Међе на Балкану још нас свађају

Ни пуних четврт века од распада Југославије бивше републике још нису решиле питање међусобних граница. Хрватска се спори са свима: са Србијом, Словенијом, БиХ и Црном Гором.

Регион 10.08.2015 | 07:57

Афера са прислушкивањем у случају међународне арбитраже у спору разграничења око Пиранског залива указала је на нерешено питање граница између бивших југословенских република. У средишту готово свих спорова је Хрватска, која са свим државама из ере братства и јединства има територијалне спорове. Са Србијом се не слаже око границе на Дунаву, а на левој обали све чешће се чује да је крајње време да се овај спор реши. Одуговлачење и статус кво, према неким тумачењима, само би штетило Београду.

 После распада СФРЈ, Бадинтерова комисија је као државне границе бивших република прихватила авнојевске границе. Међутим, Хрватска данас тражи да јој се практично признају границе из времена Аустроугарске. Осим са Србијом, она има граничне проблеме и са Словенијом, БиХ и Црном Гором.

Преговори о утврђивању 145 километара границе на Дунаву између Србије и Хрватске почели су 2002, али од решења не само да нема ништа, него се међудржавна комисија већ годинама није састала. Спор је настао око 11.000 хектара земљишта: 10.000 на левој обали, у Србији, и 1.000 на десној, у Хрватској. На почетку преговора договорено је да бивша међурепубличка граница буде основ утврђивања државне границе. Како је Дунав у међувремену променио природни ток, а две земље различито тумаче куда се протезала међурепубличка граница, договора још нема. Хрватска се позива на земљишне књиге из времена Аустроугарске, по којима би државна граница ишла линијом рубних катастарских општина.

Србија сматра да се граница протеже средином пловног пута, што је засновано на разграничењу из 1945. Сукоб се плете око Шаренградске и Вуковарске аде, где хрватска страна тражи да се линија утврди по катастру, односно да се не протеже средином Дунава, већ неколико километара даље.

Да наша држава има проблеме са границама недавно је установио и највећи светски интернет претраживач "Гугл", чије су мапе најчешће коришћене на глобалној мрежи. Он је Србију сврстао међу 31 државу којима на "Гугловој" мапи не могу да се у потпуности "очитају" границе.
Историјска грешка Бориса Тадића је одлагање овог питања у време када је оно могло идеално да се реши, пре него што је Хрватска ушла у ЕУ - сматра Душан Јањић, из Форума за етничке односе. - Уместо што је шетао по Хрватском приморју, то је био тренутак да покрене међународну арбитражу.

Мада је прави тренутак пропуштен, Јањић верује да још није касно да Србија, позивајући се на успостављање трајног мира у региону, што пре предложи арбитражу, ако већ не може да дође до дипломатског договора:

Србија ништа не губи од те арбитраже, напротив, много добија - тврди Јањић.

Принцип разграничења на међународним пловним рекама примењује се, иначе, при разграничењу на Дунаву између Мађарске и Словачке, и Србије и Румуније.

Да би натерала Хрватску да уђе у арбитражни спор пред судом у Хагу, Словенија је искористила прилику пре него што је ова земља ушла у ЕУ. Две државе су пре шест година потписале споразум о територијалном разграничењу, како би Хрватска могла да уђе у Унију, али дводеценијски спор тиме није окончан. Увала код Пирана сада је у саставу Хрватске, али после арбитраже међународног суда највероватније ће већим делом завршити у Словенији.

Хрватска има неразјашњена питања међа и са БиХ, не само око Неума и босанског излаза на море, већ и на потезу од Бихаћа ка Дрвару. Рад међудржавне комисије до сада бивао је блокиран сваки пут кад је покушано да се овај проблем реши, јер је хрватски члан Председништва БиХ стављао вето.

И Србија, условно речено, има проблем са границом према БиХ, мада је 95 одсто те границе катастарски утврђено и дефинисано. Међутим, на четири дела граница није одређена на функционалан начин. Спорна је линија код ХЕ "Зворник" и "Бајина Башта", на Дрини.

Објекти припадају Србији, али их пресеца државна граница, која се протеже коритом Дрине. Затим, ту је село Штрпци, у општини Рудо, где пруга Београд - Бар 12 километара пролази кроз БиХ. Граница је нефункционална и у делу између општина Прибој у Србији и Рудо у БиХ. Око 400 хектара територије припада БиХ, али је са свих страна окружена - Србијом.

Јањић помиње и неразрешене међе између Македоније и Србије у делу према Косову и Метохији, око Куманова, где је неизвестан статус хиљаде хектара ливада и шума, и Црне Горе, у околини Рожаја. Подгорица и Приштина почеле су пре неколико година разговоре о демаркацији границе, али нису далеко одмакли. И у овом случају се авнојевске границе различито тумаче. Од 79 километара линије раздвајања, спорно је око 900 метара.

Проблеми су почели још 2009, када су Албанци уклонили обележја Црне Горе око прелаза Кула. На подручју планине Жљеб, између Рожаја и Пећи, постављене су табле са обележјима црногорске територије, због чега су становници тог подручја данима протестовали, тврдећи да је Црна Гора ушла у косовску територију шест километара.

Спорна је и граница између Црне Горе и БиХ око Суторине, пошто је у мају 2014. потписан документ о разграничењу према којем Суторина остаје у саставу Црне Горе. У Заступничком дому Парламентарне скупштине БиХ, међутим, убрзо затим покренута је резолуција о Суторини, која иницира поништење међудржавног договора. Криза је продубљена пошто је црногорски председник одбио да пошаље амбасадора у Сарајево. Спорно земљиште налази се на само неколико километара од Херцег Новог. Ако би се та територија уступила Босни, то би јој био други излаз на Јадран.

Питање граница, не само на Балкану, представља озбиљан проблем за Европу. Већина националиста који су на политичкој сцени, нарочито хрватских, опседнута је територијом, везујући је за питање ентитета. Прихватили су концепт да тло и крв одређују нацију. Споровима међу бившим југословенским републикама наруку иду и авнојевске границе, које су после Другог светског рата цртане паушално, као плод политичких договора - закључује Јањић.

Ови проблеми ће у ближој будућности морати да се реше, али они нису кључни за улазак балканских земаља у ЕУ, сматра професор међународног права Тибор Варади. Он је убеђен да би за саму Хрватску било контрапродуктивно да блокира Србију у ЕУ интеграцијама због питања граница и да би у том случају морала да приложи снажне аргументе који имају међународну вредност.

Најпожељније би било да се две стране нагоде у директним разговорима, јер им спремност на договор подиже међународни углед. Уколико нема договора, остају две правне могућности. То су арбитража и спор пред Међународним судом у Хагу. Али, и за то је потребна сагласност обе стране - додаје Варади.

Један од најкрупнијих проблема са границама на Балкану од СР Југославије наследила је Црна Гора, а тиче се Превлаке и разграничења са Хрватском. Због великог значаја овог подручја Београд је 1992. године са Загребом потписао Споразум о демилитаризацији овог подручја, који је подразумевао војно напуштање овог простора, али и његово стављање под надзор УН.
Хрватска, међутим, и данас инсистира да је Превлака део њене територије и по принципу "средње линије" по том основу потражује половину улаза у Боку Которску. Уколико би то било трајно решење, Црној Гори би припао део врата Боке са мањом дубином, због чега би улазак великих бродова у Невесту Јадрана био готово онемогућен.

Извор: Новости