Стара имена еx-Yу клубова: Ко је српски РБ Лајпциг, како се звао тим глумаца, а како фризера?!

“Кумови” су некад били маштовитији него данас...

Фудбал 08.01.2017 | 00:00 Назив често одређује судбину, трасира пут у успех или неуспех, привлачи или удаљава потенцијалне навијаче, доноси срећу или је тера. Они који су вапили за срећним исходима утакмица су своје клубове називали Фортуна, неки су желели да докажу своју одлучност па су се прозвали Победа, било је и оних чија је основна одлика ратнички дух - тако су настали они којима у амблему пише Борац, док је заједништво било основ због ког су неки ''крштени'' као Слога и Јединство.

У даљој прошлости било је и занимљивијих примера, а ова прича је посвећена томе.

Пре више од 70 година клубови су, такође, имали имена која и данас поједини носе попут Напретка, Слободе, Радничког, Борца, Слоге, Јединства, Славије и других. Није нам познато колико је њих  мењало назив кроз историју, али смо сигурни да их има. Међутим, број изворних имена можда и није толико велики.

Пре Другог светског рата поједини фудбалски клубови су имали и доста неуобичајене називе за данашње прилике. Неки су имали “типска” имена, која су говорила о томе да ли је тим спортског односно атлетског основа, са именима места из којих су долазили уз акроним који је показивао о каквој врсти клуба је реч (спортско удружење, атлетски клуб или можда чак и атлетско ногометно друштво). Неки су се поносили својим аматерским карактером, па су постојале фудбалске породице таквог назива: Аматер, или акроними попут Сарајевског аматерског шпортског клуба - САШК.

Фудбалски представници радничке класе на “зеленом тепиху” су носили нека од горе наведених имена, док су они који су окупљали грађанство називани Грађански. Таквих је било доста. Наши преци су се поносили соколством, тако да је био приличан број клубова са именом Соко, али су сви они 1931. године, уредбом министарства физичке културе народа Краљевине Југославије, морали да буду преименовани, јер је одредница Соко била строго одређена за соколски покрет, тако да је београдски  клуб тог имена постао БАСК, сомборски је постао Славија... 

А шта се дешавало са клубовима чија имена срећемо ретко или их не срећемо уопште? Колико људи зна за Викторију? Управо је било клубова са таквим именом у малтене сваком већем месту, од Београда, Осијека, Зрењанина, па све до Загреба, чија је Викторија била и учесник државног првенства. Шта је са клубовима чији су називи страног порекла, пре свега латинског, попут Марсоније, Сегесте, Цибалије, Цертисе, Олимпије или Конкордије? Осим тога, постојали су клубови са именима заната, односно они који су окупљали људе из одређене бранше. Тако да су битисали Занатлија, Гардист, Занатлијски, Пекарски, Полицијски, Поштански, Месарски, Железнички, Конобарски, Трговачки, Музичарски, Фризерски, Шоферски итд.

Заиста скоро свако занимање, а нека су имала и одреднице “подмладак” или “омладина” које су налазиле своје место међу називима као нпр: Трговачки подмладак или Трговачка омладина, а постојао је и један клуб из Ниша који је носио име Трговачки помоћник. Било је и неколико фудбалских дружина крштених као Ватрогасна омладина. О именима народних хероја и историјских личности  из даље прошлости да не говоримо, јер су се њима дичили многи клубови: Карађорђе, Обилић, Зрињски, Томислав, Цар Лазар, а богами и било је доста и Хајдука и Ускока итд. Неки клубови су били чисто национални, попут Швебише (клубови немачке националне мањине) или Јуда Макаби, Хакоах, односно Баркхоба (клубови Јевреја) или Гајрет (клубови ромске мањине). У Београду су дејстовали на фудбалском пољу и клубови чехословачки и руски који су окупљали Чехословаке и Русе који су живели у престоници. Било је доста и клубова са националном одредницом попут Југославија, Југословен, Југославен, Југословенски.

Шта тек рећи за оне који су се звали Три звезде? Да, такво име је носио клуб из Апатина. Врло добар клуб који је био првак Суботичког подсавеза и учесник квалификација за националну лигу. Три звезде је заправо био лого фабрике чарапа из Апатина која је стојала иза клуба. Да напоменемо да су у блиском окружењу дотичног клуба постојали и клубови Плава звезда из Аде и Бела звезда из Малог Иђоша. Мало људи зна, па ћемо Вам открити и да је клубовима некад било забрањено да имају исти назив као и неко правно лице, те су морали своје називе прилагођавати. Слична ситуација је и данас у Немачкој. Тако је иза мало познатог клуба ХФЕРЗ из Банатског Карловца, који је уствари био тим хотела ХЕРЗ, стајао акроним Хрвачко футбалска екипа радничке заједнице. Заиста тешко за памћење! Слична ситуација је и са познатим клубом БАТА из Борова, ондашњим РБ Лајпцигом, који је у другој декади тридесетих година био и конкурент за националну лигу. Иза клуба је наравно стајала истоимена фабрика, међутим, назив је заправо акроним за “Боровска атлетско теловежбачка асоцијација”. Још један занимљив пример је и тим фабрике чарапа из Суботице, ФАКО који је значио  ''Футбалско атлетички клуб Олимпија''. И новосадска фабрика каблова је имала свој тим НФК, али иза ова три слова се крио назив “Новосадски футбал клуб”, а то је данашњи ФК Кабел.

Тимови су неретко називани према географским одредницама, па је тако и у Београду било оних који су се звали Шумадија, Мачва, Црна Гора... Шумадија је, веровали или не, било и име клубова из Тузле и Прилепа! У Београду је постојао и клуб Бохемија који је окупљао чланове позоришта, а егзистирали су, такође, Фигаро и Шеширџија. Фигаро је био тим фризера, а Шеширџија тим фабрике шешира. Постојао је и Рукавичар, исто тако фабрички тим. У Загребу су деловали: Дерби (тим фабрике “Катран”), Шпарта (тим електричне централе), Ускок (тим фирме “Кастнер и Елер”) и други. Да не заборавимо тимове одређених насеља и квартова градова, јер нису били реткост. Историја је упамтила и оне колективе који су називани по својим узорима из света и Југославије, тако је у Загребу постојао тим Скакавци (по узору на Грасхоперс у коме су у то време играли Ицо Хитрец и Александар Живковић), а у Београду су постојали тимови Чика Дача, Тушко, Сенегалац и Јован Ружић, у знак поштовања према познатим фудбалерима. У Орашју је тим носио име Шимшир, према надимку Александра Живковића.

Не треба заборавити ни оне са мање чудним, али занимљивим именима: Зец из Загреба (добио је име по тада познатој локомотиви, а био је клуб железничке колоније), онда су постојали и клуб Тесла из Бечеја, клуб Напредне радничке омладине из Кањиже, Електро из Гакова, Гром из Бачког Моноштора, Обртна омладина из Винковаца, Пенкала из Загреба, Орао из Ариља, Осветник из Београда, Танинпила из Ђурђеновца, Ферарија из Загреба, Војвода Катић из Младеновца, у сред војвођанске равнице постојао је Триглав из Чантавира, Горски из Велеса, Зеамаис из Јабуке, Уругвај из Београда.

Богат фудбалски именик тадашње ''бубамаре'' код нас у то време је остао као јасно сведочанство о креативности оснивача и “кумова”, потврда шареноликости идеја и тријумфа маште над рационалношћу и клишеима. Записано је у времену.

Извор: моззартспорт