Danas nije svejedno da li će duvati vjetar!

Među Srbima ovi sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova.

Republika Srpska 12.02.2016 | 07:12

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Sveta tri jerarha - Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog.

Oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar (po crkvenom), Grigorije Bogoslov 25. januar (po crkvenom) i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar (po crkvenom).

Sveti Vasilije Veliki je poznat kao veliki svetovni i duhovni učitelj crkve.

Sveti Grigorije Bogoslov je i prozvan kao bogoslov jer je nenadmašno tumačio dogmu.

Sveti Jovan Zlatousti je upamćen kao nedostižan propovednik Jevanđelja, zbog čega je tako nazvan.

Sveta tri jerarha slave se kod Srba kao krsna slava, a slave je i mnogi manastiri i crkve kao svoju slavu.

Zajednički praznik ustanovljen je u 11. veku za vreme cara Aleksija Komnina.

Jednom nastade rasprava u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizahu Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatoustog zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere.

I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist Crkve i na još veću slavu trojice svetitelja.

Episkop evhaitski Jovan imao je viziju u snu. Naime, najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva trojica zajedno.

Tada mu rekoše: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno... niti ima među nama prvog ni drugog". Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika.

Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. januar/12 februar kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha.

Današnji praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.

Među Srbima ovi sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti.

Ako duvaju vetrovi slabijeg intenziteta, vreme će čitave godine biti blaže, i obrnuto.

Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule.

Izvor: EPK