Данило Пантић: Сад се много кајем због свега!

Доскорашњи фудбалер Партизана Данило Пантић могао је данас да се зове светским прваком. Али... Дочекао је своје другове у Старој Пазови, који су му дали да понесе медаљу око врата.

Фудбал 22.06.2015 | 22:00

Ко зна како је сада у глави Данила Пантића. Са једне стране неописива срећа, а са друге стране - туга. Могао је и он данас да се врати са Новог Зеланда са златом око врата, али...

Момак коме су многи прорекли и проричу сјајну фудбалску каријеру, пре шест месеци посвађао се са управом Партизана и удаљио се од првог тима. Одбио је да потпише нови уговор, а одговор тадашње управе и стручног штаба био је - мали, иди тренирај сам.

Изгубиле су обе стране. Партизан нешто мање, јер је и без Пантића освојио титулу првака државе. Пантић - више, јер шест месеци није играо, а најтежи ударац му је, свакако, био тај што је "испао" и из репрезентација.

Гледао је, попут целе нације, како његови вршњаци на Светском првенству на Новом Зеланду руше све пред собом. Све до злата!

Пантић је данас сачекао своје другаре у Кући фудбала у Старој Пазови. Изгрлио се са свима, а МИјат Гаћиновић је скинуо медаљу са свог врата и окачио је на Данилов. Да се и он слика.

"Ово је и мој успех!", био је први коментар Пантића окупљеним новинарима.

"Све време смо били у контакту, честитао сам им порукама. Осећам се као да је и моја медаља, јер сам део овогх колектива. Много ми је било жао што нисам учествовао, али осећам се као сам и ја освајач златне медаље. Драго ми је што су успели, ово је огроман успех за целу нацију", додао је овај младић.

Сваком фудбалеру најтежеје кад не може да помогне, па гледа утакмице са стране, са клупе, са трибина, посредством тв пријемника. Тако је било и Пантићу.

"Ух, колико је нервозе било. Најтеже ми је било кад су били пенали против САД у четвртфиналу. На крају је добро испало", препричава Данило.

У паузама између утакмица, Пантић каже да је био у контакту са већином "орлића", а највише са некадашњим саиграчем из Партизана "Жилетом" (Андрија Живковић, прим. аут.), потом са Мијатом Гаћиновићем, Станишом Мандићем...

"Знам да су и њима моје поруке значиле током турнира", каже он.

Пантић ће се мало радовати са другарима, а онда ће 1. јула морати у Енглеску на почетак припрема са Челсијем.

Упитан да ли сада жали, кад се осврне уназад, и да ли би нешто мењао, одговорио је:

"Не бих се враћао уназад... Сигурно је да бих највише волео да сам био тамо. Али, није било до мене. Било је ствари које су се искомпликовале. Кајем се због Светског првенства (што нисам отишао), због осталих ствари не".