Коментар: Партизане, гдје су ти Управа и навијачи?!

Кошаркаши Партизана доживели су други пораз у ФИБА лиги шампиона, први на свом паркету. Да ствар буде гора, фењераш из Белгије, који није осетио сласт победе у прва четири кола, глатко је преслишао црно-беле са 14 разлике, што је најгоре, пред рекордно малим бројем навијача. Тај податак треба да упали аларм у Хумској, јер до недавно смо гледали километарске колоне за улазнице за АБА премијеру са Цибоном, дупке пуну халу на Новом Београду на пријатељским мечевима, слушали о „часовима љубави“... Такође, у свечаној ложи само Млађан Шилобад и Зоран Стевановић.

Кошарка 20.11.2016 | 23:00 Пре навијача и менаџмента кренимо од паркета. Шарлроа је подцењен, а Партизан нема тим, који сме икога да потцени, како у Европи, тако и АБА. Партизан нема екипу која може да „одради меч“ или одигра на кош више, па и против Белгијанаца. То је било јасно још после, управо белгијског Антверпена, пре два месеца, који је на сличан начин прегазио црно-беле на припремама. Као неко, који је имао прилику да гледа тренинге несхватљиво ми је да је често на тренинзима жешћа борба, него на утакмици.

Чињеница је да су „гробари“ деценијама навикли на квалитет, борбеност, али ништа није вечно. Партизан нема играче за Евролигу, о којој сви маштају, или су и даље главама у њој, иако већ трећу годину нису у елити. То не знаћи да када Цедевита, иако квалитетнија за три минута анулира минут 17, нико не „закрви“. Баци се, направи неспортску, „опали секирицу“, или Џикић попут Мршића уђе у терен и добије техничку, промени судијску критеријум, као што је у Солноку.

Тренер Партизана је имао једну визију тима, што га не амнестира од одговорности, али жеље су једно, а тренутно стање у клубу нешто потпуно друго. То се види и по третману у КЛС, КСС, АБА, ЕКА, држави, код судија, што се против Будућности у препуној "Хали портова" најбоље илустровало. Џикић је одговоран за селекцију и оно што пружају играчи на паркету. Од Мајсторовића и Бирчевића се много више очекивало. Ђорђе је лане доспео на шири списак Ђорђевића, а Стефан у сребрну селекцију из Рија. Да ли је било бољих понуда на тржишту? Било је чак покушаја за Милутинова, али нису дали резултата. Овај тим кошта 700.000 евра. Партизан су одбили Синовец који је отишао у МЗТ, Јарамаз и Марковић из ПАОК-а изабрали су Пољску, као и Ђуришић. Тејић је склоњен у Мегу, за Ракићевића се зна, Цветковић је отишао у Шпанију, три Американца од лане су добила вишеструко веће понуде. Финансијска ситуација и лош имиџ због дуговања и „репова“ претходника, учинили су своје.

Карахоџић је доведен на двогодишњу позајмицу, уз клаузуле у случају продаје, из евролигаша Уникахе. Млад је, без искуства, заслужује простор, али ту је и Величковић, најбољи играч и капитен. Луковић одрађује своје, Копривица такође, али је спољна линија проблем. Хечер је пао, са њим и екипа. Староседеоци Врабац и Маринковић су у кризи, Вања осцилира као и Ратковица, Робинсон се чека, труди, али не прави разику.

Тарико Вајт је већ прихвато понуду, био му је и послат и уговор на потпис, али  како је то процурело у јавност, одмах је „добио информације“ да није сигурна исплата, па се тражио још који дан, да би завршио у Кореји. Џикић је покушавао да доведе Оливиера Ханлана, Алекса Кирка, Таја Мекија, Дејвида Вокера, али су имали боље понуде, желели да играју са бољим саиграчима, тражили већи ниво, или да остану у Америци, играју развојну лигу. На другој страни, Партизан је осим лане, редовно освајао јуниосрка првенства, али никако да избаци играча за први тим. Глишић је одбио понуђени уговор, Јовановић и Танасковић су само на тренингу.

Губио је Партизан и претходне две године, имао је слабије резултате од тренутних, али није било апатије и оволико разочарања. Навијачи, који нису под “контролом“ и не долазе из интереса, већ емоције, огорчени су на људе које (не)воде клуб. Први су престали да долазе због склањања Вујошевића“ и обедовања Пековића са Човићем, други после одласка Берића, свих саопштења и захваљивања, трећи након „одустајања“ од Еврокупа упркос вишемесечне приче да ће га играти по цену одласка на суд. Уље на ватру долио је Ђорди Бертомеу изјавама у скупштини града, где су у првом реду седели бивши и садашњи челници клуба, а другом освајачи Евролиге из 1992, а кап која је прелила чашу код многих, је „преваспитавање“ навијача који су звиждали за време минуте ћутања против Олимпије. Иако је жандармерија то само посматрала, многи су то замерили управи, као и за напад испред “Пионира” пред пролетошњи дуел са ФМП.

Криза руковођења

Партизан није само у резултатској, већ кризи вођења и руковођења. Сем Шарлроа, остала четири пораза су од бољих. И Жељко Обрадовић је спојио три пораза у Евролиги са Фенером, али има атмосферу и визију. Џикић не може као Радоњић лане, или Мршић ове сезоне да промени четири играча, али и он и људи у клубу морају да изађу и кажу шта желе, каква им је визија, дуг. Без пуне хале и подршке као у Скопљу, Бару, Лудвисбургу или Солноку, екипа којој је реаланост борба са Цибоном за четврто место, неће далеко. Овако не иде, ма колико се тренер, капитен или Милан Искрин трудили. Навијаче не можете преварити, од чутања, сакривања и саопштења се само ништа неће променити.

Извор: блиц.рс