Федерер може до грен-слема ове године?!

Каријера професионалног тенисера не траје претерано дуго, а они дуговечнији играју отприлике десет до 15 година.

Оно што одваја врхунске играче од осталих јесте то што успевају да на врхунцу остану дуже од осталих, али њихова игра постепено почиње да пада када уђу у четврту деценију.

Међутим, и овај образац има своје изузетке – најбољи пример јесте Роџер Федерер, један од најбољих играча у историји тениса.

Феноменални Швајцарац у 2015. годину ушао је као 33-годишњак, а иза себе има освојених 17 Грен слем титула, 23 Мастерса и укупно 83 трофеја у сингл конкуренцији. Последњи међу њима био је у Бризбејну пре неколико дана, којим је наставио фантастичну претходну сезону.

Вратићемо се за тренутак у прошлост – пре неколико месеци имао сам прилике да гледам репризу полуфиналног меча УС опена из 2005. године, између Федерера и Лејтона Хјуита, који је Роџер добио резултатом 6:3, 7:6, 4:6, 6:3. Иако је изгубио трећи сет, тако висок ниво тениса видео сам још само једном у животу – у првој половини Новакове 2011.

Федерер је у то време играо тенис са невероватном лакоћом, имао је и получасовне периоде без неизнуђене грешке, а многе мечеве добијао је самом појавом на терену. Међутим, после неколико доминантних сезона уследио је пад, а примат су узели млађи момци предвођени Надалом и Ђоковићем.

Од Вимблдона 2013. и испадања од Сергеја Стаховског у другом колу кренуо је кошмарни низ – порази од малтене анонимних тенисера попут Брандса и Делбониса, а на УС опену изгубио је у три сета од Томија Робреда, човека којег је добио у свих десет окршаја пре тог. Сви су га отписивали, али се сећам се да сам тих дана редовно понављао у спортским круговима често изговорену реченицу: „Форма је пролазна, класа је вечна“.

Данас, опет имамо и класу и форму – човека који се по ко зна који пут вратио, демантовао критичаре и уз Ђоковића обележио 2014. са пет титула из чак 11 финала. Осим тога, за чисто дивљење јесте жар са којим Федерер и даље игра ову игру, као и његова несмањена жеља за победама и титулама. Сезону је завршио са скором 73-12, али је другу заредом остао без пехара на неком од четири највећа турнира.

„Желим да направим корак даље јер то што сам био близу није довољно добро. Није да сам био лош на Слемовима, али волео бих да будем још бољи. Морам бити веома опрезан, ако желим да сачувам брзину. Приоритет ће ми бити Грен слемови, желим на њима да играм најбољи тенис. Календар након Аустралијан опена зависи од шанси да будем први на АТП листи“, рекао је Федерер.

Последњи пут тријумфовао је 2012. на теренима Ол Ингланд Клаба, а најближи новом успеху био је на истом месту пре шест месеци, када је у једном од најбољих финала икада на трави поражен од Ђоковића. У међувремену, осим споменутих неуспеха само три пута је играо у полуфиналима (два пута Ози и једном УС опен), уз два четвртфинала.

После свега наведеног поставља се логично питање – може ли Роџер Федерер у новој сезони до 18. Грен слема?

Одговор је свакако потврдан, али да бисмо другог тенисера света видели на победничком постољу мораће да се поклопи више фактора.

Основни предуслов је да остане здрав – Федерер током каријере није имао много проблема са повредама, али су га последњих година болови у леђима омели да одржи потребан континуитет. Када је физички потпуно спреман може се посветити тенису, а тада кретање доводи до врхунца. Често се чини као да клизи по подлози, игра без икаквог напора због чега се стиче утисак да је његово тело пројектовано за тенис.

Неспорно је да сервис и форхенд нису на нивоу из најбољих дана, што је и нормално узевши године у обзир, али Федерер је поново опасан противник. Највише захваљујући одлуци да скраћује поене, па неретко игра сервис-волеј или на мрежу излази већ после првог ударца.

Као и до сада највећи проблем у игри биће бекхенд који је склон осцилацијама, али је момак рођен у Базелу током каријере развио способност да у мечевима са најбољим играчима (осим против Надала), ниво игре подигне за који степен више. Уколико га жреб буде слао у супротну половину костура од Шпанца што није случај на Ози опену, квота да ће се наћи у финалу страховито ће пасти.

Федерер је неколико пута истицао да жели да игра на Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, што је још један доказ да уопште не размишља о пензији. Безброј пута је показао да му мотива мањка и да је и даље гладан успеха.

Аустралијан опен донеће нам одређене одговоре о Федереровим дометима за ову сезону, али титула на неком од Грен слемова сигурно неће представљати изненађење.