Легенда дана: Мирослав Клосе - животна прича

Било је великих фудбалера у историји. Истински великих, незаборавних. Нечији потези се препричавају већ и у другом веку заредом, неки од њих ће увек бити део спора "да ли је најбољи он или онај други?", али нико од њих, никада, није урадио оно што је Мирослав Клосе - најбољи голгетер у историји светских првенстава, што је постао поготком у сензационалном тријумфу Немаца од 7:1 над Бразилом у полуфиналу. Ово је прича баш о њему.

Фудбал 09.07.2014 | 10:40

У некадашњој провиницији Пруске и Аустрогарске, Шлеској, Слезији, има толико имена и код нас самих да можемо да бирамо како нам је воља, одрастали су "Мирови" родитељи. После другог светског рата његов отац, Јозеф Клосе, Немац пореклом, нашао се одједном у улози припадника етничке мањине јер је провинција додељена Пољској после Другог светског рата, па се он заветовао да ће, када буде у прилици, одвести своју породицу у оно што је сматрао домовином, Немачку. Тај завет је био један од првих корака да Немци добију најбољег стрелца у историји Мундијала. Остале кораке направио је Мирослав.

Јозеф Клосе је био професионални фудбалер, који је до 1978. наступао у Одри у Ополеу, граду у коме је и јунак наше приче рођен, а онда је отишао у Француску, како би носио дрес Оксера. И Мирова мајка је била спортиста, и то више него успешна - Барбара Јеж је својевремено поносно носила дрес пољске рукометне репрезентације.

Ипак, Пољска је била дом Клосеових све до 1986. Тада осмогодишњи Мирослав се са породицом преселио у Кисел, дошавши тако у Немачку а да је знао само две немачке речи.

Као прилично висок још у раној младости, а сада као 36-годишњак, висок је 184 центиметара, у подмлатку тима СГ Блаубах-Диделкопф играо је на више позиција, но како се најбоље сналазио пред супарничким голом, и то не само захваљујући доброј игри главом, ту је и остао. Постао је шпиц, а потом је кренуо да постаје легенда.

Не и пребрзо, као што то мисле многи данашњи клинци. Најпре је учио школу, али и занат, вежбајући да буде дрводеља. Брусио је своје руке вежбајући уметност обликовања дрвета, а свој таленат је брусио као фудбал-аматер. До 20. године је вредно тренирао, чекајући да му неко укаже шансу у првом тиму. Сличну шансу указао му је Хомбург, али са позицијом резервисаном у својој "резервној" постави, да би тек 1998, Клосе дао свој први, једини у тој сезони, гол у сениорској конкуренцији првих тимова.

Па опет, таленат не може да прође незапажено. Ко уме да види, види оно што је другима и пред очима невидљиво, те су га скаути Кајзерслаутерна упитали чувено питање "Хоћеш ли да играш за наш клуб?". На таква питања младићи одговарају као из запете пушке, јер су целог живота и тренирали да би то били упитани, па је Миро решио да чим пре докаже да позив није био узалудан.

Опет је морао да чека. Читаву годину, да би дао свој први гол за "Кајзер". А када је почео, више није стајао. Имао је 24 када је у сезони 2000/2001 по први пут затресао мрежу у такмичарском мечу свог клуба. Дао је девет голова у лиги, четири у купу, два на евро-сцени, учинивши свог тренера, Ота Рехагела поносним, а навијаче срећним. И селектора, тада Рудија Фелера, славног нападача који само што је завршио играчку каријеру.

Клосе је у својој другој сезони са 16 голова умало (два гола су му недостајала) постао најбољи стрелац Бундеслиге, али га је Фелер већ био позвао и - магија је могла да почне. Док је тресао мреже за Кајзерслаутерн, тресао је и за Немачку. У првој години репрезентативних наступа - двапут. У следећој, 12. А та следећа, 2002, била је прва у којој је заиграо на Мундијалу.

Прича о Мирославу Клосеу ту би могла да стане. Рецимо, детаљима да је већ на свом првом Мундијалу дао пет голова. Или, да је и 2006. био међу стрелцима, такође пет пута. Четири гола је дао на прошлом, а са два на овом - постао је најбољи голгетер у историји шампионата планете, са 16 голова, једним више од чувеног "зубе", Бразилца Роналда.

Али, Мирослав Клосе не стаје. Чак ни сада, када има 36 година. Када су га продали Вердеру, са 0,35 гола по одиграном мечу, свој просек је подигао на 0,47. После три године, отишао је у Бајерн, за који је играо 149 пута и дао 52 гола. А онда, када су му рекли "на заласку си каријере", отишао је у Лацио и, од те 2011, још 40 пута матирао противничке голмане носећи клупски дреси. Али, није ова прича само о бројкама. Јер, да јесте, одмах бисмо вам писали о томе да је за своје клубове одиграо 524 утакмице, да је постигао 206 голова, да је за Немце играо 136 мечева и 71 пут био стрелац, чиме је најбољи голгетер у историји "панцера".

Не, ово је прича о једном великом човеку, кога историја фудбала не би смела да памти само головима, иако је њима почео да сам исписује ове речи о себи. Миро је, пре свега, џентлмен. Ван терена, али и на њему.

Уосталом, доказао је то више пута. У априлу 2005. исправио је судију који је помислио да је Миро фаулиран и доделио пенал његовој тадашњој екипи, Вердеру, против Арминије. Клосе је устао, рекао "Погрешили сте", оставивши и ривала и судију да се чуде. Одлука о досуђеном пеналу је промењена, ваљда у инат свима онима који у ТВ преносима говоре "судијска се не мења". А и сад, скоро, нема томе ни пуне две године, поново је показао да је на терену, баш као и у животу, најважније бити човек: играо је за Лацио против Наполија, руком је угурао лопту у гол ривала, арбитар је показао на центар, али је Миро тада пришао судији и рекао: "Погрешили сте. Руком сам дао гол, не би то смело да се важи".

Судија је одбио да му да жути картон. Аил му је дао своју руку, поздравивши се са истинском легендом фудбала.

Мирослав Клосе је са супругом Силвијом добио два сина, близанце: Луан је име добио по келтској речи за ратника, а Ноје по старозаветном јунаку, јер је Миро велики верник, католик за ког је чак и претходни папа Бенедикт XВИ уприличио свечани пријем 2012.

Земљу у којој се родио, земљу којој је одувек припадала његова мајка, не заборавља: у кући прича само на пољском, баш као што у репрезентацији често чини и са саиграчем, Лукасом Подолским. Али, негујући оно што јесте, Миро не прича само језицима људи. Од свих језика који познаје, најтечније му иде фудбалски. Ми смо само покушали да вам на српском дочарамо живот ове легенде, коју можете памтити и као дрводељу који је израдио најлепше дело - од себе самог, можете га памтити и као Човека, по фер-плеју, или као најбољег голгетера у историји Мундијала. Шта год да одаберете, нећете погрешити.