Уставни суд БиХ не може мијењати историју

Одлука Уставног суда БиХ о Дану Републике је неприхватљива, јер историјске чињенице не могу се мијењати нити негирати, тврди правни експерт проф. др Радомир Лукић. Државни органи Републике Српске имају пуно право да пруже једну врсту отпора, јер Уставни суд је и овом одлуком потврдио да је под политичким утицајем Бошњака, објашњава Лукић.

Под притиском Хрвата и Бошњака, у новембру 1991, да се прогласи независност БиХ мимо воље српског народа, на прагу грађанског рата, као одговор томе настала је Република Српска 9. јануара 1992. и та историјска чињеница не може се мијењати, као што сада покушава Уставни суд, истиче Лукић.

"Уставни суд је посебна врста судства, за који често, не без разлога, кажу да је то политичко судство. Оцјена уставности често залази у сферу креативне дискреције у тумачењу уставних норми. Том поступању мора се некако стати на крај. Ја правим разлику између Закона о застави, грбу, химни и овога што се тиче историјских чињеница који се не могу мијењати и нико нема право да их мијења. Да ли у томе неки народи себе не проналазе, то је друго питање, али ово је факат", објашњава Лукић.

Очигледно је да овом одлуком Уставни суд БиХ, под политичким притиском, покушава да створи национоналну унитаризацију понашајући се и као својевремено аустроугарски окупациони намјесник Бењамин Калај.

"Бењамин Калај је покушавао овдје да створи једно ново етничко тијело - Босанце и тиме се негирају етничке и вјерске различитости, а то чини сада и Уставни суд", каже Лукић.

Уставни суд БиХ би требало да ради у домаћем саставу, сматра Лукић и додаје да стране судије могу да буду искључене само сагласном изјавом потписница анекса 4 или одговарајућом већином оба Дома Парламентарне скупштине БиХ. Међутим, Бошњацима одговара да стране судије трајно остану у саставу овог суда што компликује ситуацију, каже Лукић.

"Ако поштујемо до краја аргументацију да стране судије морају бити у Уставном суду, па хајде да онда странци онда управљају нама уопште. Шта ћемо ту ми. Нека они буду калфе, ми не треба да будемо ни као шегрти. А мислим да стање треба да буде потпуно обратно", сматра Лукић.

Лукић каже да је поразно што се у БиХ крше фундаменталне уставне норме.

"Живи Устав БИХ чини и Савјет за имплементацију мира, незван, нигдје постојећи постао је највиши орган суверене власти у БиХ. Високи представник БиХ је постао губернатор БиХ, самовољан и правом неограничен, једино ограничен налозима Савјета за имплементацију мира који може кад год му се ћефне да суспендује Устав БиХ", објашњава Лукић.

Тако је тзв. живи Устав превазишао Дејтонски мировни споразум, јер се многа уставна рјешења прилагођавају интересима и жељама међународне заједнице, сматра Лукић и додаје да те промјене не смију да иду у правцу губљења националних, вјерских и других обиљежја народа у БиХ.

(БН ТВ)