10 izbjeglica koje je promijenilo svijet

Oni su ostali bez ičega, očajni, ali i odlučni. Hiljade njih svake godine napusti svoje domove, rizikujući život u nebezbednim čamcima i pretrpanim kamionskim prikolicama. Oči javnosti uprte su u izbeglice koje pokušavaju da započnu novi život u Evropi.

Zabava 23.10.2015 | 13:00

Ponekad su na udaru nasilja antiimigracionih grupa, koje u njima vide opasnost po dragocene resurse. Međutim, istorija obiluje primerima izbeglica koje su dale trajni doprinos u oblasti nauke, umetnosti, politike i sporta. Predstavljamo nekoliko najpoznatijih i šta su oni sami rekli o sebi.

Marlen Ditrih

“Amerika me je primila pod svoje okrilje kada nije bilo nijedne druge države vredne tog imena, ali u srcu sam Nemica, Nemica sam u dubini duše.”
Filmska ikona i legendarna kabaretska pevačica stekla je slavu u Nemačkoj 1920-tih. Godine 1930. otišla je u Holivud da gradi karijeru i sa užasom je posmatrala dolazak nacista na vlast u otadžbini. Odbila je ponudu Hitlerovog režima da se vrati u Nemačku, postala je državljanka SAD i nastupala je za savezničku vojsku tokom Drugog svetskog rata.

Fredi Merkjuri

“Da sutra sve izgubim, grebao bih da ponovo dođem do vrha.”
Frontmen rok-benda “Kvin” rođen je kao Faruk Bulsara 1946. godine. Roditelji su pripadali etničko-verskoj zajednici Parsa, poreklom iz Irana, i živeli su na afričkom ostrvu Zanzibar. Porodica je izbegla 1964, kada je na ostrvu izbila krvava revolucija. Nastanili su se u predgrađu Londona, gde je Faruk i upoznao članove budućeg benda.

Albert Ajnštajn

“Slepo pokoravanje vlastima je najveći neprijatelj istine.”
Najznačajniji fizičar 20. veka u Nemačkoj bio je žrtva progona nacista, koji su njegovu revolucionarnu teoriju relativiteta žigosali kao “jevrejsku fiziku”. Godine 1933. emigrirao je u SAD i nikada se nije vratio u Nemačku.

Glorija Estefan

“Uvek sam se trudila da budem nasmejana i stvari sagledam iz pozitivnijeg ugla, ne samo zbog moje dece, već i u mom životu i svih teškoća koje sam proživela.”
“Kraljica latino-popa provela je prve dve godine života u Havani (Kuba), ali komunistička revolucija koji je predvodio Fidel Kastro 1959. godine naterala je njenu porodicu da napusti zemlju. Otišli su da žive u Majamiju, a otac se vratio na Kubu da bi učestvovao u neuspeloj Invaziji u Zalivu svinja 1961. godine. Glorija je prodala više od 100 miliona albuma i osvojila sedam “Gremija” tokom svoje blistave pop-karijere.

Luol Deng

“Mnogo toga sam prošao, a danas kažem: ‘to je druga priča’. Preživeli smo mnogo gore stvari.”
Rođen 1985, usred građanskog rata u Sudanu, Deng je s porodicom izbegao u detinjstvu. Prvo su živeli u Egiptu, a kasnije u Britaniji. Studirao je u SAD, gde je započeo karijeru profesionalnog košarkaša. Dvostruka zvezda NBA Old-star meča igrao je za “Čikago bulse” i “Majami hit”.

Medlin Olbrajt

“Kada pogledate moj život u celini, bila sam u teškim situacijama sa kojima sam se izborila.”
Prva žena državni sekretar u SAD rođena je 1937. godine u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Porodica je pobegla od nacista u Drugom svetskom ratu, a po povratku su bili primorani da ponovo odu nakon što su 1948. vlast preuzeli komunisti.

Zigmund Frojd

“Koliko smo napredovali! U srednjem veku bi me spalili, a danas im je dovoljno da spaljuju moje knjige.”
Otac psihoanalize, koji je uticao na promenu predstave o tome kako funkcioniše ljudski um, postao je izbeglica pred kraj života. Pošto su nacisti, koji su spaljivali njegove knjige, preuzeli vlast u Austriji 1938. godine, psiholog i njegova supruga su iz Beča izbegli u London. Preminuo je sledeće godine.

Iman

“Nikada neću zaboraviti koliki je to gubitak dostojanstva - ne prositi, već biti pespomoćan.”
Vojni puč u Somaliji 1969. i njegove krvave posledice naterale su porodicu Iman Muhamed Abdulmadžid da usred noći prebegne u Keniju. Mnogo godina kasnije tamo ju je otkrio jedan fotograf i utro put njenoj karijeri modela u SAD, gde je osnovala vlastitu kozmetičku kompaniju, posvetila se humanitarnom radu i udala se za Dejvida Bouvija.

Viktor Igo

“Volim sve što pati za slobodu, za otadžbinu i pravdu; a imam i malo pameti, iako je uvek bolno gaziti tuđim tlom.”
Veliki francuski pisac, najpoznatiji po romanu “Jadnici”, bio je i revnosni politički aktivista. Bio je protivnik autoritarne vlasti Napoleona III sredinom 19. veka, zbog čega je i morao da pobegne iz Francuske i gotovo dvadeset godina provede u egzilu, uglavnom u Gernziju, na britanskim Kanalskim ostrvima.

Tabo Mbeki

“Imamo čvrst stav da Južna Afrika pripada svima koji u njoj žive, bilo da su crnci ili belci.”
Dok mu je otac bio u zatvoru na ostrvu Roben zajedno sa Nelsonom Mandelom, Mbeki je decenijama živeo u egzilu i pomagao u borbi protiv aparthejda. Živeo je u Sovjetskom Savezu, Velikoj Britaniji i Zimbabveu da bi se 1990. vratio u Južnu Afriku i nasledio Mandelu na položaju predsednika 1999. godine.

Blic