Шта бисте све урадили за финале ЛШ?! Да ли бисте као и он...?!

Нема много ствари које фудбалски фанатици широм света не би урадили како би присуствовали највећем клупском мечу европског фудбала – финалу Лиге шампиона.

Фудбал 09.04.2016 | 18:40

Током година виђали смо свакакве 'вратоломије' и 'акробације' од навијача широм света, који су по сваку цену желели да буду у свој клуб, па барем и места била она 'најгора'.

Управо тако нешто урадио је Никола де Марчи прошле године – двадесетдвогодишњи навијач Јувентуса прешао је 1.075 километара бициклом и пешке како би посматрао дуел његове 'Старе даме' и Барселоне у Берлину.

"Обећао сам клубу, за време полуфинала против мадридског Реала преко Твитера, да ћу пешке доћи на финале, уз хештег – #акоуђемоуфинале – да ми ми ускоро обећали карту и тако је практично све почело", каже Никола и додаје:

"Почео сам пут 28. маја из Торина, а у Берлин сам стигао 5. јуна, дан пред финале. План је био да стигнем и дан раније, али сам био у толиким боловима да сам морао мало да одморим. Ипак, ни у једном тренутку нисам помислио да одустанем – јер сам буквално живео сан који сваки Јувентино жели да проживи. И данас, када помислим на то не могу да верујем колико је сјајна шанса коју сам добио. Наравно, била је изузетно болна, али уз подршку навијача, породице и пријатеља сам успео – то је оно што ме је гурало напред".

Де Марчи каже да му је најтежи део пута стао у последњих неколико дана, али истиче да се на крају све исплатило.

"Последњих неколико дана је било невероватно тешко. У почетку сам се добро осећао, али како су дани пролазили бол се повећавао – посебно у ногама. Прелазио сам између 100 и 120 километара дневно и нисам имао уопште времена за паузе. Три дана пре него што сам стигао, као што сам нагласио, болови су били несносни, па сам морао да одморим тај дан. Опет, и даље не могу да вам опишем како сам се осетио када сам стигао у Берлин. Остварење сна, одржано обећање – ту сам!", истиће он.

На њевогу велику жалост, Барса је на крају славила (3:1)

"Искрено, помешана су ми осећања и сећања и даље. Тамо сам упознао неколико веома важних, великих играча и људи, као што су на пример – Давид Трезеге, Чиро Ферара, Кристијан Вијери, Алена Середова... Гледао сам утакмицу близу места на ком је седео Паоло Дибала, иначе тренутно мој омиљени играч Јувеа. Нажалост, Барселона је на крају славила, али смо ми играли веома добро. Иако, морам да признам да сам – када је Алваро Мората изједначио – био сигуран да ћемо преокренути. Они су деловали дезоријентисано и дезорганизовано. Ако ништа, то је значило да сам могао да отпевам своју песму – 'Пешачио сам 500 миља, а пешачио бих и 500 још, само да будем човек који је прешао хиљаду миља да види како Мората даје гол", закључио је Никола уз широк осмех и за крај кратко одговорио на последње питање:

"Да ли сам пешачио и до куће? Нема шансе, летео сам за Торино".