На данашњи дан: Убијен Ескобар!

“Уверавам вас да се ништа чудно није десило у нашој групи, једноставно смо одиграли лоше. Видимо се ускоро јер живот се не завршава овде“.

Фудбал 02.07.2014 | 17:11

Те речи написао је Андрес Ескобар у колумни за ’Ел Тиемпо’, неколико дана после утакмице која ће га коштати живота.

Фаталног 22. јуна 1994. године Ескобар је у мечу са САД постигао аутогол на Мундијалу ’94, што ће се испоставити пресудним за испадање Колумбије у групи. На данашњи дан, другог јула пре тачно 20 година, Ескобар је убијен, Ескобаров живот јесте се завршио.

“Хвала ти на аутоголу“, наводно су изговориле убице док су пуцале у Ескобара на изласку из ноћног клуба. Претходно је Андрес са пријатељима покушао да уразуми разбојнике, али спаса није било – после шест метака у леђа Ескобар је преминуо.

Разлог његове смрти никада до краја није разјашњен – многи су поборници теорије да су га убиле наркобанде јер су његовим аутоголом изгубили много новца на кладионици. Други тврде да је Ескобарово убиство једноставно последица општег безакоња у тадашњој Колумбији (играчи и селектор за време Мундијала били су условљавани или им је прећено), а трећи да је у питању несрећан сплет околности.

За убиство су окривљени браћа Галон, познати колумбијски дилери дрогом, тачније њихов телохранитељ (осуђен на 43 године, пуштен после 11).

“Андресова грешка јесте у томе што је одговорио тим момцима. Они нису дозвољавали да им ико одговара, није то имало никакве везе са клађењем“, изјавио је Јон Хаиро Веласкес Васкес, популарни ’Попај’, члан ганга Пабла Ескобара (ни у каквом сроду са Андресом), у чијем су убиству улогу имала и браћа Галон.

“Њихови егои били су максимално напумпани након што су допринели убиству Пабла Ескобара“, додао је Попај у документарцу “Два Ескобара“.

У то доба социјална ситуација у земљи била је можда и најгора у историји, пошто је после убиства Пабла Ескобара у децембру 1993. године. завладала борба за превласт у криминалном свету и општи хаос у друштву. Колумбија пред почетак СП има највећу стопу убистава на свету.

“Сви радимо за заједнички циљ, а то је да своју земљу учинимо поносном. Покушавамо да не мислимо о насиљу. Ја налазим мотивацију у стварима које нас чекају. Читам Библију помало свакога дана и гледам две фотографије – покојне мајке и своје веренице“, изјавио је капитен тима Андрес Ескобар по доласку на Мундијал у САД.

Колумбија је у квалификацијама разбила Аргентину 5:0 и на СП је дошла са само једним поразом у последњих 26 утакмица. Тадашњи тим са Асприљом, Ринконом, Лозаном, Валдерамом и осталима многи су сматрали фаворитом на турниру, чак и славни Пеле.

Постојало је и наличје колумбијске фудбалске ренесансе. Чувени голман Игита тада је био у затвору због мутних радњи и сусрета са Паблом Ескобаром, брат дефанзивца Хонта Ерере погинуо је у сумњивој саобраћајној несрећи, а селектору су се у посао мешали разни криминалци захтевајући да игра овај или онај.

Таква атмосфера уцена није могла да донесе ништа добро. Колумбијски фудбал, који је добрим делом процветао захваљујући прљавом новцу зарађеним трговином дрогом, на том Мундијалу доживеће суров пад, пад који је Ескобар платио животом.

Упркос претњама пред меч и чињеници да је због њих селектор морао да остави Барабаса Гомеса на клупи, Колумбија је до 35. минута меча са САД била супериорна на терену. А тада се догодило – у покушају да интервенише после центаршута Харкса, Ескобар је послао лопту у сопствену мрежу. Његов једини аутогол у животу.

“У том тренутку мој деветогодишњи син окренуо се ка мени и рекао: 'Мама, убиће Андреса’. Одговорила сам: ’Не душо, људе не убијају због грешака. Сви у Колумбији воле Андреса“, испричала је Ескобарова сестра Марија.

Андрес је био сломљен због аутогола, али је по повратку у Медељин решио да изађе с пријатељима. “Морам да покажем лице свом народу“, казао је тада селектору Матурани, који га је упозорио да буде опрезан.

Планирао је да заснује породицу, његов прелазак у Милан био је већ готова ствар, али пуцњи тог другог јула прекинули су живот 27-годишњег момка из Медељина.

“Као да је неко откинуо део мене. Једног дана имаш љубав свог живота, планираш да се удаш и да имаш децу. Онда се пробудиш и све је то нестало. За мене се живот није наставио, стао је“, каже Ескобарова вереница Памела Каскардо.

На Андресовој сахрани окупило се више од 120 хиљада људи, Ерера је доживео нервни слом, а многи људи повукли су се из фудбала. После тога Колумбија се једино пласирала још на СП 1998. године, али ових дана дувају нови ветрови.

У земљи су сви као на иглама док чекају четвртфинални меч Мундијала са домаћином Бразилом у петак. Еуфорија, радост, приче о Родригесу и друговима, али Колумбијци не заборављају свог хероја.

“Андрес Ескобар живи кроз овај тим“, једна је од бројних порука навијача Колумбије у акцији на друштвеним мрежама покренутој у Ескобарову част.

Андресов живот јесте се завршио, али легенда о њему још живи. Да се више никада било шта слично не понови.