Анализа, ЕП - представљамо... Група А: Имају ли ''Пијетлови'' икс фактор, а Румуни снаге?!

На великим такмичењима Група А због домаћина увек носи посебну тежину, а овог пута је додатни зачин то што је домаћин и један од фаворита.

Фудбал 10.06.2016 | 08:00

Француска – Спрема ли се треће крунисање у Паризу?

Историјат: Једна су од четири националне селекције која је освајала и европску и светску круну, а прва која је то учинила одмах после тријумфа на Мундијалу. На нивоу Старог континента то су чинили два пута, на планетарном једном, а занимљив је и податак да су два од своја три велика трофеја освојили у главном граду своје земље.

Французи су најпре 1984. године у Паризу, предвођени најбољим стрелцем у историји ових такмичења Мишелом Платинијем по први пут покорили Европу победивши Шпанију (2:0) – када је једна од најбољих десетки свих времена заблистала са девет голова на пет утакмица.

Шеснаест година касније, једна друга десетка из овог друштва – Зинедин Зидан водио је ’Триколоре’ ка комплетирању ’дупле круне’. Две године после победе над Бразилом (3:0) на ’Стаде Франце’, у финалу Европског првенства у Ротердаму савладана је Италија после продужетака (2:1).

Парк Принчева ’84:
Француска – Шпанија 2:0 (0:0)
Платини 57, Белон 90

Славна генерација (састав у финалу 1984): Жоел Бат – Жан-Франсоа Домерж, Макс Бооси), Ивон ле Ру, Патрик Батистон (од 73. Мануел Аморос) – Луис Фернандес, Алан Жирес, Мишел Платини (Ц) – Бруно Белон, Бернард Лакомб (од 80. Бернард)

Де Којп ’00:
Француска – Италија 2:1 (1:1, 0:0)
Вилтор 90+3, Трезеге 103 – Делвекио 55

Славна генерација (састав у финалу 2000): Фабијан Бартез – Биксент Лизаразу (од 86. Робер Пирес), Лоран Блан, Марсел Десаи, Лилијан Тирам – Дидије Дешан (Ц), Патрик Вијера – Јури Ђоркаеф (од 76. Давид Трезеге), Зинедин Зидан, Тјери Анри – Кристоф Дугари (од 58. Силван Вилтор)

У финалима европских такмичења не знају за пораз, једном су заустављени у полуфиналу, а имају и један пораз у дуелу за треће место.

Звезде: Центарфора Реал Мадрида Карима Бенземе неће бити због срамног уцењивања колеге Матјуа Валбуене, па је опет прва звезда тима човек који игра на средини терена и носи број десет на леђима. Управо се од њега очекује да поведе екипу ка трећем трофеју.

Јувентусов Пол Погба сматра се најскупљим и најталентованијим младим играчем света у овом тренутку. Има све оно што је потребно да успе на позицији на којој игра, али и невероватне физичке и техниче предиспозиције да уђе у друштво људи из првог дела текста.

Осим њега, у младом тиму селектора Дешана налазе се и најбољи стрелац Атлетико Мадрида Антоан Гризман, момак који је обележио сезону Премијер лиге за нама – Димитри Паје из Вест Хема, односно суперталентовани нападач Манчестер Јунајтеда Антони Марсијал.

Селектор: За Дидејеа Дешана се може рећи да није ни скидао копачке од када их је по први пут обуо, пошто је тачно четири деценије у фудбалу. Већ са 33 године постао је тренер Монака, водио је још Јувентус и Олимпик из Марсеја, а селектор Француске постао је после ЕП 2002.

Наставио је системско подмлађивање селекције по одласку Ремјонда Доменека, а по досадашњим играма и увидом у фудбалере које је позвао може се приметити да покушава да направи модерну верзију ’свог’ тима са почетка миленијума.

Французи играју брз и атрактиван фудбал, лопта увек иде напред, док је више од пола тима способно да угрози гол противника, а посебно су опасни са крилних позиција.

Дешан се одлучио да не позове Хатема Бен Арфу, који је имао сјајну сезону у Ници, а мало изненађење је и изостанак Александера Лаказетеа из Олимпика из Лиона, поготово пошто је Савез суспендовао Бензему.

Икс фактор: Код домаћина се до икс фактора долази комбинацијом две ствари – самом чињеницом да играју пред својим сународницима и неспорно квалитетном саставу. Заједно са актуелним првацима света Немцима и снажним Белгијанцима важе за прве фаворите турнира, а општи утисак о стању снага делује као апсолутно оправдан.

Наша прогноза: Пут ка пењању на трон зависиће делом и од резултата у другим групама, односно каснијег укрштања у нокаут фази. Ипак, и ми се морамо усагласити са оценом да ’Галски петлови’ могу до самог краја.

Албанија – Колико могу на дебију?

Историјат: Наши јужни суседи никада нису играли нити на Европском нити на Светском првенству. Национални Фудбалски савез основан је 1946. године, а све квалификационе циклусе за ЕУРО или Мундијал, осим два, завршавали су на последњем и претпослењем месту у групи.

Славна генерација (другопласирани у квалификацијама 2016): Етрит Бериша – Мергир Марвај, Ељсеид Хусај, Љорик Цана (Ц), Анси Агољи – Ермир Лењани, Бурим Кукељи, Амир Абраши, Тауљант Џака, Одисе Роши – Беким Баљај

Звезде: Прва звезда тима јесте дугогодишњи капитен Љорик Цана, члан француског Нанта. Тридесетдвогодишњи универзалац рекордер је националног тима са 90 наступа и поседује огромно интернационално искуство, које је стицао играјући за Пари Сен Жермен, Олимпик из Марсеја, Сандерленд, Галатасарај и Лацио.

Без проблема може да игра као штопер, задњи или централни везни, а у националном тиму му је поверена команда над задњом линијом. Поред њега, издвајају се још голман римског Лација Етрит Бериша, везиста Базела Тауљан Џака и дефанзивац Наполија Ељсеид Хусај.

Селектор: Први селектор био им је Србин Љубиша Броћић, док су се после претежно домаћих стручњака у другој половини прошлог века одлучили за страна решења. Ипак, Аустријанац, Холанђанин и Хрват нису успели оно што јесте Италијан Ђиовани де Бјази.

Бивши тренер Торина, Левантеа и Удинезеа поставио је систем својствен стручњацима са ’Чизме’. Албанци играју веома дефанзивно, чврсто и дисциплиновано, у шта смо могли и лично да се уверимо пошто у Тирани није било дрона. Превасходно су оријентисани на то да сачувају сопствену мрежу, док су с друге стране опасни после контранапада и прекида.

Икс фактор: Нема сумње да ће имати велику подршку са трибина, највише због великог броја Албанаца који живе и раде у Француској, али и суседним земљама западне Европе. Иако дебитанти и без праве ’нападачке’ звезде, Албанци имају своје шансе, поготово због промене система после које и четири најбоље трећепласирана тима иду у другу фазу.

Наша прогноза: Биће изненађење ако се домогну друге фазе, пошто су играчки далеко најслабији састав у групи.

Румунија – Могу ли као Хаџи и другови?

Историјат: Још једна нама суседна земља чини групу А – Румунија, која је изборила своје пето учешће на завршним турнирима. У елитном европском друштву дебитовали су 1984. године такође у Француској, а само су 2000. године на Шампионату у Белигији и Холандији успели да прођу групу.

Тада су предвођени, најбољим играчем у историји своје земље, капитеном Георгијем Хаџијем успели да заврше као други у групи иза Португала, и са четири бода прођу у четвртину финала.

Иза себе су оставили Немце, са којима су ремизирали на отварању (1:1), али је за историјски пролаз била кључна сјајна партија против Енглеске (3:2) – када је Јоан Генеа био сигуран са беле тачке у 89. минуту за велико изненађење.

Међутим, нису могли више од тога, пошто су их у борби за полуфинале у Бриселу зауставили каснији финалисти Италијани (2:0).

Кинг Будуен ’00:
Италија – Румунија 2:0 (2:0)
Тоти 33, Инзаги 43

Славна генерација 2000. (састав у четвртини финала): Богдан Стелеа – Јулијан Филипеску, Ливиу Чоботариу, Миодраг Белодедић, Кристијан Киву – Флорентин Петре, Константин Галка (од 68. Јоан Лупеску), Георги Хаџи (Ц), Доринел Мунтеану – Виорел Молдован (од 54. Јонел Ганеа), Адријан Муцу

Звезде: Румунски државни тим један је од оних у коме нема истакнутог појединца јер њихова главна снага долази из колектива. Гро репрезентације, као и ранијих година, чине углавном играчи из националног шампионата, највише из букурештанских великана Стеауе и Динама – чак девет.

Ипак, издавајају се голман Фиорентине Ћипријан Татарусану, штопер Влад Кирикеш, који је после неколико година у Премијер лиги отишао у Напуљ, као и Богдан Станку, односно Николае Станћу.

Селектор: Ангел Јорданеску сматра се најуспешнијим селектором у историји Румуније. Бивши центарфор националног тима, шесдесетпетогодишњи стручњак преузео је бригу над репрезентацијом 2014. године, прекинувши пензију да би по трећи пут сео на клупу државног тима.

Предводио је легендарну генерацију 1994. године, која је на Мундијалу у Сједињеним Америчким Државама ушла у историју пласманом у четвртину финала. После одласка на ЕУРО 1996. и проласка групе на Мундијалу у Француској 1998, други мандат обележили су неуспеси на путу ка ЕП ’04 у Португалу и СП две године касније у Немачкој. Није превише мењао свој стил у претходне две деценије, Румуни играју веома уско позади, са доста контакта и трчања, док се у фази напада одлучују за што брже контре и иста таква решења.

Икс фактор: Да овере визу за Француску било им је потребно свега 11 голова, али су истовремено само два пута дозволили да лопта заврши у њиховој мрежи. То је свакако заслуга комплетне екипе, али нема сумње да кључ успеха лежи у рукама селектора, па стога он и његово искуство могу бити тај икс фактор.

Наша прогноза: Неће бити лак противник ниједној селекцији из групе, а није искључено да буду и једно од изненађења шампионата проласком у другу фазу.

Швајцарска – заоставштина Отмара Хицфелда

Историјат: За разлику од Светских првенстава где су још 1954. године пред својим навијачима играли четвртину финала, Швајцарци никада нису прошли групу на Европским првенствима. Шта више, први пут су се на завршном турниру нашли тек 1996. у Енглеској.

Уследила је пауза од осам година и одлазак на Шампионат у Португал, када су учешће такође завршили већ после три меча, са само једним бодом на последњем месту у групи. За наредно учешће нису морали да се муче јер су заједно са суседима из Аустрије били једни од домаћина.

Направљена је до тада најквалитетнија екипа, носиоци тима били су у најбољим фудбалским годинама, а највише се очекивало од капитена Александера Фраја и његовог колеге из шпица Марка Стрелера. Велике планове покварила им је Чешка наневши им минималан пораз на самом старту, да би после пораза од Турске (2:1) све било готово.

На крају, успели су да упишу прву победу икада савладавши Португал у последњој рунди (2:0).

Славна генерација (учесници ЕП у Енглеској '96): Марко Пасколо – Себастијан Жанере, Стефан Аншо, Рамон Вега, Иван Кентен – Јоан Фогел, Ален Гаигер (Ц), Чириако Сфорца, Кристоф Бонвин – Стефан Шапуиза, Кулибај Туркиилмаз

Звезде: Главни и најважнији играч тима јесте момак из Гњилана Џердан Шаћири. Бивши крилни нападач минхенског Бајерна и миланског Интера иза себе има солидну сезону у Стоук Ситију, али и веома запажен наступ на претходном великом такмичењу – Мундијалу у Бразилу 2014. године.

Пажњу треба обратити и на бекове – капитена Стефана Лихтштајнера из Јувентуса и Рикарда Родригеса из Волфсбурга, који су веома опасни у фази напада и дају ’ширину’ екипи, као и на ново појачање Арсенала – везисту Гранита Џаку.

Селектор: Некадашњи везиста Сарајева, приједорског Рудара и неколицине швајцарски клубова – Владимир Петровић преузео је национални тим у веома деликатном тренутку. Од Отмара Хицфелда наследио је готову екипу, али и велики притисак после пласмана у осмину финала Светског првенства.

Највећи успех у тренерској каријери остварио је са Римљанима, освојивши Куп, а све екипе које је до сада водио гајиле су нападачки систем и стил игре. Своје методе пренео је и на Швајцарце, што се може видети и по 24 дата гола у десет квалификационих мечева.

Можда нема искуство на једној од највећих фудбалских сцена, али му ’модерније’ схватање игре даје шансу за респектибилан резултат на дебију.

Икс фактор: Када ’не игра’ Џердан Шаћири не игра ни Швајцарска. Главна је покретачка снага екипе, чинећи то на више начина – продором, пâсом, голом...

Наша прогноза: Без већих проблема ће пласирати у осмину финала, после чега уз дозу среће могу и до полуфинала.

Извор: Б92