Какав је статус жена на политичкој сцени?

На недавно одржаним локалним изборима у БиХ жене су изабране за начелника у само пет од 142 општине. Данас кажу да се Изборни закон, али и Закон о равноправности полова не поштују. БН телевизија је провјерила и зашто?

Република Српска 22.10.2016 | 17:25 Локални избори у БиХ показали су још једном да је политика резервисана само за мушкарце. Од око 400 кандидата за начелничке фотеље – тек 26 жена. Само њих шест је освојило мандат. Пет у Републици Српској и једна у ФБиХ.

То је пет одсто политичке сцене БиХ. У бањалучком парламенту сједиће четири жене. У парламенту Српске их је 16.

Изборни закон је јасан: 40 % кандидата на листи једне странке морају бити жене. Тако каже и Закон о равноправности полова.

Међутим, оне које су у политици кажу да жене послуже само да би се испоштовали прописи адекватне заступљености. Након тога – ништа.

Жене су на листама углавном заузимале ниже позиције. Први на листи углавном је мушкарац. Они по неписаном правилу добију више гласова. У СНСД-у се хвале да су из њихове странке 4 жене освојиле начелничку функцију.

На челу Владе Републике Српске већ други мандат је жена. Три ресора у кабинету Жељке Цвијановић резервисана су за жене. Влада Србије има 19 ресора и пет жена министара. Претходна Влада Хрватске имала је три жене и 20 министарстава. У хрватском Сабору их је око 12 одсто. Гордана Собол каже да су малој заступљености кумовале политичке партије, односно унутарстраначки проблеми. Закон је, тврди, уопштен, а казни нема.

Аналитичари тврде да је управљање локалним заједницма најтежи посао у политици, јер се мора успоставити баланс између републичке власти и потреба људи у општинама и градовима. Сматрају да управо због тога грађани и бирачи предност дају мушкарцима, јер више вјерују у мушку снагу него у женску суптилност.



(БН телевизија)