Анализа, ЕП - представљамо... Група Е: Традиција, квалитет, Златан, ''туча'' – шта води даље?!

На први поглед, сви могу да прођу и сви могу да испадну, и зато је ова група једна од најзанимљивијих на Европском првенству.

Фудбал 10.06.2016 | 10:00
Анализа, ЕП - представљамо... Група Е: Традиција, квалитет, Златан, ''туча'' – шта води даље?!

Белгија има одличан тим који може далеко да догура, али у њих се човек не може поуздати, Италијани можда нису јаки као што умеју да буду, али су Италијани (таутологија није случајна), Ирци су тврди и бију се, а Шведска има Златана Ибрахимовића, то често буде довољно.

Чији адути ће се показати најјачим када буде најпотребније, одговор ће нам дати утакмице у групи у којој није нереално да гол-разлика одлучује о пролазу даље.

Италија – ко сме њих да отпише?

Историјат: Четвороструки светски првак само једном се попео на трон на завршним турнирима Старог континента, и то давне 1968. године. Прошли су Азури квалификације и четвртфинале, а на завршном турниру на којем су тада учествовала четири тима прво су бацањем новчића прошли СССР, да би у финалу били бољи од Југославије.

Финале је завршено 1:1, стрелци су били Џајић и Доменгини, а у репризи је Италија славила 2:0 погоцима Риве и Анастазија на Олимпијском стадиону у Риму.

Славна генерација (састав у финалу): Дино Зоф, Пјетро Анастази, Таркизио Бургнић, Пичио, Анђело Доменгини, Ђакинто Факети, Аристиде Гуарнери, Сандро Мацола, Луиђи Рива, Роберто Росато, Алесандро Салвадоре.

Још два пута Италијани су били вицешампиони Европе – 2000. године несрећно су поражени од Француске, а 2012. године декласирала их је Шпанија са 4:0. Били су и четврти као домаћини 1980. године.

Звезде: Неће бити Андрее Пирла, нема Франческа Тотија, Балотели је заборављен, тако да Италија после дуже времена на турнир долази без праве звезде у пољу.

На голу стоји човек који је већ постао легенда – Ђанлуиђи Буфон ће и са 38 година бити један од најважнијих за успех Азура. Године му не сметају, у репрезентацији је од 1997. године и много тога доброг и лошег претурио је преко главе, тако да ће бити врло значајан и у свлачионици, не само међу стативама.

Искуство и смиреност донеће и Данијеле де Роси, мада он није блистао у Роми ове сезоне, а средина терена критична је после повреда Маркизија и Вератија. Италијани се надају да ће експлодирати неко од нападача, пре свих Грацијано Пеле или Лоренцо Инсиње, пошто ту тренутно делују најтањи.

Селектор: Они који су радили са Антонијом Контеом истичу његове лидерске способности, био је капитен Јувентуса у којем је провео скоро целу играчку каријеру, а као тренер до сада је водио Арезо, Бари, Аталанту, Сијену и Јувентус. Селектор је Италије од 2014. године, а после ЕП преузеће Челси.

За разлику од већине италијанских тренера, није стриктно дефанзивно оријентисан, мада много пажње посвећује тактици. “Тренер мора да буде као кројач – у зависности од материјала који поседује, треба да сашије лепо одело“, објаснио је Конте своју филозофију.

Икс фактор: Реткост је да Италијани не долазе на такмичење као један од главних фаворита, али управо то сада је случај. Уз то, имају и тешку групу, али менталитет и традиција увек могу да им буду адут. Речју, Италијани су Италијани и никада их не треба отписати – уосталом, ко их је то па видео као финалисте пре четири године?

Наша прогноза: Не би нас чудило да се у типично италијанском маниру провуку у други круг као један од четири најбоље трећепласирана, а онда да дођу до саме завршнице. Ипак, наша прогноза гласи да овога пута не могу даље од четвртфинала.

Шведска – Ибракадабра и десеторица помоћника

Историјат: Дебитовали су на европским шампионатима тек 1992. године и тада су остварили и свој најбољи пласман – дошли су до полуфинала.

У групи су ремизирали са Француском, да би затим добили Данску и Енглеску, а онда су у полуфиналу изгубили од Немачке са 3:2. Иста та генерација две године касније освојила је бронзану медаљу на Светском првенству у САД.

Славна генерација (састав из полуфинала): Томас Равели, Роланд Нилсон, Јан Ериксон, Јоаким Бјерклунд, Клас Ингесон, Томас Бролин, Кенет Андерсон, Мартин Далин (Џони Екстрем 73), Рогер Љунг, Јоаким Нилсон (Андерс Лимпар 58).

У групној фази испали су три пута (2000, 2008, 2012), а 2004. године поражени су од Холандије у четвртфиналу.

Звезде: Јасно је да се у тиму Шведске све врти око једног човека – Златана Ибрахимовића. Чак десет пута проглашен је за играча године у домовини, први пут играо је на великом такмичењу на Мундијалу 2002. године, а до сада је постигао чак 62 гола за национални тим срушивши рекорд легендарног Свенда Риндала.

Иако у октобру пуни 35 година, Ибрахимовић је имао сјајну клупску сезону у ПСЖ-у, а и у квалификацијама је био главни играч тима и постигао је 11 од укупно 19 голова Шведске.

“Он је наш једини играч светске класе“, каже селектор Ерик Хамрен.

Селектор: У каријери је водио једино клубове из Скандинавије, а на клупи Шведске налази се од 2009. године и предстојећи ЕУРО биће му последњи на тој функцији.

Ерик Хамрен има 58 година, фудбалер је био само до касних тинејџерских дана, а онда се прекомандовао у тренера, тако да му искуства не мањка. Водио је, између осталих, АИК, Олборг и Росенборг.

Гаји смео, офанзиван фудбал, фраза гласи ’на гол више’, а многи му приписују заслуге за то што је за његова мандата Ибрахимовић показао највише у репрезентативном дресу.

Икс фактор: Шведска ће бити млађа него на неким претходним турнирима, али уз довољан број искусних играча да се ствар не отргне контроли. Можда им баш младост дâ енергију и полет да на турниру превазиђу своје реалне могућности.

Наша прогноза: Шведска ће проћи у други круг, али не даље од тога.

Белгија – коначно зрели за велика дела

Историјат: Четири пута су учествовали на континенталним шампионатима, први пут 1972. године, а најбољи резултат остварили су осам година касније, када су постали вицешампиони Европе. У групи су ремизирали са Енглеском и Италијом и победили су Шпанце, што им је било довољно за прво место и пласман у финале (тада су се победници група директно борили за титулу).

Ту их је сачекала Западна Немачка, која је повела преко Хорста Хрубеха, изједначио је Вандерејкен у 75. минуту из пенала, али титулу Немцима доноси поново Хрубех у 88. минуту:

Славна генерација (састав из финала): Жан-Мари Фаф, Ерик Геретс, Валтер Меус, Лук Милекампс, Мишел Ренкин, Жулијен Кулс, Вилфред ван Мер, Рене Вандерејкен, Рејмонд Моменс, Франсоа ван дер Елст, Јан Сеулманс.

На дебитантском учешћу били су трећи, а 1984. и 2000. године завршили су учешће у групној фази.

Звезде: Да се ЕУРО одржавао прошлог лета, прва звезда Белгијанаца свакако би био Еден Азар. Иако је имао више него разочаравајућу сезону у Челсију, не треба га отписати, фудбал није заборавио да игра, што је показао у финишу Премијер лиге, па можда баш у Француској настави ’дизање из мртвих’.

Заједно са њиме креативност и продорност екипи требало би да доноси Кевин де Брујне – Белгијанци су одахнули када се опоравио од повреде скочног зглоба.

Ове сезоне у Ситију доказао је да може да игра на највећој сцени, а то већ годинама доказује и Ромелу Лукаку, који би требало да буде прво решење у средини напада, мада Вилмотс некада уме да експериментише.

На голу је Тибо Куртоа, а тим је пун добрих играча попут Чадлија, Мертенса, Алдервеирелда и других. Огроман хендикеп биће одсуство капитена Венсана Компанија, и играчки и психички, а Вилмотс каже да ће његова замена у срцу одбране бити Денајер из Галатасараја.

Селектор: Кратко је водио Шалке по завршетку играчке каријере, затим је сезону провео Сент Трудену, а после три године као асистент Адвокату и Лекенсу, а 2012. године Марк Вилмотс постао је селектор Белгије.

Као играч имао је врхунску каријеру, знате га из Стандарда и Шалкеа, а после је имао и кратак и неуспешан излет у политику.

Вилмотс важи за одличног мотиватора и тренера који уме брзо да реагује у складу са током утакмице. Мајка му је Валонка, отац из Фландрије, тако да добро схвата све нијансе својих играча, а инсистира на тимском духу. Белгија игра нападачки, али не иде грлом у јагоде.

Икс фактор: У мору квалитетних фудбалера један је ’експлодирао’ ове сезоне – Рађа Наинголан из Роме. Игра на средини терена, неуморан је, има брзе ноге и сјајан преглед игре, а ништа слабији није ни у дефанзивним задацима. Требало би да повеже редове и да буде испомоћ понекад несигурној одбрани, можда баш Наинголан буде превага која ће Белгију лансирати ка финишу турнира.

Наша прогноза: Време је за велика дела, Белгија ће догурати до полуфинала, а завршници све може да се деси.

Република Ирска – чврстином до изненађења

Историјат: До сада су само два пута успели да се пласирају на завршни турнир – 1988. и 2012. године. Имају укупно једну победу, али врло слатку, над Енглеском на дебитантском наступу, када су и ремизирали са СССР и изгубили од Холандије, па нису прошли даље.

И пре четири године елиминисани су у групној фази, били су у најтежој групи са Италијом, Шпанијом и Хрватском, али су сва три пораза уз само један дати гол свакако представљали разочарање.

Звезде: Дебитовао је тек са 27 година, али сада је Џонатан Волтерс кључни играч репрезентације – проглашен је и фудбалером године у Ирској у 2015.

Играо је у нижим дивизијама, а у Премијер лиги се први пут показао 2010. године и од тада је незамењиви члан Стоук Ситија, за који је ове сезоне уписао 12 погодака.

У квалификацијама је постигао пет голова на десет утакмица, а највећа врлина јесте његова разноврсност – може да игра и у центру напада, али и по боковима и у средини терена. Радна етика и посвећеност су му на максимуму, а такав став потребан је Ирцима.

Лонг, Меклин, О’Шеј, Колман и Хулахан стандардни су у својим тимовима у Премијер лиги, али једино велико име у тиму Ирске јесте Роби Кин, који је на заласку каријере и иза себе има тешку повреду колена.

Селектор: Тренерским послом бави се од 1987. године, по пет година провео је у Викомбу, Лестеру и Селтику, а потом је водио Астон Вилу и Сандерленд, да би у новембру 2013. године Мартин О’Нил постао селектор Републике Ирске.

Важи за аналитичног тренера који инсистира на чврстој игри, а током квалификација често је критикован због спорог стила игре, мада је Ирска на путу до ЕП савладала и светског првака Немачку.

Ипак, састав екипе и квалитет противника указују на то да ће Ирци углавном бранити.

Икс фактор: Искуство и много фудбалера који играју без респекта могу да буду предност Ираца, као и Рој Кин на клупи, човек са победничким менталитетом који је и као играч био борбен до коске. Уз то, навијачи Ирске обично су бројни на великим такмичењима, па би и са трибина могао да дође додатни ветар у леђа.

Наша прогноза: Ирска није за потцењивање, биће густо, али тим Мартина О’Нила ипак ће поново у групи завршити такмичење.

Извор: Б92

Коментари / 0

Оставите коментар