Ne znate ovo o Zengi, "selektoru" Srbije

Harizmatični Italijan, kandidat za selektora Srbije, po karakteru je sličan Siniši Mihajloviću.

Fudbal 04.07.2014 | 09:42

Valter Zenga još nije ni postao selektor Srbije, a već je podelio javnost. Jedni su za ostanak Ljubinka Drulovića, dok drugi smatraju da Italijan, u nedostatku drugih opcija, i nije tako loše rešenje. Stranac koji ne košta mnogo, željan je povratka u evropski fudbal, ne zarezuje menadžere, radi 16 godina u kontinuitetu sa više ili manje uspeha, a poznaje naš fudbal i igrače.

Zenga je po karakteru sličan Siniši Mihajloviću. Prznica, ne da na sebe i ne želi da prizna grešku. Od igrača traži maksimalnu ozbiljnost i zalaganje, od novinara korektnost i da ne zadiru previše u njegovu privatnost. Tako je bilo dok je radio u rumunskoj Steaui, tako je bilo i u Crvenoj zvezdi, verovatno i tokom misije na Bliskom Istoku.

Kada je stigao prvi put na Marakanu 2005. godine zatekao je fond od skoro 40 igrača. Već posle prvog treninga hvatao se za glavu i žalio tadašnjem sportskom direktoru crveno-belih Stevanu Diki Stojanoviću na račun kvaliteta pojedinih igrača.

“Mama mia, Stevane…”, skoro se podsećao Stojanović u društvu prijatelja.

Vrlo brzo je video da ima dosta posla. Zasukao je rukave, napravio dubok rez i počeo da radi na stvarima koje se uče još u omladinskoj školi. Malo njih zna za anegdotu da je na treninzima znao da kanapima veže poslednji bedem odbrane, koji su činili Basta, Biševac, Dudić i Luković, kako bi držali liniju. Ko malo iskoči drugima ostavlja bolne crvene zareze na struku. Na teži način su naučili kako treba da budu skladni. Ni Marko Pantelić nije bio pošteđen drila. Na pripremama u Austriji terao je napadača Zvezde da radi sklekove posle svakog promašaja…

Poznato je da je nekoliko puta lomio tablu u svlačionicu pošto se njegovi izabranici nisu držali taktičkih zamisli, pa prevodilac i njegov pomoćnik Bora Cvetković nije imao potrebe da bilo šta objašnjava ili je to činio u dve-tri reči:

"Ne zaj.... se! Inače ste naje...!".

Inače, tada je uveo drugačiju ishranu, na meniju je bila testenina, pirinač, riba, a posle ručka obavezno je bilo da se popije čaša vina. U tim trenucima znao je da se našali sa igračima. Konkretno na one koji se zovu Milan, poput Dudića, Biševca, Purovića. “Ja sam poznati Interista, Milan ne podnosim, moraćete da promenite ime ako želite da igrate kod mene”, šalio se jednom prilikom Zenga, koji je kuvaru u klupskom hotelu doneo recept iz Italije za kolač koji se i dalje služi fudbaleri Zvezde kao dezert, pa se on u žargonu naziva Zengin kolač.

Znao je da pogađa sa izmenama, ali i da promaši. Vladimira Stojkovića je gurnuo u vatru u revanšu protiv Brage, koji je tada čuda činio na golu, što je imalo za krajnji rezultat plasman Zvezde u grupnu fazu Lige Evrope. S druge strane, taktička izmena u Strazburu, kada je umesto visokog štopera Joksimovića ubacio desnog beka Dramanija koštala je crveno-bele proleća u Evropi koje se čekalo više od jedne decenije.

Evropske rane zacelio je titulom šampiona, a odmah potom i trofejom Kupa Srbije, kada je umesto taktike za meč sa OFK Beogradom na tabli samo napisao: "Momci, ovo je naša poslednja utakmica, nemojte me izneveriti". Povod za ovakvu najavu rastanka bio je to što se umešala njegova supruga Raluka i pokvarila generalni utisak koji su mnogi imali o prvom strancu na klupi Zvezde. Rumunka je u memoarima za jedan lokalni list na prilično prizeman način govorila o životu u Beogradu koristeći rečenice poput “izgnanstvo u iznutrice bivše Jugoslavije". Zbog toga je Zenga morao da spakuje kofere i sa sve Ralukom sreću potraži u drugoj sredini.

Možda je došlo vreme da popravi utisak… Da li mu treba dati šansu?