Бањалука крије број запослених

Према истраживању Центра за истраживање и студије ‘ГЕА’, информације које би требало да буду транспарентне, а тичу се јавних институција у Бањалуци, су недоступне упркос испуњеним законским процедурама упућених тим институцијама.

Република Српска 11.03.2015 | 19:18

“Да ли то значи да подаци из јавних институција недостају много мање случајно него што ми то мислимо? Гледано из овог угла, већ сама чињеница да се неки подаци не могу пронаћи указује на могућност да би ти подаци открили нешто негативно у раду институције на коју се односе”, саопштили су из ГЕА-е.

Већ више од годину дана неуспјешно покушавају доћи до податка о укупном броју лица који примају плату из буџета Града Бања Лука.

“Још почетком 2014. године поднијели смо Градској управи први захтјев за подацима о броју лица у радном односу у свим буџетским корисницима Града. У одговору смо добили податак о броју запослених у Градској управи (укупно 744 лица) док смо за остале буџетске кориснике упућени да се обратимо свакој институцији појединачно. С обзиром да је Градска управа посједовала све тражене податке и да је била у законској обавези да нам омогући приступ истим, ГЕА је поднијела додатни захтјев за приступ подацима који су недостајали.

У одговору који је стигао из Кабинета градоначелника поново смо упућени да се обратимо „наведеним јавним установама“. Након тога смо доставили још три захтјева за истим подацима (укупно пет захтјева). На наш трећи захтјев је стигао одговор сличног садржаја док одговор на посљедња два захтјева нисмо ни добили”, кажу они.

Подаци о броју запослених за неке буџетске кориснике се не могу пронаћи чак ни у годишњим извјештајима. Нпр., извјештај о раду Градске развојне агенције за 2013. годину не садржи тај податак, па се могу вршити само процјене. Судећи према расходима за лична примања Градске развојне агенције, који на годишњем нивоу износе 930 хиљада КМ и чине 71,4% њеног укупног буџета, може се претпоставити да ова агенција запошљава око 35 лица.

“Из горњих података се може примијетити да је учешће личних примања у укупним расходима на изразито високом нивоу за готово све буџетске кориснике. Подсјећамо да је у периоду 2007-2015 учешће личних примања у укупном буџету Града готово удуплано, па је порасло са 16,6% на 30,9%.

Изгледа да све ово на добар начин илуструје одговорност и рационалност кадровске политике која се води у градским институцијама. ГЕА је већ писала о проблему енормног терета којег чине расходи за лична примања за буџет Града, који су у 2015. години достигли износ од 36,8 милиона КМ и тако постали највећа расходовна ставка у буџету. Са друге стране, расходи за инвестиције и одржавање су се у односу на 2007. годину смањили за цијелих 45 милиона КМ без обзира на постојеће потребе за капиталним улагањима”, закључују из ГЕА-е.

На опснову ових података, стручњаци из ГЕА-е су закључили да је буџет града у периоду 2007-2015 постао знатно више административан, а знатно мање развојан. То не изгледа баш у складу са Стратегијом развоја Града Бања Лука за период 2007-2015, чији је први стратешки циљ „Одрживи развој и већа ефикасност у управљању ресурсима“.

“Тренутно, на 1.000 становника Бања Луке долази око 6,6 запослених у локалној администрацији. Сви се слажемо да градска администрација не треба бити сама себи сврха, али то требамо и показати кроз конкретне мјере.

Због тога предлажемо Градској управи да темељно преиспита организациону политику својих буџетских косрисника и приступи прилагођавању буџетске структуре Града његовим развојним потребама. Поново позивамо Градску управу да на транспарентан начин учини доступним и објави податке о броју запослених у свим буџетским корисницима Града” поручили су из ГЕА-е.

Извор: Фронтал.РС