Međe na Balkanu još nas svađaju

Ni punih četvrt veka od raspada Jugoslavije bivše republike još nisu rešile pitanje međusobnih granica. Hrvatska se spori sa svima: sa Srbijom, Slovenijom, BiH i Crnom Gorom.

Region 10.08.2015 | 07:57

Afera sa prisluškivanjem u slučaju međunarodne arbitraže u sporu razgraničenja oko Piranskog zaliva ukazala je na nerešeno pitanje granica između bivših jugoslovenskih republika. U središtu gotovo svih sporova je Hrvatska, koja sa svim državama iz ere bratstva i jedinstva ima teritorijalne sporove. Sa Srbijom se ne slaže oko granice na Dunavu, a na levoj obali sve češće se čuje da je krajnje vreme da se ovaj spor reši. Odugovlačenje i status kvo, prema nekim tumačenjima, samo bi štetilo Beogradu.

 Posle raspada SFRJ, Badinterova komisija je kao državne granice bivših republika prihvatila avnojevske granice. Međutim, Hrvatska danas traži da joj se praktično priznaju granice iz vremena Austrougarske. Osim sa Srbijom, ona ima granične probleme i sa Slovenijom, BiH i Crnom Gorom.

Pregovori o utvrđivanju 145 kilometara granice na Dunavu između Srbije i Hrvatske počeli su 2002, ali od rešenja ne samo da nema ništa, nego se međudržavna komisija već godinama nije sastala. Spor je nastao oko 11.000 hektara zemljišta: 10.000 na levoj obali, u Srbiji, i 1.000 na desnoj, u Hrvatskoj. Na početku pregovora dogovoreno je da bivša međurepublička granica bude osnov utvrđivanja državne granice. Kako je Dunav u međuvremenu promenio prirodni tok, a dve zemlje različito tumače kuda se protezala međurepublička granica, dogovora još nema. Hrvatska se poziva na zemljišne knjige iz vremena Austrougarske, po kojima bi državna granica išla linijom rubnih katastarskih opština.

Srbija smatra da se granica proteže sredinom plovnog puta, što je zasnovano na razgraničenju iz 1945. Sukob se plete oko Šarengradske i Vukovarske ade, gde hrvatska strana traži da se linija utvrdi po katastru, odnosno da se ne proteže sredinom Dunava, već nekoliko kilometara dalje.

Da naša država ima probleme sa granicama nedavno je ustanovio i najveći svetski internet pretraživač "Gugl", čije su mape najčešće korišćene na globalnoj mreži. On je Srbiju svrstao među 31 državu kojima na "Guglovoj" mapi ne mogu da se u potpunosti "očitaju" granice.
Istorijska greška Borisa Tadića je odlaganje ovog pitanja u vreme kada je ono moglo idealno da se reši, pre nego što je Hrvatska ušla u EU - smatra Dušan Janjić, iz Foruma za etničke odnose. - Umesto što je šetao po Hrvatskom primorju, to je bio trenutak da pokrene međunarodnu arbitražu.

Mada je pravi trenutak propušten, Janjić veruje da još nije kasno da Srbija, pozivajući se na uspostavljanje trajnog mira u regionu, što pre predloži arbitražu, ako već ne može da dođe do diplomatskog dogovora:

Srbija ništa ne gubi od te arbitraže, naprotiv, mnogo dobija - tvrdi Janjić.

Princip razgraničenja na međunarodnim plovnim rekama primenjuje se, inače, pri razgraničenju na Dunavu između Mađarske i Slovačke, i Srbije i Rumunije.

Da bi naterala Hrvatsku da uđe u arbitražni spor pred sudom u Hagu, Slovenija je iskoristila priliku pre nego što je ova zemlja ušla u EU. Dve države su pre šest godina potpisale sporazum o teritorijalnom razgraničenju, kako bi Hrvatska mogla da uđe u Uniju, ali dvodecenijski spor time nije okončan. Uvala kod Pirana sada je u sastavu Hrvatske, ali posle arbitraže međunarodnog suda najverovatnije će većim delom završiti u Sloveniji.

Hrvatska ima nerazjašnjena pitanja međa i sa BiH, ne samo oko Neuma i bosanskog izlaza na more, već i na potezu od Bihaća ka Drvaru. Rad međudržavne komisije do sada bivao je blokiran svaki put kad je pokušano da se ovaj problem reši, jer je hrvatski član Predsedništva BiH stavljao veto.

I Srbija, uslovno rečeno, ima problem sa granicom prema BiH, mada je 95 odsto te granice katastarski utvrđeno i definisano. Međutim, na četiri dela granica nije određena na funkcionalan način. Sporna je linija kod HE "Zvornik" i "Bajina Bašta", na Drini.

Objekti pripadaju Srbiji, ali ih preseca državna granica, koja se proteže koritom Drine. Zatim, tu je selo Štrpci, u opštini Rudo, gde pruga Beograd - Bar 12 kilometara prolazi kroz BiH. Granica je nefunkcionalna i u delu između opština Priboj u Srbiji i Rudo u BiH. Oko 400 hektara teritorije pripada BiH, ali je sa svih strana okružena - Srbijom.

Janjić pominje i nerazrešene međe između Makedonije i Srbije u delu prema Kosovu i Metohiji, oko Kumanova, gde je neizvestan status hiljade hektara livada i šuma, i Crne Gore, u okolini Rožaja. Podgorica i Priština počele su pre nekoliko godina razgovore o demarkaciji granice, ali nisu daleko odmakli. I u ovom slučaju se avnojevske granice različito tumače. Od 79 kilometara linije razdvajanja, sporno je oko 900 metara.

Problemi su počeli još 2009, kada su Albanci uklonili obeležja Crne Gore oko prelaza Kula. Na području planine Žljeb, između Rožaja i Peći, postavljene su table sa obeležjima crnogorske teritorije, zbog čega su stanovnici tog područja danima protestovali, tvrdeći da je Crna Gora ušla u kosovsku teritoriju šest kilometara.

Sporna je i granica između Crne Gore i BiH oko Sutorine, pošto je u maju 2014. potpisan dokument o razgraničenju prema kojem Sutorina ostaje u sastavu Crne Gore. U Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, međutim, ubrzo zatim pokrenuta je rezolucija o Sutorini, koja inicira poništenje međudržavnog dogovora. Kriza je produbljena pošto je crnogorski predsednik odbio da pošalje ambasadora u Sarajevo. Sporno zemljište nalazi se na samo nekoliko kilometara od Herceg Novog. Ako bi se ta teritorija ustupila Bosni, to bi joj bio drugi izlaz na Jadran.

Pitanje granica, ne samo na Balkanu, predstavlja ozbiljan problem za Evropu. Većina nacionalista koji su na političkoj sceni, naročito hrvatskih, opsednuta je teritorijom, vezujući je za pitanje entiteta. Prihvatili su koncept da tlo i krv određuju naciju. Sporovima među bivšim jugoslovenskim republikama naruku idu i avnojevske granice, koje su posle Drugog svetskog rata crtane paušalno, kao plod političkih dogovora - zaključuje Janjić.

Ovi problemi će u bližoj budućnosti morati da se reše, ali oni nisu ključni za ulazak balkanskih zemalja u EU, smatra profesor međunarodnog prava Tibor Varadi. On je ubeđen da bi za samu Hrvatsku bilo kontraproduktivno da blokira Srbiju u EU integracijama zbog pitanja granica i da bi u tom slučaju morala da priloži snažne argumente koji imaju međunarodnu vrednost.

Najpoželjnije bi bilo da se dve strane nagode u direktnim razgovorima, jer im spremnost na dogovor podiže međunarodni ugled. Ukoliko nema dogovora, ostaju dve pravne mogućnosti. To su arbitraža i spor pred Međunarodnim sudom u Hagu. Ali, i za to je potrebna saglasnost obe strane - dodaje Varadi.

Jedan od najkrupnijih problema sa granicama na Balkanu od SR Jugoslavije nasledila je Crna Gora, a tiče se Prevlake i razgraničenja sa Hrvatskom. Zbog velikog značaja ovog područja Beograd je 1992. godine sa Zagrebom potpisao Sporazum o demilitarizaciji ovog područja, koji je podrazumevao vojno napuštanje ovog prostora, ali i njegovo stavljanje pod nadzor UN.
Hrvatska, međutim, i danas insistira da je Prevlaka deo njene teritorije i po principu "srednje linije" po tom osnovu potražuje polovinu ulaza u Boku Kotorsku. Ukoliko bi to bilo trajno rešenje, Crnoj Gori bi pripao deo vrata Boke sa manjom dubinom, zbog čega bi ulazak velikih brodova u Nevestu Jadrana bio gotovo onemogućen.

Izvor: Novosti