Šta biste sve uradili za finale LŠ?! Da li biste kao i on...?!

Nema mnogo stvari koje fudbalski fanatici širom sveta ne bi uradili kako bi prisustvovali najvećem klupskom meču evropskog fudbala – finalu Lige šampiona.

Fudbal 09.04.2016 | 18:40

Tokom godina viđali smo svakakve 'vratolomije' i 'akrobacije' od navijača širom sveta, koji su po svaku cenu želeli da budu u svoj klub, pa barem i mesta bila ona 'najgora'.

Upravo tako nešto uradio je Nikola de Marči prošle godine – dvadesetdvogodišnji navijač Juventusa prešao je 1.075 kilometara biciklom i peške kako bi posmatrao duel njegove 'Stare dame' i Barselone u Berlinu.

"Obećao sam klubu, za vreme polufinala protiv madridskog Reala preko Tvitera, da ću peške doći na finale, uz hešteg – #akouđemoufinale – da mi mi uskoro obećali kartu i tako je praktično sve počelo", kaže Nikola i dodaje:

"Počeo sam put 28. maja iz Torina, a u Berlin sam stigao 5. juna, dan pred finale. Plan je bio da stignem i dan ranije, ali sam bio u tolikim bolovima da sam morao malo da odmorim. Ipak, ni u jednom trenutku nisam pomislio da odustanem – jer sam bukvalno živeo san koji svaki Juventino želi da proživi. I danas, kada pomislim na to ne mogu da verujem koliko je sjajna šansa koju sam dobio. Naravno, bila je izuzetno bolna, ali uz podršku navijača, porodice i prijatelja sam uspeo – to je ono što me je guralo napred".

De Marči kaže da mu je najteži deo puta stao u poslednjih nekoliko dana, ali ističe da se na kraju sve isplatilo.

"Poslednjih nekoliko dana je bilo neverovatno teško. U početku sam se dobro osećao, ali kako su dani prolazili bol se povećavao – posebno u nogama. Prelazio sam između 100 i 120 kilometara dnevno i nisam imao uopšte vremena za pauze. Tri dana pre nego što sam stigao, kao što sam naglasio, bolovi su bili nesnosni, pa sam morao da odmorim taj dan. Opet, i dalje ne mogu da vam opišem kako sam se osetio kada sam stigao u Berlin. Ostvarenje sna, održano obećanje – tu sam!", istiće on.

Na njevogu veliku žalost, Barsa je na kraju slavila (3:1)

"Iskreno, pomešana su mi osećanja i sećanja i dalje. Tamo sam upoznao nekoliko veoma važnih, velikih igrača i ljudi, kao što su na primer – David Trezege, Čiro Ferara, Kristijan Vijeri, Alena Seredova... Gledao sam utakmicu blizu mesta na kom je sedeo Paolo Dibala, inače trenutno moj omiljeni igrač Juvea. Nažalost, Barselona je na kraju slavila, ali smo mi igrali veoma dobro. Iako, moram da priznam da sam – kada je Alvaro Morata izjednačio – bio siguran da ćemo preokrenuti. Oni su delovali dezorijentisano i dezorganizovano. Ako ništa, to je značilo da sam mogao da otpevam svoju pesmu – 'Pešačio sam 500 milja, a pešačio bih i 500 još, samo da budem čovek koji je prešao hiljadu milja da vidi kako Morata daje gol", zaključio je Nikola uz širok osmeh i za kraj kratko odgovorio na poslednje pitanje:

"Da li sam pešačio i do kuće? Nema šanse, leteo sam za Torino".