10 избјеглица које је промијенило свијет

Они су остали без ичега, очајни, али и одлучни. Хиљаде њих сваке године напусти своје домове, ризикујући живот у небезбедним чамцима и претрпаним камионским приколицама. Очи јавности упрте су у избеглице које покушавају да започну нови живот у Европи.

Забава 23.10.2015 | 13:00

Понекад су на удару насиља антиимиграционих група, које у њима виде опасност по драгоцене ресурсе. Међутим, историја обилује примерима избеглица које су дале трајни допринос у области науке, уметности, политике и спорта. Представљамо неколико најпознатијих и шта су они сами рекли о себи.

Марлен Дитрих

“Америка ме је примила под своје окриље када није било ниједне друге државе вредне тог имена, али у срцу сам Немица, Немица сам у дубини душе.”
Филмска икона и легендарна кабаретска певачица стекла је славу у Немачкој 1920-тих. Године 1930. отишла је у Холивуд да гради каријеру и са ужасом је посматрала долазак нациста на власт у отаџбини. Одбила је понуду Хитлеровог режима да се врати у Немачку, постала је држављанка САД и наступала је за савезничку војску током Другог светског рата.

Фреди Меркјури

“Да сутра све изгубим, гребао бих да поново дођем до врха.”
Фронтмен рок-бенда “Квин” рођен је као Фарук Булсара 1946. године. Родитељи су припадали етничко-верској заједници Парса, пореклом из Ирана, и живели су на афричком острву Занзибар. Породица је избегла 1964, када је на острву избила крвава револуција. Настанили су се у предграђу Лондона, где је Фарук и упознао чланове будућег бенда.

Алберт Ајнштајн

“Слепо покоравање властима је највећи непријатељ истине.”
Најзначајнији физичар 20. века у Немачкој био је жртва прогона нациста, који су његову револуционарну теорију релативитета жигосали као “јеврејску физику”. Године 1933. емигрирао је у САД и никада се није вратио у Немачку.

Глорија Естефан

“Увек сам се трудила да будем насмејана и ствари сагледам из позитивнијег угла, не само због моје деце, већ и у мом животу и свих тешкоћа које сам проживела.”
“Краљица латино-попа провела је прве две године живота у Хавани (Куба), али комунистичка револуција који је предводио Фидел Кастро 1959. године натерала је њену породицу да напусти земљу. Отишли су да живе у Мајамију, а отац се вратио на Кубу да би учествовао у неуспелој Инвазији у Заливу свиња 1961. године. Глорија је продала више од 100 милиона албума и освојила седам “Гремија” током своје блиставе поп-каријере.

Луол Денг

“Много тога сам прошао, а данас кажем: ‘то је друга прича’. Преживели смо много горе ствари.”
Рођен 1985, усред грађанског рата у Судану, Денг је с породицом избегао у детињству. Прво су живели у Египту, а касније у Британији. Студирао је у САД, где је започео каријеру професионалног кошаркаша. Двострука звезда НБА Олд-стар меча играо је за “Чикаго булсе” и “Мајами хит”.

Медлин Олбрајт

“Када погледате мој живот у целини, била сам у тешким ситуацијама са којима сам се изборила.”
Прва жена државни секретар у САД рођена је 1937. године у тадашњој Чехословачкој. Породица је побегла од нациста у Другом светском рату, а по повратку су били приморани да поново оду након што су 1948. власт преузели комунисти.

Зигмунд Фројд

“Колико смо напредовали! У средњем веку би ме спалили, а данас им је довољно да спаљују моје књиге.”
Отац психоанализе, који је утицао на промену представе о томе како функционише људски ум, постао је избеглица пред крај живота. Пошто су нацисти, који су спаљивали његове књиге, преузели власт у Аустрији 1938. године, психолог и његова супруга су из Беча избегли у Лондон. Преминуо је следеће године.

Иман

“Никада нећу заборавити колики је то губитак достојанства - не просити, већ бити песпомоћан.”
Војни пуч у Сомалији 1969. и његове крваве последице натерале су породицу Иман Мухамед Абдулмаџид да усред ноћи пребегне у Кенију. Много година касније тамо ју је открио један фотограф и утро пут њеној каријери модела у САД, где је основала властиту козметичку компанију, посветила се хуманитарном раду и удала се за Дејвида Боувија.

Виктор Иго

“Волим све што пати за слободу, за отаџбину и правду; а имам и мало памети, иако је увек болно газити туђим тлом.”
Велики француски писац, најпознатији по роману “Јадници”, био је и ревносни политички активиста. Био је противник ауторитарне власти Наполеона ИИИ средином 19. века, због чега је и морао да побегне из Француске и готово двадесет година проведе у егзилу, углавном у Гернзију, на британским Каналским острвима.

Табо Мбеки

“Имамо чврст став да Јужна Африка припада свима који у њој живе, било да су црнци или белци.”
Док му је отац био у затвору на острву Робен заједно са Нелсоном Манделом, Мбеки је деценијама живео у егзилу и помагао у борби против апартхејда. Живео је у Совјетском Савезу, Великој Британији и Зимбабвеу да би се 1990. вратио у Јужну Африку и наследио Манделу на положају председника 1999. године.

Блиц