Зашто није чудно када Звезда добије лекцију од Чукаричког?

Чукарички две године склапа екипу, доводи појачања која то јесу на терену и није изненађење када се покаже као боља екипа од бившег првака Европе и света.

Фудбал 13.05.2015 | 00:00

Када је Чукарички пре нешто више од годину и по дана узео меру Црвеној звезди и победом од 2:0 најавио да израста у озбиљан клуб, углавном се на тај меч гледало као на пораз фаворита са Маракане, него на заслужен тријумф новог суперлигаша.

Звездини навијачи су тада скандирали играчима ‘Браво, девојке’. Ваљда љути зато што су после доста времена осетили ретку здраву конкуренцију у Србији. Поспрдна скандирања са трибина су ишла на рачун Бајковића, Мијаиловића, Мрђе, Милијаша, Нинковића, Печника… За наше прилике озбиљних играча који ће касније вратити титулу на Маракану после шест година поста.

Памтиће се тај меч по спектакуларној интервенцији Џајићевог великог појачања Омеге Робертса, голу Звездиног детета Славољуба Срнића, бегу Славише Стојановића у тунел када је требало да изнесе утисак за ТВ камере што му је била обавеза. Пораз је изгледао као огроман ударац за црвено-беле и Стојановић је тада једва преживео на клупи.

Прошло је више од 18 месеци од тог меча, а Звезда је опет дошла на Баново брдо. И опет добила лекцију. Чука је опет славила са 2:0. Међутим, овога пута није било скандирања ‘Браво девојке’. Навијачи су изгледа прихватили као реалност да више није никакво чудо да Чукарички држи фудбалске лекције Црвеној звезди.

Шта се од тада променило? Много тога. У Црвеној звезди на горе, у Чуки на боље.

За годину и по дана је великан са Маракане променио цео тим и тренера. Само један играч који је у октобру 2013. године играо против Чукаричког је и даље у клубу. Реч је о Александру Ковачевћу који синоћ није играо. Дакле, Звезда је променила стартних 11 плус три измене које су ушле.

На другој страни. Чукарички је од тада наставио крупним корацима да граби напред и показао како нормалан клуб функционише. Из тог тима који је пре годину и по дана победио Звезду, синоћ су на терену била шесторица од стартних 11. Занимљиво је да су тројица од њих шесторице заправо Звездина отписана деца. А додајмо да је са клупе ушао и седми фудбалер, Иван Тодоровић. Наравно, тренер је исти.

Прве звезде Чукаричког су играчи, а не гломазан управљачки апарат који не ради ништа већ се крије иза саопштења. Чукарички има газду, директора и тренера. Сасвим довољно. Нису им потребни људи на измишљеним функцијама који не раде ништа. Зато Звезда има председника, почасног председника, тројицу потпредседника, алфу и омегу Звездана Терзића који је у међувремену дошао као велико појачање, затим целу плејаду чланова УО који су ту да се представе јавности само када је неко саопштење у питању. Као и разне комисије и поткомисије…

Чукарички је заправо слика какву сањају Звездини навијачи. Осим стадиона и навијача, све остало је на страни Чукаричког. Тим који је на окупу две године, који напредује, играчи који се не продају “на кило“ менаџерским агенцијама и фондовима на прву понуду и за које навијачи имају времена да се вежу. Када играч дође у Чукарички, он заиста представља појачање. Попут Регана, Рендулића или Бојића. Они доносе квалитет на терену и то се види.

У Звезди је потпуна супротност. Играчи не долазе као појачања, већ као “закрпе” које покривају рупе. Или да одиграју неки минут пошто су до тада грејали клупе. Тако се, на пример, разиграва Катаи за којег се зна да Звезда нема новац да га откупи и да неће зарадити на њему. А, на терену тај исти играч не прави никакву разлику.

Док Чука профитира од својих појачања и на њима ће у будућности остварити зараду, Звезда већ после шест месеци не зна шта да ради са својим “појачањима”. За то су најбољи примери летошња појачања: Антић, Деспотовић, Планић и Ђорђевић. Неки су били жеља Терзића, неке је тражио Лалатовић, а неки су дошли по ко зна чијем диктату. И чак нису ни добили шансу. Јер Звезда ваљда има луксуз да потписује играче и држи их на трибинама. После шест месеци су напустили клуб. Ништа боље процене Звезда није имала ни у зимском прелазном року пошто већ сада не зна шта да ради са егозтичном аквизицијом Паркером.

Зато више није никакво чудо када Црвена звезда добије лекцију од Чукаричког. А децибели на трибинама после голова Чукаричког у поређењу са онима од пре годину и по дана, говоре да овај клуб полако добија и поверење љубитеља фудбала који су дуго чекали на здраву спортску причу у Србији.