулу 2012. стигла разочаравајућа вест за све навијаче Дортмунда: Матијас Замер је постао нови спортски директор Бајерн Минхена. Имао је огроман успех у раду за Баварце - освојивши прву "триплету" у историји клуба 2013. - али се пролећа 2016. повукао због здравствених проблема.

Лоран Блан:

Играјући за Олимпик Марсеј, Блан је добио надимак "Председник". Иако штопер, у првој сезони постигао је 11 голова и помогао екипи из француске луке да се домогне солидног четвртог места на табели Лиге 1. Наредну сезону Олимпик је завршио на другом месту, са само бодом мање од шампиона Бордоа, а стигао је и до финала УЕФА купа, у којем је поражен од Парме. Ауторитативне игре Лорана Блана опчиниле су навијаче, међутим, уследио је одлазак у Интер... Ново разочарање за присталице Олимпика стигло је лета 2013, када је Блан постао тренер Пари Сен Жермена и већ у првој сезони на клупи "светаца" освојио титулу. Упркос томе што их је донео још две (три у низу укупно), руководство је одлучило да га смени јер је изостао запаженији учинак у Лиги шампиона.

Ђовани Трапатони:

Ђовани Трапатони је шездесетих година прошлог века чинио чуда играјући за Милан. Током 14 сезона у црвено-црном дресу два пута је био првак Италије, два пута освајач Купа шампиона, а по једном освајач Купа Италије, Купа победника купова и Интерконтиненталног купа. Све те трофеје, али у још већем броју, на жалост по навијаче Милана, освојио је касније тренирајући Јувентус, а успешан је био и на клупи Интера.

Леонардо:

Сјајни Бразилац је играјући за Милан освојио Серију А 1999. и Куп Италије 2003, а по завршетку играчке каријере постао је председник клупске фондације и тренер. После само једне сезоне на клупи, међутим, преузео је тим градског ривала Интера, али се и тамо задржао свега годину дана... Ипак, довољно да освоји Куп Италије.

Карло Анћелоти:

Као фудбалер, Карло Анћелоти је са Миланом два пута био шампион Италије, Европе и света. Као тренер одлучио је да, ипак, прво седне на клупу Јувентуса. Због прошлости, навијачи га у Торину нису пријатно дочекали, па је после свега једне сезоне прешао у "свој" Милан. Интертото куп освојен са Јувентусом 1999. године био је само најава фантастичне тренерске каријере која је потом уследила...

Извор: мондо.рс