Боб Дyлан: Од гламура не видимо уништење људског живота

Боб Дyлан дао је први интервју након три године Роберту Ловеу, главном уреднику двомјесечног магазина ААРП, магазина за старце са једним од највећих тиража на свијету.

Забава 27.01.2015 | 14:36

Након три године “тишине”, седамдесетрогодишњи музичар јавио се Ловеу и понудио интервју о свом новом албуму Схадоwс ин тхе Нигхт, љубави према Франку Синатри и животу након 70. године.

За човјека који је више од 50 година живио под лупом јавности, Дyлан је сачувао своју приватност, пише Лове.

Од 1988. године Дyлан је на сталној турнеји, одржи неколико концерата и поново нестане у анонимност, пише Лове у уводу интервјуа. Дyланови представници су контактирали Ловеа прошлог љета и понудили му интервју. Овај дугогодишњи уредник магазина Роллинг Стоне им је рекао како данас ради за магазин ААРП посвећен људима старијим од 50 година са темама о здрављу, здравственом и пензионом осигурању али и култури. Грешке ипак није било, Дyлан је желио говорити за ААРП.

Након пет мјесеци преговора Лове је коначно био на сат времена од интервјуа али и даље није знао гдје ће са Дyланом разговарати. Убрзо су му јавили хотел и број собе у којем ће га Дyлан чекати. Лове описује своје утиске након што се руковао са Дyланом.

“Дyлан носи уску црно-бијелу кожну јакну до струка, црне фармерице и чизме. Седамдесеттрогодишњи пјевач не носи своје познате наочале а његове плаве очи су запањујуће”, описује Лове свој сусрет са Дyланом.

Право је вријеме за албум

Лове је дошао разговарати о новом Дyлановом албуму Схадоwс ин тхе Нигхт на којем је десет Дyлану драгих пјесама из периода од 1920. до 1960.

“То нису његове пјесме – оне су дио онога што се често зове Велика америчка пјесмарица: познате пјесме попут “Аутумн Леавес,” “Тхат Луцкy Олд Сун” и “Соме Енцхантед Евенинг,”, заједно са другима, попут пјесме из 1957. године “Стаy Wитх Ме”, које су донекле непознате”, пише Лове.

Дyланов 36. студијски албум свира петочлани бенд са двије гитаре, басом и педал стеел гитаром, повремено трубама а урађен је, како то описује Лове, у аскетским и једноставним аранжманима снимљеним уживо.

“То је тиха, суморна плоча 'без тешких бубњева и без клавира', каже Дyлан више пута”.

Током цијелог поподнева Дyлан је говорио о својој младости, старењу, писању пјесама, пријатељима и непријатељима.

“Сједећи на ивици ниског кауча у замраченој хотелској соби, нашпанован и потпуно присутан – али у добром расположењу – он се чини нестрпљивим да почне свој једини интервју о новом албуму”, описује новинар ААРП-а.

Лове је објавио краћу верзију интервјуа и преписки које је након разговора водио са Дyланом. Цијели интервју објавит ће у фебруару.

Објављени интервју почиње питањем зашто Дyлан сада снима овај албум.

“Сада је право вријеме. Размишљао сам о томе још од када сам чуо албум Стардуст Wиллиеа Нелсона у касним 1970-им. Свих ових година чуо сам како други људи снимају ове пјесме а ја сам то увијек хтио урадити и питао сам се да ли их је било ко видио на начин на који их ја видим”, одговара Дyлан и у наредним одговорима каже како љубитељи његове музике не би требали бити изненађени новим пјесмама.

Дyлан јасно говори о томе како жели вратити част овим пјесмама јер је толико пута чуо како их други музичари уништавају што он сматра “светогрђем”. Лове Дyлана подсјећа да је сваку од пјесама које ће објавити већ раније отпјевао Франк Синатра. Дyлан одговара како је размишљао о Синатри јер је он “планина”, планина на коју се морао попети и како је тешко пронаћи пјесму коју Синатра већ није отпјевао.

Ипак, не сматра да је рискантно снимити ове пјесме.

“Рискантно? Као ходање кроз минско поље? Или рад у отровној творници плина? Нема ништа рискантно у прављењу албума”, одговорио је Дyлан и рекао Ловеу како мора да се шали када га пореди са Синатром.

“Бити поменут у истом даху као он мора бити нека врста великог комплимента. Што се тиче додиривања Синатре, нико га не може додирнути. Нити ја нити било ко други.”

У опширном одговору на музику која је утјецала на њега Дyлан набраја музичаре и објашњава шта су за њега значили. Ево Дyланове листе - Харрy Јамес, Русс Цолумбо, Гленн Миллер, Јиммy Реед, Ханк Wиллиамс, Стапле Сингерс, Буддy Холлy, Литтле Рицхард, Цхуцк Беррy, Царл Перкинс, Гене Винцент, Јеррy Лее Леwис...

Причајмо о музици

Говорећи о расним предрасудама, Дyлан каже како оне још увијек постоје. Заједничка музика бијелаца и црнаца је опасна за политичаре, сматра Дyлан, па су је одвојили. Све је почело са такозваним паyола скандалом када су истражитељи оптужили бројне продуценте и диск џокеје да примају мито како би пуштали пјесме.

“Црни елемент је претворен у соул музику а бијели у енглески поп. Одвојили су га. Ја роцк'н'ролл видим као комбинацију кантри блуза и сwинг бенд музике, не Цхицаго блуза и модерног попа. Прави роцк'н'ролл је престао постојати када? 1961., 1962. године? Па, био је дио мог ДНК па никада није нестао из мене. Ја сам га само уградио у друге аспекте онога што сам радио. Не знам да ли ово одговара на твоје питање. [Смијех.] Не могу се сјетити питања”, каже Дyлан који жели да његов албум људи чују “на један или други начин”, говорећи о томе како се слушање музике промијенило.

Каже како је пјесме снимао оним редом којим су поредане на албуму. Обично је снимање једне пјесме трајало три сата! Није било додатног побољшавања, пјесме је на албум ставио онако како су испрва звучале.

“Толико пута су урађене погрешно. Желио сам их урадити на прави начин”, каже Дyлан.

Занимљив одговор Дyлан је дао о томе шта види са бине када наступа. Разноликост публике, од типа у одијелу до људи у фармерицама и мајицама, од елегантних хаљина до дјевојака у пунк одјећи. Каже како му је било чудно видјети различите генерације на концерту Елтона Јохна на којем је био. Људи праве фрку око тога како једна генерација слиједи одређену врсту извођача, каже Дyлан, али какве то везе има ако су све генерације исте?

Пјесме које је изабрао за свој нови албум имају велику вриједност.

“Људски животи данас су испуњени пороцима и његовим замкама. Амбиција, похлепа и себичност имају везе са пороцима. Прије или касније то морате видјети или нећете преживјети. Не видимо људе које пороци уништавају. Ми само видимо гламур – гдје год погледамо, од билборда до филмова, новина до магазина. Не видимо уништење људског живота. Ове пјесме су све осим тога”, објашњава Дyлан.

Пјесму Лове Сицк из 1997. године Дyлан сматра својом најбољом пјесмом о љубавном губитку.

Прадједа Дyлан каже у наставку интервјуа како је страст својствена младима а старији људи морају тражити мудрост. Због тога Дyлан не покушава радити оно што је радио док је био млад. Једноставно, каже, могао би се повриједити.

Дyлан је у овом интервјуу кратко говорио о паузи коју је морао узети када је постао отац. Његова умјетност је патила а период је за њега био болан али другог избора није било.

На крају интервјуа Дyлан је критиковао америчке богаташе. Позвао их је да свој новац улажу у САД-у а не иностранству.

“Мислим да би то требали радити јер су многе ствари у Америци погрешне, посебно у градовима у унутрашњости а они би то могли да ријеше. То су опасна мјеста а не морају бити. Тамо су добри људи али су оптерећени недостатком посла. Сви они могу негдје радити. Ови мултимилијардери могу створити индустрије управо овдје у Америци. Али нико им не може рећи шта да раде. Бог мора да их води”, сматра Дyлан.

Необично за Дyлана, али на крају интервјуа је рекао како су му питања била интересантна. Објаснио је зашто годинама избјегава новинаре.

“Посљедњи пут када сам дао интервју новинар је хтио знати о свему осим о музици. Људи ми то раде од 60-их – постављају питања која би поставили доктору или психијатру или професору или политичару. Зашто? Зашто ме питате та питања”, каже Дyлан а на Ловеово питање о чему се музичара уопште може питати Дyлан одговара: О музици!

Извор: Зурнал / ААРП