Анализа: Тамо далеко гдје не питају колико кошта...

Никада као ове зиме, кинески клубови нису били агресивнији у баснословним понудама играчима из Италије, Енглеске, Бразила...

Фудбал 18.01.2016 | 23:20

Прво су били италијански донови и њихове фамилије из деведесетих година прошлог века, потом се наставило са руским олигарсима, америчким милијардерима и арапским шеицима... Имати фудбалски клуб и улагати огроман новац је постала ствар престижа међу богаташима. Неки то раде у клубовима у својим државама, неки се определе за куповине у иностранству.

У земљи са највећим бројем милијардера на свету су одлучили да воде „патриотску“ политику и улажу у сопствене клубове. Кинези већ годинама покушавају да дигну фудбал на виши ниво. Почетком овог века су доводили другоразредне тренере и играче из Југославије, потом оне мало скупље, па су почели да купују и са свих страна света. На крају су и нека велика имена попут Дрогбе, Анелке, Кеите, Канутеа, Асамое Ђана, Ђилардина или Кејхила стигла у Кину, као и тренерске величини као што су Ериксон, Сколари, Липи, Антић, Закерони...

Новац је био пресудан фактор у довођењу познатих играча и тренера. Ериксон у Шангај Шанђангу зарађује фараонских 19.000.000 евра годишње! Дрогба је имао 15.000.000, а Анелка 10.000.000 евра по сезони у Шангају Шенхуа, Липи је у Гвангжу Еверграндеу имао зараду од 10.000.000 евра годишње, Ђилардино исту суму, али за две и по године... Огроман новац се нуди фудбалским величинама за њихов ауторгам. Неки чак нису ни одрадили уговоре до краја већ би се заситили после неколико месеци.

Али никада као ове зиме, Кинези нису били у таквој офанзиви на европско и јужноамеричко фудбалско тржиште. Готово да нема дана, а да неки кинески клуб не пошаље вишемилионску удицу неком познатом фудбалском имену. У посебној су офанзиви на бразилско тржиште. Само у претходних десетак дана је у Кину из Бразила стигао контигент луксузне фудбалске робе.

Почетком године, фудбалску пијацу је уздрмао кинески друголигаш Тјанђан Кванђан. Из Сао Пуала је стигао иксусни нападач Луис Фабијано, а из Коринтијанса некадашњи Шахтјоров везиста Жадсон. Луис Фабијано ће у Тјанђану зарађивати 4.000.000 евра по сезони, док је Жадсон потписао уговор вредан 3.800.000 евра годишње што је четири пута више од оног што је имао у Коринтијансу. Прваку Бразила! Пре њих двојице, Тјанђин је нудио мега уговор Алешандреу Пату вредан 13.000.000 евра по сезони, али је Бразилац одбио уз образложење да још није време за Кину и да у Европи још није рекао последњу реч. Ни то није све. Поменути клуб је јуче послао Сантосу понуду тешку 30.000.000 евра за 23-годишњег нападача Жувенаја којег сматрају једним од 10 најбољих играча у бразилској Серији А. А, Тјанђин је само друголигаш?!

Поред Тјанђина, клуб који претходних у жижи, али је оријентисан на италијанску Серије А је Ђијангсу који са клупе предовди Дан Петреску. Ђијангсу је недавно купио Луиза Адријана из Милана за суму од 15.000.000 евра, док је Бразилац добио плату од 8.000.000 евра по сезони. Али то је изгледа само поечтак... Кинески клуб се намерачио на још три мете из Серије А.

Прва је Едер из Сампдорије. За Бразилца који игра у репрезентацији Италије су подигли понуду са 11.000.000 на 16.000.000 евра. То је само за обештећење. Едеру нуде 6.000.000 по сезони за четворогодишњи уговор! Друга мета је Фреди Гуарин. Интеру спремни да плате 15.000.000 евра, а Колумбијцу 7.500.000 годишње за параф на четири сезоне. И трећа мета је из Серије А. Ђијангсу нуди Роми 15.000.000 евра, а Жервињу 10.000.000 евра годишње! Клуб је недавно добио новог власника када је на његово чело дошао један кинески милијардер и одмах је решио да клуб појача звездама. Циљ је титула, пошто је Ђијангсу претходне године освојио национални куп Кине што је први трофеј у клупској историји.

Појачао се и Пекинг Гуан чија модерна историја овог клуба почела 2000. године када је Милован Ђорић постао први инострани стручњак на њиховој клупи?! Касније су тамо радили Љупко Петровић и Александар Станојевић, а донедвано је на клупи седео Грегорио Манзано. Али од Ђорића до данас се много тога променило. Пекинг је недавно испред носа узео Шалкеу сјајног Коринтијансовог плејмејкера Рената Аугуста. Шалке је био на прагу Аугустовог трансфера, пристао је да плати Коринтијансу 8.000.000 евра за обештећење, а онда је Пекинг некадашњој „десетки“ Леверкузена дао 5.500.000 евра по сезони и избацио Немце из Трке. Уз њега је стигао и повремени бразилски репрезентативац Ралф из Коринтијанса.
„Нисам ја изабрао Кину, она је изабрала мене. Фудбалер има око десет година да заради новац. Када стигне оваква понуда, онда размишљате о деци, унуцима... Знам да сам овим потезом угрозио и репрезентативну каријеру, али морао сам да пресечем“, рекао је недавно Ренато Аугусто.

Ђијангсу је највећи кандидат да се умеша у борбу за врх са традиционалним кандидатима за титулу, а то су Гвангжу Евергранде, Пекинг, Шангдонг и два клуба из Шангаја.

Гвангжу брани титулу, а Бразилци ће опет битри окосница тих нада. Некада најбољи нападач бразилске Серије А Рикардо Гулар, затим бивши Тотенхемов везиста Паулињо и некадашњи Ботафогов голгетер Елкесон су најјаче карте шампиона. Отишао је Робињо, али се очекује да га замени Никица Јелавић из Вест Хема.

Вицешампион Шангај Шанђанг ће опет највеће наде полагати у Дарију Конку који зарађује 10.500.000 евра по сезони и пакује голове Асамои Ђану. Али Шангај се нада да ће понудом од 22.000.00 евра успети да убеди Фенербахче да им прода Нанија и Ван Персија.

Троструки шампион Шандонг има бразилског репрезентативца Дијега Тарделија, аргентинског плејмејкера Валтера Монтиља и некада велику наду бразилског фудбала Жусилеија. Али неко од њих ће вероватно отићи ако се обистини мега план о довођену Рикарда Каке и Коринтијансовог репрезентативног штопера Жила за којег је понуђено 10.000.000 евра.

Велика планове има и Шангај Шенхуа. На клупу је дошао Манзано, у екипи су Демба Ба и Мохамед Сисоко, а најновија вест гласи да им се прирдружио и Шеик Тиоте који ће зарађивати 51.000 фунти недељно. То је за 20.000 фунти више од онога што је имао у Њукаслу. У најплаћенијој лиги света! Најављује се и долазак Стивена Флечера из Сандерленда, а очекује се да клуб ових дана напусти Тим Кејхил који је на прагу повратка у Сиднеј.

Остали клубови имају далеко скромније саставе и нуде далеко мање цоифре али вреди истаћи Рубена Микаела из Шијижуанга, Ненада Милијаша, Едуа и Мирослава Радовића из новог прволигаша Хебеија који је најавио будежт од 30.000.000 евра за довођење нових имена.

Већина моћних клубова су у власништу још моћнијих компанија који спадају међу најбогатије у свету и чија се вредност мери у милијардама, али у чијој власничкој струкутри удео има и држава. Фудбалска грозница се повезује и са кинеским председником Си Ђинпингом који је велики фудбалски фанатик и „охрабрује“ тајкуне да улажу паре у фудбал.

Моћда би кинеска фудбалска сцена изгледала и још атрактивније да не постоји ограничење о броју странаца. Клуб може да има четири странца плус једног који је из Азије што су углавном фудбалери из Ирана, Јужне Кореје, Јапана... Али на терену могу да буду само тројица плус тај један из Азије. Зато су клубовима везане руке да направе још атралтивније саставе, али истовремено могу да понуде баснословне суме новца четворици иностраних фудбалера док домаћи играчи зарађује тек пристојне суме.

Прелазни рок у Кини је тек почео, траје до 26. фебруара тако да тек треба очекивати велика имена која ће попут Марка Пола кренути пут Далеког истока. Али не у потрагу за свилом или порецалном, већ по кофере евра и долара.