Хуманост на дјелу

Ријетки су они који се након завршеног факултета враћају у свој завичај. Ипак има изузетака. Млади љекар Желимир Нешковић одбио је посао у Бањалуци и вратио се у родне Лопаре.

Осим посла у Дому здравља, редовно посјећује пацијенте у најудаљенијим селима Мајевице.  

Могао је да бира и одабрао што би мало ко. Умјесто запослења у Клиничком центру Бањалука, др Желимир Нешковић враћа се родном крају, међу честите људе и добре домаћине, које у душу зна и којима, како каже, треба.

“ Љубав према завичају, према свом родном мјесту, према Лопарама гдје сам ишао и у средњу школу, повукло ме да се вратим, али осјећао сам и одговорност да се вратим свом крају”, каже Желимир.

Нема те куће, мајевичког села  гдје није стизао, да  пружи помоћ и младом и старом, да им остави терапију, подијели савјете, поприча, утјеши, охрабри...

И у селу Јабланица, гдје је са својим колегама из Дома здравља из Лопара и Бијељине организовао бесплатне љекарске прегледе, ултразвучну дијагностику, мјештани су га дочекали с пуно поштовања. Сви су хтјели да поздраве свог земљака који им свакодневно помаже.

“Ово није било до сада, ово је сада само за примјер и тако да се настави, јер ми смо били заборављени скроз”, прича Љубица Бојић.

Мајевичка села су махом пуста и преостала домаћинства су већином старачка и одлазак на љекарски преглед или апотеку је за већину немогућа мисија.

“Имајући у виду овакав дан, киша, снијег, њега ништа не може омести да дође међу грађане, да прегледа, да помогне. То треба поштовати, и он се осјетио да има добре мјештани, а ми доброг љекара и тако сарађујемо”, причају мјештани мајевичких села.

Од 33 мајевичка села подручне амбуланте имају само четири. Неке раде само једном седмично тако да је долазак љекара на кућни праг, посебно за старије мјештане од непроцјењивог значаја.  

БН ТВ