Не знате ово о Зенги, "селектору" Србије

Харизматични Италијан, кандидат за селектора Србије, по карактеру је сличан Синиши Михајловићу.

Фудбал 04.07.2014 | 09:42

Валтер Зенга још није ни постао селектор Србије, а већ је поделио јавност. Једни су за останак Љубинка Друловића, док други сматрају да Италијан, у недостатку других опција, и није тако лоше решење. Странац који не кошта много, жељан је повратка у европски фудбал, не зарезује менаџере, ради 16 година у континуитету са више или мање успеха, а познаје наш фудбал и играче.

Зенга је по карактеру сличан Синиши Михајловићу. Прзница, не да на себе и не жели да призна грешку. Од играча тражи максималну озбиљност и залагање, од новинара коректност и да не задиру превише у његову приватност. Тако је било док је радио у румунској Стеауи, тако је било и у Црвеној звезди, вероватно и током мисије на Блиском Истоку.

Када је стигао први пут на Маракану 2005. године затекао је фонд од скоро 40 играча. Већ после првог тренинга хватао се за главу и жалио тадашњем спортском директору црвено-белих Стевану Дики Стојановићу на рачун квалитета појединих играча.

“Мама миа, Стеване…”, скоро се подсећао Стојановић у друштву пријатеља.

Врло брзо је видео да има доста посла. Засукао је рукаве, направио дубок рез и почео да ради на стварима које се уче још у омладинској школи. Мало њих зна за анегдоту да је на тренинзима знао да канапима веже последњи бедем одбране, који су чинили Баста, Бишевац, Дудић и Луковић, како би држали линију. Ко мало искочи другима оставља болне црвене зарезе на струку. На тежи начин су научили како треба да буду складни. Ни Марко Пантелић није био поштеђен дрила. На припремама у Аустрији терао је нападача Звезде да ради склекове после сваког промашаја…

Познато је да је неколико пута ломио таблу у свлачионицу пошто се његови изабраници нису држали тактичких замисли, па преводилац и његов помоћник Бора Цветковић није имао потребе да било шта објашњава или је то чинио у две-три речи:

"Не зај.... се! Иначе сте наје...!".

Иначе, тада је увео другачију исхрану, на менију је била тестенина, пиринач, риба, а после ручка обавезно је било да се попије чаша вина. У тим тренуцима знао је да се нашали са играчима. Конкретно на оне који се зову Милан, попут Дудића, Бишевца, Пуровића. “Ја сам познати Интериста, Милан не подносим, мораћете да промените име ако желите да играте код мене”, шалио се једном приликом Зенга, који је кувару у клупском хотелу донео рецепт из Италије за колач који се и даље служи фудбалери Звезде као дезерт, па се он у жаргону назива Зенгин колач.

Знао је да погађа са изменама, али и да промаши. Владимира Стојковића је гурнуо у ватру у реваншу против Браге, који је тада чуда чинио на голу, што је имало за крајњи резултат пласман Звезде у групну фазу Лиге Европе. С друге стране, тактичка измена у Стразбуру, када је уместо високог штопера Јоксимовића убацио десног бека Драманија коштала је црвено-беле пролећа у Европи које се чекало више од једне деценије.

Европске ране зацелио је титулом шампиона, а одмах потом и трофејом Купа Србије, када је уместо тактике за меч са ОФК Београдом на табли само написао: "Момци, ово је наша последња утакмица, немојте ме изневерити". Повод за овакву најаву растанка био је то што се умешала његова супруга Ралука и покварила генерални утисак који су многи имали о првом странцу на клупи Звезде. Румунка је у мемоарима за један локални лист на прилично приземан начин говорила о животу у Београду користећи реченице попут “изгнанство у изнутрице бивше Југославије". Због тога је Зенга морао да спакује кофере и са све Ралуком срећу потражи у другој средини.

Можда је дошло време да поправи утисак… Да ли му треба дати шансу?