Данас није свеједно да ли ће дувати вјетар!

Међу Србима ови свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова.

Република Српска 12.02.2016 | 07:12

Српска православна црква (СПЦ) и њени верници данас славе Света три јерарха - Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.

Они имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1. јануар (по црквеном), Григорије Богослов 25. јануар (по црквеном) и Јован Златоуст 27. јануар и 13. новембар (по црквеном).

Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ цркве.

Свети Григорије Богослов је и прозван као богослов јер је ненадмашно тумачио догму.

Свети Јован Златоусти је упамћен као недостижан проповедник Јеванђеља, због чега је тако назван.

Света три јерарха славе се код Срба као крсна слава, а славе је и многи манастири и цркве као своју славу.

Заједнички празник установљен је у 11. веку за време цара Алексија Комнина.

Једном настаде расправа у народу око тога, ко је од ове тројице највећи. Једни уздизаху Василија због његове чистоте и храбрости; други уздизаху Григорија због његове недостижне дубине и висине ума у богословљу; трећи уздизаху Златоустог због његове чудесне красноречивости и јасноће излагања вере.

И тако, једни се назваше василијани, други григоријани, а трећи јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист Цркве и на још већу славу тројице светитеља.

Епископ евхаитски Јован имао је визију у сну. Наиме, најпре му се јавише сваки од ова три светитеља, у великој слави и неисказаној красоти, а потом сва тројица заједно.

Тада му рекоше: "Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно... нити има међу нама првог ни другог". Још посаветоваше светитељи епископа Јована да им он напише једну заједничку службу и да им се одреди један заједнички дан празника.

Поводом овога дивног виђења спор се реши на тај начин што се одреди 30. јануар/12 фебруар као заједнички празник за сва три ова јерарха.

Данашњи празник грчки народ сматра не само црквеним него и својим највећим националним и школским празником.

Међу Србима ови свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова. По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће време у току године бити.

Ако дувају ветрови слабијег интензитета, време ће читаве године бити блаже, и обрнуто.

Чобани у западној Србији и Републици Српској окупљају се тог дана и свирају у фруле.

Извор: ЕПК