НБА - Анализа: Из прикрајка по шесту титулу...!

У сенци сјајног Голден Стејта, Сан Антонио и Ленард руше све пред собом! Вориорси су највећа прича досадашњег дела НБА сезоне, али помало испод радара одличне партије пружају Спарси.

 

Кошарка 18.12.2015 | 23:00

Док се цела кошаркашка јавност с разлогом концентрисала на велики поход Голден Стејта на 24 узастопне победе на почетку сезоне, Сан Антонио такође има један од бољих стартова сезоне у клупској историји, односно барем оној новијој коју је исписао Тим Данкан. Спарси тренутно имају скор 21-5 што је други најбољи резултат након 26 утакмица од 1997. године. Једини пут су боље ушли пре пет година када су у 26 утакмица уписали тек три пораза, а тада су доживели и шокантно испадање у првом кругу плеј-офа од Мемфиса. У редовима Спарса се надају да се сада неће догодити иста прича већ да ће доћи до шесте титуле у историји.
“На почетку сезоне смо се надали да ћемо све средити до ол-стар утакмице, да ћемо тада бити на врхунцу игре на обе стране паркета. Очигледно је да дефанзивно играмо пуно боље него офанзивно, али и ту изгледамо јако добро. Лопта се креће, нови играчи се уклапају и мислим да би и пре “распореда” могли да дођемо до игре коју желимо”, изјавио је Дени Грин после синоћње победе против Јуте.

Иако ће многи рећи како је овакав улазак у сезону очекиван када се зна којим квалитетом располаже тренер Грег Поповић, али он је овог лета био суочен са једним од највећих изазова у својој каријери. Довели су ЛаМаркуса Олдриџа и тако на неки начин постали највећи победници пријелазног рока, али су се за тај потез морали одрећи неколико важних шрафова из ростера, пре свих Тијага Сплитера који је отишао у Атланту, а који је практично био једини прави центар у тиму. Иако је “смол бол” све присутнији у НБА лиги, Поповић воли да има класичног центра па је зато доведен Бобан Марјановић, а на позицију центра пребачен још један новајлија, Дејвид Вест. Али, њих двојица ипак нису могла да надокнаде Сплитеров учинак – први је (још увек) недовољно брз за НБА ритам, а други је ипак права четворка...

Међутим, Спарси су пронашли начин да премосте тај проблем, а пре свега се то догодило тако што су сјајно уклопили Олдриџа у своју игру, а Кавај Ленард је показао да се с правом може о њему разговарати као о франшизном играчу.

Олдриџ можда има најмањи просек кошева у каријери (15,8), али игра пуно мање него ранијих сезоне (29,2 минута), а мање је лопти трошио само у својој руки сезони када је улазио с клупе (7,6 упућених шутева по утакмици). Пао је мало и скок (8,8), али када би му се ове бројке изједначиле по минутажи из претходних сезона у Портланду, онда би пад био пуно мањи, готово незнатан. Много је већи посао који Олдриџ ради како би растеретио сада већ 39-годишњег Данкана.
“Он је ухватио свој ритам. Све је опуштенији у игри, ради оно што је радио свих ових година у Блејзерсима и потпуно се уклопио. То је добар знак за нас пред наставак сезоне“, истакао је Грин који је требало да чини трећи део “нове тројке Спарса”. Грин је ипак мало пао у форми (седам кошева по утакмици), али све је то надокнадио Кавај Ленард.

МВП финала од пре две године потпуно је оправдао 90.000.000 долара које је добио овог лета на уговор од пет година. Ленард игра сјајно, има просек од 20,8 кошева, 7,6 скокова, 2,6 асистенције, две украдене лопте и једну блокаду. Фасцинира његов просек шута (50,8%, а узима просечно 15,3 лопти по утакмици), а невероватан је просек убачаја за три поена. Ленард узима 3,8 тројке по утакмици, а погађа њих 48,9 одсто. По ПЕР-у, напредној ЕСПН-овој статистици, Ленард је тренутно четврти играч у НБА лиги, одмах иза Стефа Карија, Расела Вестбрука и Кевина Дуранта, а испред ЛеБрона Џејмса.

Уз све то, бројке не приказују његов одбрамбени део по чему је један од најбољих у НБА лиги. Уосталом прошле године је проглашен најбољим одбрамбеним играчем лиге.
“Он и Леброн Џејмс су најјаче и најбоље “тројке” лиге. Игра невероватно снажно, физички, у одбрани нико не може да га прође, а онда ти такав играч убаци седам трројки заредом. Он је сигурно играч који заслужује да буде у најбољој екиши лиге, он је стварно променио своју игру“, изјавио је недавно Бред Стивенс, тренер Бостона.

Управо је Ленард разлог због којег се Спарси надају освајању новог, шестог наслова. Он може да чува све противничке играче изузев центара, а он је и прави одговор на “смол бол” Вориорса и других екипа, а он је и права веза између Данкана, Паркера, Ђинобилија и Олдриџа који би ипак тек следећих сезона требало да преузме главну улогу у тиму.

Спарси уживају у чињеници да су светла позорнице усмерена на Вориорсе. Они полако, из прикрајка, држе друго место на Западу и циљају своју шесту титулу. Управо онако како то Поповић воли.