Горчин Стојановић ''без длаке'': Српски фудбал живи од неизвјесности!

Редитељ Горчин Стојановић без длаке на језику о српском фудбалу, како клупском, тако и репрезентативном...

Фудбал 06.04.2016 | 21:40

Нормално би било да вас питамо кад ће наши сениори бити шампиони Европе или света у фудбалу, а сад вас питамо да ли ћемо се икада пласирати на неко велико такмичење?

- Не знам да ли би било нормално да ме то питате. Све и да ствари не стоје овако како стоје, то није питање које смо могли или смели постављати ни пре четрдесет година, онда кад смо били пети на свету, после Велтмајстершафта у Немачкој. С друге стране, сасвим је нормално да очекујемо неки нови пласман на бар једно од два велика такмичења после два везана Светска првенства, што нам се, као баштиницима ФСЈ, није догодило од Чилеа шездесет друге. Мада, као првацима света са Новог Зеланда, питање великих домета треба постављати, као што смо то мислили и после Чилеа осамдесет седме. Тада се могло очекивати да ти играчи буду основа тима, па иако Осима сматрам сјајним тренером, ни он се није усудио лишити неких такозваних проверених. Златка Вујовића, рецимо. А опет, да није било Вујовића, ко зна да ли би било оног фантастичног Пиксијевог гола - за мене најлепшег гола свих светских првенстава. И тако даље, шта би било, кад би било - није много упутно, али рад сећања не може се зауставити. Као што и проклетство очекивања утемељеног у понеким пријатним чињеницама не може да се спречи. Није било лакшег начина да се дође до Европског првенства у Француској па се, ето, није десило. Нашом заслугом. Са овом игром, са овим селектором и овако нестабилним тимом не чини ми се да имамо неког превеликог права на одсуство стрепње - каже Стојановић за „Блиц“.

Да ли бисте неуспехе фудбалера сврстали у жанр научне фантастике, трагедије или комедије?

- Фарса. Фудбалски савез Србије од свог настанка, ево већ десет година, личи на предузеће које су у четири руке направили Краљ Иби и Срета Нумера из Нушићевог „Народног посланика“.

Има ли краја владавини Толета Караџића?

- Неког краја ће некада бити. Хоће ли, међутим, бити боље и ко је тај који долази на његово место? На тој неизвесности се и одржава садашњи сазив тог неуспешног предузећа. Али толико је таквих у овој земљи. ФСС је слика српског друштва - негативна селекција као последица опште медиокритетизације.

Шта да радимо са селектором Радованом Ћурчићем?

- Ћурчић делује као неко ко зна како треба да почне утакмицу онда кад се коначно одлучи за неки састав. Али не улива поверење у то да може испратити њен ток, као што изазива подозрење и неспремност на ризик. С друге стране, он ради с оним што има, а то није бог зна шта. Унутар тога он заправо држи воду. Не одаје утисак некога ко има јасну визију игре, савремену и прилагођену саставу који изводи. Уосталом, скоро четрдесет играча за годину и кусур - то није и не може бити неки стандардни састав. Често се говори како играмо споро. Мени се чини да не постоји идеја о томе шта то играмо - готово сви наши играчи су после једва употребљивих пасова, често таквих да су заправо више могућност да се онај који лопту прима сам избори за њу, сви су дакле укопани у својим позицијама. Јесте, није лако увежбати „троуглове“ и варијације за кратко време које селектор има на располагању, требало је и Гвардиоли неколико месеци у Бајерну. Али играти тако да један изразити дефанзивац какав је Матић царини сваку лопту, напросто није продуктивно. Или како би рекао Пикси - не могу дефанзивци бити централни играчи. Питање је има ли селектор и такав ауторитет знања, успеха или бар очински којим би могао направити такву ситуацију у којој би се знало ко је наша „десетка“ и ко је режисер игре на терену. Не изгледа да је то могуће, као што је било у случају Антића и Декија Станковића, рецимо.

У ФК Партизан се више баве борбом за влашћу него што брину о резултатима. Зашто?

- Слабо се разумем у управе клубова и оне ме не занимају. Све се увек види на терену. Ретко се дешава да тим блиста под лошом управом. И обрнуто.

Доживљава ли Андрија Живковић неправду или је то нормално у данашњем фудбалу?

- Да је Андрија редак таленат, то знамо. Да је селектор више селектор, а мање службеник Савеза, учинио би да се после две пријатељске утакмице Живковић врати у први тим Партизана без обзира на сујету и финансијске међусобице.

Може ли Звезда на јесен у, како ви кажете, “рупу” да доведе европске великане?

- То нико не зна. Звезда игра лепо. Али као и у супротном случају, рецимо, онда кад је Тумбаковић оставио Лотару силне бодове и титулу, више је та разлика последица слабости Партизана и осталих него реалне Звездине снаге. Партизан је тада ушао у Лигу шампиона. Ја то желим и Звезди. Због Партизана.

Нолетов неизвињавајући победнички дух

- Моје знање о тенису је сасвим оскудно. Оно што се мени свиђа у тенису, а то су Мекинро, а не Борг, Агаси, а не Сампрас, Бекер, а не Едберг - тога је код Нолета све више. Он има Мекинроову емотивност, Агасијев хумор, а сада стиче и Бекерову агресивност и тај неизвињавајући победнички дух, дух онога који јесте објективно најбољи и, уз огромно поштовање савршеној машини која се покварила и сада функционише као ташти олдтајмер - Федереру, делује као неко ко ће бити упамћен као најбољи тенисер свих времена. То зависи само од његове воље, чини се. И здравља. Али то је нама нормално, што би рекао Мута Николић. Најбољи ватерполиста свих времена је наш човек. Као и најбоља рукометашица свих времена. Ноле има моралну супериорност, то је оно што га чини таквим шампионом.

Вујошевић и опозиционар и визионар

КК Партизан више није доминантан у Србији и региону, ко је крив због тога?

- Криви су они који су отерали Вујошевића, чак и ако је он сам крив за то.

Вујошевић, опозиционар или визионар?

- И опозиционар и визионар.

Црвена звезда је супериорна у АБА и домаћој лиги, ко је крив за то?

- Криви су они који су отерали Вујошевића. Што не значи да Радоњић није добар тренер и да тамо нема добрих играча. Колико добрих, то је још неизвесно.