Gorčin Stojanović ''bez dlake'': Srpski fudbal živi od neizvjesnosti!

Reditelj Gorčin Stojanović bez dlake na jeziku o srpskom fudbalu, kako klupskom, tako i reprezentativnom...

Fudbal 06.04.2016 | 21:40

Normalno bi bilo da vas pitamo kad će naši seniori biti šampioni Evrope ili sveta u fudbalu, a sad vas pitamo da li ćemo se ikada plasirati na neko veliko takmičenje?

- Ne znam da li bi bilo normalno da me to pitate. Sve i da stvari ne stoje ovako kako stoje, to nije pitanje koje smo mogli ili smeli postavljati ni pre četrdeset godina, onda kad smo bili peti na svetu, posle Veltmajsteršafta u Nemačkoj. S druge strane, sasvim je normalno da očekujemo neki novi plasman na bar jedno od dva velika takmičenja posle dva vezana Svetska prvenstva, što nam se, kao baštinicima FSJ, nije dogodilo od Čilea šezdeset druge. Mada, kao prvacima sveta sa Novog Zelanda, pitanje velikih dometa treba postavljati, kao što smo to mislili i posle Čilea osamdeset sedme. Tada se moglo očekivati da ti igrači budu osnova tima, pa iako Osima smatram sjajnim trenerom, ni on se nije usudio lišiti nekih takozvanih proverenih. Zlatka Vujovića, recimo. A opet, da nije bilo Vujovića, ko zna da li bi bilo onog fantastičnog Piksijevog gola - za mene najlepšeg gola svih svetskih prvenstava. I tako dalje, šta bi bilo, kad bi bilo - nije mnogo uputno, ali rad sećanja ne može se zaustaviti. Kao što i prokletstvo očekivanja utemeljenog u ponekim prijatnim činjenicama ne može da se spreči. Nije bilo lakšeg načina da se dođe do Evropskog prvenstva u Francuskoj pa se, eto, nije desilo. Našom zaslugom. Sa ovom igrom, sa ovim selektorom i ovako nestabilnim timom ne čini mi se da imamo nekog prevelikog prava na odsustvo strepnje - kaže Stojanović za „Blic“.

Da li biste neuspehe fudbalera svrstali u žanr naučne fantastike, tragedije ili komedije?

- Farsa. Fudbalski savez Srbije od svog nastanka, evo već deset godina, liči na preduzeće koje su u četiri ruke napravili Kralj Ibi i Sreta Numera iz Nušićevog „Narodnog poslanika“.

Ima li kraja vladavini Toleta Karadžića?

- Nekog kraja će nekada biti. Hoće li, međutim, biti bolje i ko je taj koji dolazi na njegovo mesto? Na toj neizvesnosti se i održava sadašnji saziv tog neuspešnog preduzeća. Ali toliko je takvih u ovoj zemlji. FSS je slika srpskog društva - negativna selekcija kao posledica opšte mediokritetizacije.

Šta da radimo sa selektorom Radovanom Ćurčićem?

- Ćurčić deluje kao neko ko zna kako treba da počne utakmicu onda kad se konačno odluči za neki sastav. Ali ne uliva poverenje u to da može ispratiti njen tok, kao što izaziva podozrenje i nespremnost na rizik. S druge strane, on radi s onim što ima, a to nije bog zna šta. Unutar toga on zapravo drži vodu. Ne odaje utisak nekoga ko ima jasnu viziju igre, savremenu i prilagođenu sastavu koji izvodi. Uostalom, skoro četrdeset igrača za godinu i kusur - to nije i ne može biti neki standardni sastav. Često se govori kako igramo sporo. Meni se čini da ne postoji ideja o tome šta to igramo - gotovo svi naši igrači su posle jedva upotrebljivih pasova, često takvih da su zapravo više mogućnost da se onaj koji loptu prima sam izbori za nju, svi su dakle ukopani u svojim pozicijama. Jeste, nije lako uvežbati „trouglove“ i varijacije za kratko vreme koje selektor ima na raspolaganju, trebalo je i Gvardioli nekoliko meseci u Bajernu. Ali igrati tako da jedan izraziti defanzivac kakav je Matić carini svaku loptu, naprosto nije produktivno. Ili kako bi rekao Piksi - ne mogu defanzivci biti centralni igrači. Pitanje je ima li selektor i takav autoritet znanja, uspeha ili bar očinski kojim bi mogao napraviti takvu situaciju u kojoj bi se znalo ko je naša „desetka“ i ko je režiser igre na terenu. Ne izgleda da je to moguće, kao što je bilo u slučaju Antića i Dekija Stankovića, recimo.

U FK Partizan se više bave borbom za vlašću nego što brinu o rezultatima. Zašto?

- Slabo se razumem u uprave klubova i one me ne zanimaju. Sve se uvek vidi na terenu. Retko se dešava da tim blista pod lošom upravom. I obrnuto.

Doživljava li Andrija Živković nepravdu ili je to normalno u današnjem fudbalu?

- Da je Andrija redak talenat, to znamo. Da je selektor više selektor, a manje službenik Saveza, učinio bi da se posle dve prijateljske utakmice Živković vrati u prvi tim Partizana bez obzira na sujetu i finansijske međusobice.

Može li Zvezda na jesen u, kako vi kažete, “rupu” da dovede evropske velikane?

- To niko ne zna. Zvezda igra lepo. Ali kao i u suprotnom slučaju, recimo, onda kad je Tumbaković ostavio Lotaru silne bodove i titulu, više je ta razlika posledica slabosti Partizana i ostalih nego realne Zvezdine snage. Partizan je tada ušao u Ligu šampiona. Ja to želim i Zvezdi. Zbog Partizana.

Noletov neizvinjavajući pobednički duh

- Moje znanje o tenisu je sasvim oskudno. Ono što se meni sviđa u tenisu, a to su Mekinro, a ne Borg, Agasi, a ne Sampras, Beker, a ne Edberg - toga je kod Noleta sve više. On ima Mekinroovu emotivnost, Agasijev humor, a sada stiče i Bekerovu agresivnost i taj neizvinjavajući pobednički duh, duh onoga koji jeste objektivno najbolji i, uz ogromno poštovanje savršenoj mašini koja se pokvarila i sada funkcioniše kao tašti oldtajmer - Federeru, deluje kao neko ko će biti upamćen kao najbolji teniser svih vremena. To zavisi samo od njegove volje, čini se. I zdravlja. Ali to je nama normalno, što bi rekao Muta Nikolić. Najbolji vaterpolista svih vremena je naš čovek. Kao i najbolja rukometašica svih vremena. Nole ima moralnu superiornost, to je ono što ga čini takvim šampionom.

Vujošević i opozicionar i vizionar

KK Partizan više nije dominantan u Srbiji i regionu, ko je kriv zbog toga?

- Krivi su oni koji su oterali Vujoševića, čak i ako je on sam kriv za to.

Vujošević, opozicionar ili vizionar?

- I opozicionar i vizionar.

Crvena zvezda je superiorna u ABA i domaćoj ligi, ko je kriv za to?

- Krivi su oni koji su oterali Vujoševića. Što ne znači da Radonjić nije dobar trener i da tamo nema dobrih igrača. Koliko dobrih, to je još neizvesno.