Analiza: Tamo daleko gdje ne pitaju koliko košta...

Nikada kao ove zime, kineski klubovi nisu bili agresivniji u basnoslovnim ponudama igračima iz Italije, Engleske, Brazila...

Fudbal 18.01.2016 | 23:20

Prvo su bili italijanski donovi i njihove familije iz devedesetih godina prošlog veka, potom se nastavilo sa ruskim oligarsima, američkim milijarderima i arapskim šeicima... Imati fudbalski klub i ulagati ogroman novac je postala stvar prestiža među bogatašima. Neki to rade u klubovima u svojim državama, neki se opredele za kupovine u inostranstvu.

U zemlji sa najvećim brojem milijardera na svetu su odlučili da vode „patriotsku“ politiku i ulažu u sopstvene klubove. Kinezi već godinama pokušavaju da dignu fudbal na viši nivo. Početkom ovog veka su dovodili drugorazredne trenere i igrače iz Jugoslavije, potom one malo skuplje, pa su počeli da kupuju i sa svih strana sveta. Na kraju su i neka velika imena poput Drogbe, Anelke, Keite, Kanutea, Asamoe Đana, Đilardina ili Kejhila stigla u Kinu, kao i trenerske veličini kao što su Erikson, Skolari, Lipi, Antić, Zakeroni...

Novac je bio presudan faktor u dovođenju poznatih igrača i trenera. Erikson u Šangaj Šanđangu zarađuje faraonskih 19.000.000 evra godišnje! Drogba je imao 15.000.000, a Anelka 10.000.000 evra po sezoni u Šangaju Šenhua, Lipi je u Gvangžu Evergrandeu imao zaradu od 10.000.000 evra godišnje, Đilardino istu sumu, ali za dve i po godine... Ogroman novac se nudi fudbalskim veličinama za njihov autorgam. Neki čak nisu ni odradili ugovore do kraja već bi se zasitili posle nekoliko meseci.

Ali nikada kao ove zime, Kinezi nisu bili u takvoj ofanzivi na evropsko i južnoameričko fudbalsko tržište. Gotovo da nema dana, a da neki kineski klub ne pošalje višemilionsku udicu nekom poznatom fudbalskom imenu. U posebnoj su ofanzivi na brazilsko tržište. Samo u prethodnih desetak dana je u Kinu iz Brazila stigao kontigent luksuzne fudbalske robe.

Početkom godine, fudbalsku pijacu je uzdrmao kineski drugoligaš Tjanđan Kvanđan. Iz Sao Puala je stigao iksusni napadač Luis Fabijano, a iz Korintijansa nekadašnji Šahtjorov vezista Žadson. Luis Fabijano će u Tjanđanu zarađivati 4.000.000 evra po sezoni, dok je Žadson potpisao ugovor vredan 3.800.000 evra godišnje što je četiri puta više od onog što je imao u Korintijansu. Prvaku Brazila! Pre njih dvojice, Tjanđin je nudio mega ugovor Alešandreu Patu vredan 13.000.000 evra po sezoni, ali je Brazilac odbio uz obrazloženje da još nije vreme za Kinu i da u Evropi još nije rekao poslednju reč. Ni to nije sve. Pomenuti klub je juče poslao Santosu ponudu tešku 30.000.000 evra za 23-godišnjeg napadača Žuvenaja kojeg smatraju jednim od 10 najboljih igrača u brazilskoj Seriji A. A, Tjanđin je samo drugoligaš?!

Pored Tjanđina, klub koji prethodnih u žiži, ali je orijentisan na italijansku Serije A je Đijangsu koji sa klupe predovdi Dan Petresku. Đijangsu je nedavno kupio Luiza Adrijana iz Milana za sumu od 15.000.000 evra, dok je Brazilac dobio platu od 8.000.000 evra po sezoni. Ali to je izgleda samo poečtak... Kineski klub se nameračio na još tri mete iz Serije A.

Prva je Eder iz Sampdorije. Za Brazilca koji igra u reprezentaciji Italije su podigli ponudu sa 11.000.000 na 16.000.000 evra. To je samo za obeštećenje. Ederu nude 6.000.000 po sezoni za četvorogodišnji ugovor! Druga meta je Fredi Guarin. Interu spremni da plate 15.000.000 evra, a Kolumbijcu 7.500.000 godišnje za paraf na četiri sezone. I treća meta je iz Serije A. Đijangsu nudi Romi 15.000.000 evra, a Žervinju 10.000.000 evra godišnje! Klub je nedavno dobio novog vlasnika kada je na njegovo čelo došao jedan kineski milijarder i odmah je rešio da klub pojača zvezdama. Cilj je titula, pošto je Đijangsu prethodne godine osvojio nacionalni kup Kine što je prvi trofej u klupskoj istoriji.

Pojačao se i Peking Guan čija moderna istorija ovog kluba počela 2000. godine kada je Milovan Đorić postao prvi inostrani stručnjak na njihovoj klupi?! Kasnije su tamo radili Ljupko Petrović i Aleksandar Stanojević, a donedvano je na klupi sedeo Gregorio Manzano. Ali od Đorića do danas se mnogo toga promenilo. Peking je nedavno ispred nosa uzeo Šalkeu sjajnog Korintijansovog plejmejkera Renata Augusta. Šalke je bio na pragu Augustovog transfera, pristao je da plati Korintijansu 8.000.000 evra za obeštećenje, a onda je Peking nekadašnjoj „desetki“ Leverkuzena dao 5.500.000 evra po sezoni i izbacio Nemce iz Trke. Uz njega je stigao i povremeni brazilski reprezentativac Ralf iz Korintijansa.
„Nisam ja izabrao Kinu, ona je izabrala mene. Fudbaler ima oko deset godina da zaradi novac. Kada stigne ovakva ponuda, onda razmišljate o deci, unucima... Znam da sam ovim potezom ugrozio i reprezentativnu karijeru, ali morao sam da presečem“, rekao je nedavno Renato Augusto.

Đijangsu je najveći kandidat da se umeša u borbu za vrh sa tradicionalnim kandidatima za titulu, a to su Gvangžu Evergrande, Peking, Šangdong i dva kluba iz Šangaja.

Gvangžu brani titulu, a Brazilci će opet bitri okosnica tih nada. Nekada najbolji napadač brazilske Serije A Rikardo Gular, zatim bivši Totenhemov vezista Paulinjo i nekadašnji Botafogov golgeter Elkeson su najjače karte šampiona. Otišao je Robinjo, ali se očekuje da ga zameni Nikica Jelavić iz Vest Hema.

Vicešampion Šangaj Šanđang će opet najveće nade polagati u Dariju Konku koji zarađuje 10.500.000 evra po sezoni i pakuje golove Asamoi Đanu. Ali Šangaj se nada da će ponudom od 22.000.00 evra uspeti da ubedi Fenerbahče da im proda Nanija i Van Persija.

Trostruki šampion Šandong ima brazilskog reprezentativca Dijega Tardelija, argentinskog plejmejkera Valtera Montilja i nekada veliku nadu brazilskog fudbala Žusileija. Ali neko od njih će verovatno otići ako se obistini mega plan o dovođenu Rikarda Kake i Korintijansovog reprezentativnog štopera Žila za kojeg je ponuđeno 10.000.000 evra.

Velika planove ima i Šangaj Šenhua. Na klupu je došao Manzano, u ekipi su Demba Ba i Mohamed Sisoko, a najnovija vest glasi da im se prirdružio i Šeik Tiote koji će zarađivati 51.000 funti nedeljno. To je za 20.000 funti više od onoga što je imao u Njukaslu. U najplaćenijoj ligi sveta! Najavljuje se i dolazak Stivena Flečera iz Sanderlenda, a očekuje se da klub ovih dana napusti Tim Kejhil koji je na pragu povratka u Sidnej.

Ostali klubovi imaju daleko skromnije sastave i nude daleko manje coifre ali vredi istaći Rubena Mikaela iz Šijižuanga, Nenada Milijaša, Edua i Miroslava Radovića iz novog prvoligaša Hebeija koji je najavio budežt od 30.000.000 evra za dovođenje novih imena.

Većina moćnih klubova su u vlasništu još moćnijih kompanija koji spadaju među najbogatije u svetu i čija se vrednost meri u milijardama, ali u čijoj vlasničkoj strukutri udeo ima i država. Fudbalska groznica se povezuje i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom koji je veliki fudbalski fanatik i „ohrabruje“ tajkune da ulažu pare u fudbal.

Moćda bi kineska fudbalska scena izgledala i još atraktivnije da ne postoji ograničenje o broju stranaca. Klub može da ima četiri stranca plus jednog koji je iz Azije što su uglavnom fudbaleri iz Irana, Južne Koreje, Japana... Ali na terenu mogu da budu samo trojica plus taj jedan iz Azije. Zato su klubovima vezane ruke da naprave još atraltivnije sastave, ali istovremeno mogu da ponude basnoslovne sume novca četvorici inostranih fudbalera dok domaći igrači zarađuje tek pristojne sume.

Prelazni rok u Kini je tek počeo, traje do 26. februara tako da tek treba očekivati velika imena koja će poput Marka Pola krenuti put Dalekog istoka. Ali ne u potragu za svilom ili porecalnom, već po kofere evra i dolara.