Хрватска држава учи дјецу да мрзе Србе

С поља званичне политике, медијске и псеудонаучне пропаганде, величање Домовинског рата и ослобађања од “српских агресора”, заштите од наводне идеје “велике Србије”, спуштено је у школске клупе - међу ђаке основних и средњих школа у Хрватској и хрватске ђаке у Босни и Херцеговини. 

Регион 08.02.2016 | 07:25

“Школска књига” из Загреба објавила је приручник-читанку за наставнике историје “Домовински рат”, аутора Никице Барића, Дарка Довранића, Тамаре Јанковић, Анте Назора, Домагоја Новосела и Емила Петроција.

У Кконтексту оживљавања антисрпског расположења у Хрватској, забрањивања ћирилице, у години када су обележене две деценије од завршетка рата, објављен је и овај приручник. Низ догађаја који ремете ионако преосетљиве односе два народа и њихових политичких представника наставили су се “трговинским ратом”, постављањем ракета са дометом до Ниша и Неготина, а протеклих дана били смо сведоци и називања српског свештеника “четничким викаром који би могао да изађе и изведе крвави пир на Марковом тргу”, као и “вагања” да ли постоје услови за посету председника Томислава Николића Хрватској.

Ствар, према мишљењу историчара, постаје још опаснија када се антисрпском политиком “задоје” деца у основној школи, јер се тако и у наредним деценијама и генерацијама онемогућава прихватање реалних историјских догађаја.

БЛАЋЕЊЕ
Аутори снажно етикетирају и блате ЈНА, као “заштитника и савезника побуњених Срба у Хрватској”, без иједне речи да је у том тренутку она била на територији коју је по важећем Уставу морала да чува - примећује проф. Јевтовић. А истовремено операцијама “Бљесак” и “Олуја” посвећују тек неколико редака, означавајући их “војним победама хрватских снага”.

Министарство спољних послова Србије, сазнају “Новости”, затражило је мишљење домаћих стручњака о овој публикацији. За помоћ су се обратили Министарству просвете, где смо успели да добијемо и копију Мишљења о књизи “Домовински рат”. У радној групи која је анализирала ово дело били су проф. др Милан Брдар из Института друштвених наука, др Миле Бјелајац из Института за новију историју Србије, проф. др Зоран Јевтовић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу, др Чедомир Антић и др Александар Животић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, и Александар Маринковић из Завода за унапређивање образовања и васпитања.

Један од њихових закључака је како је циљ овог издања да се ученицима на најдиректнији начин пруже знања о којима неће размишљати, већ ће их усвојити као општеприхваћене чињенице у које се не сумња.

"Сасвим је јасно да је прави циљ штампања оваквог приручника стварање корпуса информација које ће код низа будућих генерација грађана Хрватске стварати друштвено пожељну слику о узроцима и току распада југословенске државе и рату на простору Хрватске. Идеолошки приступ и ускогруда шовинистичка предрасуда највећи су недостаци овог приручника" наведено је у овом мишљењу.

Један од аутора, историчар др Чедомир Антић, наводи да је овај приручник написан без поштовања икакве историографске методологије. Примећује како аутори намећу закључак да је Домовински рат најважнији рат у хрватској историји.

"То говори да је на делу стварање нације и да је наука у овом случају помоћница уске националне политике" сматра Антић. "Опет се провлачи научно потпуно неутемељена идеја “велике Србије”, где је Србија представљена као нацистичка Немачка, која жели да уништи сигуран међународни поредак. Подмеће се теза да је Србија хтела да створи великосрпску, етнички чисту државу."

ДОМОВИНСКИ РАТ ОБАВЕЗАН ЗА ОСНОВЦЕ

У Хрватској се све више инсистира на теми Домовинског рата у настави.

"Чим дође нова власт, одмах се мењају и уџбеници и тако већ годинама. Ми смо на то у просвети навикли" каже дугогодишњи професор историје Мирко Хорват из Загреба, након најава да ће садашња, десна власт у Хрватској ускоро да “пише” нове уџбенике.

Контроверзни министар културе Хасанбеговић дао је да се наслути да ће се инсистирати на увођењу обавезног учења о Домовинском рату за основце, док ће у средњој школи то бити факултативно.

Како сада стоје ствари, чак 30 часова више учиће се о догађајима из деведесетих, али нико у овом часу не зна ко ће и како да пише програм и уџбенике. (Ј. К.)

Антићев колега у радној групи, проф. др Зоран Јевтовић са Филозофског факултета Универзитета у Нишу, примећује да је свих пет целина ове књиге у функцији генералне хипотезе о “великосрпској агресији на Републику Хрватску”, подржане снагама тадашње ЈНА и, са друге стране, “праведном Домовинском рату” и борбом за међународним признањем новонастале државе. Професор, у разговору за “Новости”, каже и да оваква једнодимензионална интерпретација прошлости, селективни одабир догађаја, изјава, докумената и фотографија сугеришу слику о одговорности и кривици, тако да приручник представља снажну пропагандно утемељену мултимедијалну оптужницу којом се Србија проглашава историјски одговорном за распад Југославије, а српски народ за сопствени одлазак из Хрватске.

Анализирајући овај приручник, проф. Јевтовић примећује да се код навођења српских представника обавезно истиче како су хашки оптуженици или осуђеници за ратне злочине, док се у биографским подацима хрватских представника то изоставља.

"У шуми цифара о погинулим, рањеним и несталим стидљиво се провлачи податак о 'великом броју' становништва српске народности који је 'отишао из Хрватске заједно са ЈНА'" уочава Јевтовић. "Када се говори о прогнаницима и избеглицама, прећуткују се страдања и штете српског цивилног становништва. Према ауторима, страдањима су били изложени сакрални објекти, 'углавном Католичке цркве' док о попаљеним и порушеним православним црквама нема ни речи."

Домовински рат има своје корене и контекст, које аутори загребачког приручника проналазе, с једне стране, у “жељи српских националиста за доминацијом над осталим југословенским републикама повезаној са успоном Слободана Милошевића”. Осамостаљивање Хрватске сместили су у контекст рушења Берлинског зида и процесе демократизације у низу комунистичких држава југоисточне Европе. Срби су у поглављима овог наставничког штива означени као “побуњени Срби”, “српски терористи”, “агресори”, “српски екстремисти” и слично, док се са друге стране налазе “хрватски бранитељи”, “домољуби”... Кривица се, примећује проф. Јевтовић, усађује само српској страни, а на хрватској развија се концепт нације-жртве.

Заједнички став аутора који су на молбу нашег министарства анализирали ово штиво из кога наставници треба да уче генерације ђака јесте да овом приручнику управо није место у школи. - Рукопис објављен на двадесету годишњицу завршетка рата поседује снажан индоктринацијски смисао и никако не може допринети истинском помирењу хрватског и српског народа - наведено је у њиховом мишљењу. - Ни у једном тренутку нема покушаја да се дефинише заједничка или јединствена историја која показује јасан линеарни след догађаја, већ се перспектива развија кроз унапред сегментирану националистичку призму. Наглашавају и да недавни ратови, на срећу, нису део уџбеничке пропаганде у Србији, али и да су ове теме тек симболично обрађене у нашим уџбеницима.

НА ДЕЛУ РЕВИЗИЈА ИСТОРИЈЕ И ПОРИЦАЊЕ КРВАВИХ ЗЛОЧИНА

У Министарству спољних послова Србије одговорили су “Новостима” да оваква публикација и то што је добила одобрење званичних органа Хрватске захтева реакцију надлежних ресора Владе Србије.

Они подсећају да су Министарство науке, образовања и спорта и Школска књига из Загреба одобрили издавање не једног, него три приручника за историју, величајући улогу усташког покрета у Хрватској и поричући злочине над Србима.

"То захтева широку акцију ресора Владе Републике Српске како би се спречила ревизија историје и порицање злочина који је учињен над српским живљем у Републици Хрватској" наводе у МСП. "Покушај пребацивања 'кривице' на Србе од стране хрватске дијаспоре у Немачкој која упадљиво следи 'смернице државне политике на порицању злочина НДХ' можда најбоље одсликава издање немачког речника издавачке куће 'Дуден' где уз појам 'усташа' стоји објашњење да је то 'хрватски националистички покрет који се у Другом светском рату борио против српског централизма'."

Напомињу и да они нису једино министарство у оквиру Владе Србије које се бави комплексним питањем порицања злочина од стране Републике Хрватске.

Према евиденцији МСП, од 2013. до 2015. године у Хрватској су забележена 53 инцидента који имају националну конотацију и уперени су против Срба - од говора мржње и застрашивања па све до отвореног линча над Србима који су се определили да тамо живе.

Извор: Вечерње новости