Na današnji dan: Ubijen Eskobar!

“Uveravam vas da se ništa čudno nije desilo u našoj grupi, jednostavno smo odigrali loše. Vidimo se uskoro jer život se ne završava ovde“.

Fudbal 02.07.2014 | 17:11

Te reči napisao je Andres Eskobar u kolumni za ’El Tiempo’, nekoliko dana posle utakmice koja će ga koštati života.

Fatalnog 22. juna 1994. godine Eskobar je u meču sa SAD postigao autogol na Mundijalu ’94, što će se ispostaviti presudnim za ispadanje Kolumbije u grupi. Na današnji dan, drugog jula pre tačno 20 godina, Eskobar je ubijen, Eskobarov život jeste se završio.

“Hvala ti na autogolu“, navodno su izgovorile ubice dok su pucale u Eskobara na izlasku iz noćnog kluba. Prethodno je Andres sa prijateljima pokušao da urazumi razbojnike, ali spasa nije bilo – posle šest metaka u leđa Eskobar je preminuo.

Razlog njegove smrti nikada do kraja nije razjašnjen – mnogi su pobornici teorije da su ga ubile narkobande jer su njegovim autogolom izgubili mnogo novca na kladionici. Drugi tvrde da je Eskobarovo ubistvo jednostavno posledica opšteg bezakonja u tadašnjoj Kolumbiji (igrači i selektor za vreme Mundijala bili su uslovljavani ili im je prećeno), a treći da je u pitanju nesrećan splet okolnosti.

Za ubistvo su okrivljeni braća Galon, poznati kolumbijski dileri drogom, tačnije njihov telohranitelj (osuđen na 43 godine, pušten posle 11).

“Andresova greška jeste u tome što je odgovorio tim momcima. Oni nisu dozvoljavali da im iko odgovara, nije to imalo nikakve veze sa klađenjem“, izjavio je Jon Hairo Velaskes Vaskes, popularni ’Popaj’, član ganga Pabla Eskobara (ni u kakvom srodu sa Andresom), u čijem su ubistvu ulogu imala i braća Galon.

“Njihovi egoi bili su maksimalno napumpani nakon što su doprineli ubistvu Pabla Eskobara“, dodao je Popaj u dokumentarcu “Dva Eskobara“.

U to doba socijalna situacija u zemlji bila je možda i najgora u istoriji, pošto je posle ubistva Pabla Eskobara u decembru 1993. godine. zavladala borba za prevlast u kriminalnom svetu i opšti haos u društvu. Kolumbija pred početak SP ima najveću stopu ubistava na svetu.

“Svi radimo za zajednički cilj, a to je da svoju zemlju učinimo ponosnom. Pokušavamo da ne mislimo o nasilju. Ja nalazim motivaciju u stvarima koje nas čekaju. Čitam Bibliju pomalo svakoga dana i gledam dve fotografije – pokojne majke i svoje verenice“, izjavio je kapiten tima Andres Eskobar po dolasku na Mundijal u SAD.

Kolumbija je u kvalifikacijama razbila Argentinu 5:0 i na SP je došla sa samo jednim porazom u poslednjih 26 utakmica. Tadašnji tim sa Aspriljom, Rinkonom, Lozanom, Valderamom i ostalima mnogi su smatrali favoritom na turniru, čak i slavni Pele.

Postojalo je i naličje kolumbijske fudbalske renesanse. Čuveni golman Igita tada je bio u zatvoru zbog mutnih radnji i susreta sa Pablom Eskobarom, brat defanzivca Honta Erere poginuo je u sumnjivoj saobraćajnoj nesreći, a selektoru su se u posao mešali razni kriminalci zahtevajući da igra ovaj ili onaj.

Takva atmosfera ucena nije mogla da donese ništa dobro. Kolumbijski fudbal, koji je dobrim delom procvetao zahvaljujući prljavom novcu zarađenim trgovinom drogom, na tom Mundijalu doživeće surov pad, pad koji je Eskobar platio životom.

Uprkos pretnjama pred meč i činjenici da je zbog njih selektor morao da ostavi Barabasa Gomesa na klupi, Kolumbija je do 35. minuta meča sa SAD bila superiorna na terenu. A tada se dogodilo – u pokušaju da interveniše posle centaršuta Harksa, Eskobar je poslao loptu u sopstvenu mrežu. Njegov jedini autogol u životu.

“U tom trenutku moj devetogodišnji sin okrenuo se ka meni i rekao: 'Mama, ubiće Andresa’. Odgovorila sam: ’Ne dušo, ljude ne ubijaju zbog grešaka. Svi u Kolumbiji vole Andresa“, ispričala je Eskobarova sestra Marija.

Andres je bio slomljen zbog autogola, ali je po povratku u Medeljin rešio da izađe s prijateljima. “Moram da pokažem lice svom narodu“, kazao je tada selektoru Maturani, koji ga je upozorio da bude oprezan.

Planirao je da zasnuje porodicu, njegov prelazak u Milan bio je već gotova stvar, ali pucnji tog drugog jula prekinuli su život 27-godišnjeg momka iz Medeljina.

“Kao da je neko otkinuo deo mene. Jednog dana imaš ljubav svog života, planiraš da se udaš i da imaš decu. Onda se probudiš i sve je to nestalo. Za mene se život nije nastavio, stao je“, kaže Eskobarova verenica Pamela Kaskardo.

Na Andresovoj sahrani okupilo se više od 120 hiljada ljudi, Erera je doživeo nervni slom, a mnogi ljudi povukli su se iz fudbala. Posle toga Kolumbija se jedino plasirala još na SP 1998. godine, ali ovih dana duvaju novi vetrovi.

U zemlji su svi kao na iglama dok čekaju četvrtfinalni meč Mundijala sa domaćinom Brazilom u petak. Euforija, radost, priče o Rodrigesu i drugovima, ali Kolumbijci ne zaboravljaju svog heroja.

“Andres Eskobar živi kroz ovaj tim“, jedna je od brojnih poruka navijača Kolumbije u akciji na društvenim mrežama pokrenutoj u Eskobarovu čast.

Andresov život jeste se završio, ali legenda o njemu još živi. Da se više nikada bilo šta slično ne ponovi.