Ријалити од 10 милиона: Како су нас забављали најскупљи комичари у Српској

Мајстори за спектакл лагано одлазе на заслужени одмор. Након бурне године у скупштинским клупама, препуне инсценираних трилера, комедије и драме, дошло је вријеме да се подвуче црта.

Република Српска 27.07.2016 | 09:25 Само годину дана уживања у највећем ријалитију у Републици Српској, односно Народној скупштини, кошта нас око 10 милиона марака. Тако је у прошлој години на лична примања отишло чак 6.103.751 КМ. За рад запослених и професионалних посланика у Народној скупштини платили смо пуних 3.466.890 марака. Наравно, ово је само цифра за оне који имају заснован радни однос. Ту су и они посланици који већ негдје раде, па добијају само 70 одсто од плате, односно накнаду, која нас је коштала чак 1.151.060 КМ. 

Ипак, плате нису једини и главни трошкови. Ту је смјештај скупштинских посланика 353.471 КМ. Поред тога, њихово возикање од куће до скупштине и назад нас је коштало 161.303 КМ, службена путовања у земљи 16.925 КМ, службена путовања у иностранству 53.376 КМ, утрошак горива 79.398 КМ...

А шта смо добили?

Па, годину иза нас обиљежила је спирала неразумних и непродуктивних засједања у Народној скупштини РС. Посебно се то осјетило пред почетак и у изборној 2016. години.  Оно по чему ћемо памтити годину иза нас су једино посебне сједнице, њих девет од укупно 19 од формирања овог сазива. И то каквих девет! Препуних ’смјелих потеза’, драматичних преокрета, изречених пријетњи, ’историјских’ говора. Од стварања ратне атмосфере, до невиђеног сукоба безбједносних агенција, референдума о овоме и ономе, пребројавању народа... све смо то имали прилику да гледамо у највећем шоу у РС. А као резултат смо добили једно велико НИШТА.

Тако су и опозиција, а много више власт, кад год им је било потребно скренути пажњу са стварних проблема, или придобити који нови политички поен прибјегавали посебним сједницама,  на којима је све допуштено, а резултат невидљив. 

Колико се само буке дигло око посебне сједнице о Уставном положају Републике Српске и заштити њених интереса на нивоу заједничких институција БиХ! Једни издајници, други патриоте. Посезало се ту и за велеиздајом, народ се добро забављао, причало се иза сваког ћошка ко је Бакиров, а ко прави Србин, да би данас ова прича, тамо гдје се примила, могла само добро послужити појединцима за кампању.

Па онда, прављење спектакла од уласка СИПА-е у просторије полицијске станице у Новом Граду. Заказује се посебна сједница, сви на ногама, народ забринут, прве ријечи предсједника „Могло је доћи и до рата“. Министар унутрашњих послова ишчитава мјере које се морају предузети да се заштити РС од упада оних тамо из Сарајева. Усвојени закључци, али још увијек стање ванредно, а онда са неколико потписа на неком измишљеном паприру све ријешено. 

А сјећате се само драме око Закона о раду, који је усвојен насилно, не по хитном поступку? Изношење Ранке Мишић, предсједнице Савеза синдиката РС, снимци које су, као тинејџери док се њихови другари туку, правили посланици, па шеровали по друштвеним мрежама. Е па, данас се заборавило на ову представу, али се још увијек ломе копља око многобројних недоречености.

Онда на ред долази попис. Ево нове прилике за посебно засједање, доносе се нови закони, креће се у објављивање самосталних резултата о попису, а о свему одлучују они који појма немају због чега су тај дан дошли на сједницу. 

И за крај, што да не, још један референдум. Е да, а шта је са оним од прије? Ма кога брига, иду избори, а овај је некако јачи. Идемо да сачувамо Дан Републике.

Наравно, нису се посланици само састајали на посебним сједницама и у скупштинском ресторану, гдје проводе већио дио засједања. Тако је у овом сазиву одржано и 12 редовних сједница. У прошлој години у скупштини су усвојене 92 од 187 мјера и 38 од 93 планирана закона. Није лоше, али само ако поредимо са парламентима у БиХ. Ипак, то није поколебало предсједника Народне скупштине Недељка Чубриловића да изрази задовољство новим полугодишњим учинком, истичући да је у првих шест мјесеци ове године усвојено 30 закона или 49 одсто овогодишњег плана. Ако узмемо у обзир да нас чека љетна пауза, предизборна кампања, избори, обећани референдум, биће добро ако до краја године пређу половину зацртаног.

И политичка аналитичарка Тања Топић се слаже да је рад Народне скупштине Републике Српске стављен у службу самопромоције власти, без конкретних резултата, посебно када је ријеч о посебним сједницама. Она наводи да су закони, нацрти, приједлози, иницијативе предложене од стране власти само пролазили кроз Скупштину, те да се мало ко питао да ли су они оправдани, добри, сврсисходни...

„Скупштина је стално пратила политику која је долазила са стране, односно која је режирана у кабинету Предсједника, а дијелом и у Влади РС. Мало ко је пропитивао оно што је долазило од предсједника и Владе, а и оно што су сами предлагали други су им писали. Поред тога, ми смо били свједоци разних посебних сједница на којима су доминирале поруке са снажним политичким и националним набојем, а које нису имале конкретне резултате. Ту се расправљало о патриотама и издајницима, о референдумима, о попису, а све у сврху даље промоције одређених политика“, навела је Топићева. 

Политички аналитичар Радомир Нешковић сматра да су посланици одавно изгубили своју функцију, а да  су у посљедње вријеме посебне сједнице у РС постале најпожељнији алат који се користи само ради прикупљања политичких поена.

„Посебне сједнице су овдје изгубиле сваки смисао, осим да забаве народ, да се покрену маратонске расправе у којима би свако од посланика добио прилику да се мало промовише и на крају да се ушићари који јефтин политички поен. Други разлог је да се по хитној процедури, онако испод жита, донесу неки закони за које власт не жели да иду на расправу. Све ми се то полако претвара у некадашњи Централни комитет савеза комуниста, гдје се покреће ситна сједница ради усвајања става политичке партије. Нема ту много разлике. Једноставно, резултати посебних сједница ни издалека не оправдавају трошкове који се направе због њиховог сазивања, али и онога што наводно зараде посланици“, рекао је Нешковић за БУКУ.

Борислав Вукојевић, виши асистент на одсјеку за новинарство и комуникологију Факултета политичких наука у Бањалуци, сматра да већина посебних сједница нису имале посебну намјену, а највише се дешавало да неколико посланика рјешава приватне размирице путем тих сједница.

„Такође, неколико сједница је протекло у расправи око питања за која се не зна да ли ће имати икаквог ефекта, поготово кад се ради о наводним референдумима. Постоји наравно и прикупљања политичких поена, али то је у неку руку логично: они који су на власти имају "пол позицију" за ране кампање; међутим, то је повластица која није ексклузивитет БиХ и Републике Српске“, рекао је Вукојевић.

Судећи према досадашњој пракси у Народној скупштини, ни након љетње паузе не очекује нас ништа ново. Одморни и пуни елана за нове маратонске и бесциљне расправе, можемо бити сигурни да ће нас посланици још дуго забављати својим перформансима. И зато, хвала им за све ово досад, а и оно што ће нам приредити убудуће, јер без њих и њихових парламентарних игара много теже би заборавили на разне проблеме који нас стварно окружују.

Извор: Бука