Ко је Луис Суарес, голгетер који УЈЕДА?!

У јесен 2006. Луис Суарез је прилично изнервирао навијаче Партизана. Играо се 92. минут првог меча првог кола Лиге Европе, када је Уругвајац у дресу Гронингена у Хумској матирао Ивицу Краља и ублажио пораз гостију на 4:2. Од тада је нервирао многе. И обрадовао многе. А највише њих је шокирао - јер му је у навику ушло да гризе ривале. Ко је уопште Луис Суарез, један од најбољих голгетера на свету, "канибал" како је прозван због својих насртаја на супарнике?

Фудбал 25.06.2014 | 21:17

Рођен 24. јануара 1987. године као четврти од седморо браће у породици Суарез, Луис је одрастао у уругвајском граду Салту, из ког се као седмогодишњак преселио у Монтевидео. Две године касније родитељи су му се развели, а он је трчкарао улицама чувене престонице, која је била домаћин првог шампионата света, маштајући да једног дана постане славан. Само, имао је један велики проблем на том путу: био је превише несташан.

На улицама Монтевидеа приметио га је Вилсон Пирез, скаут Национала, и позвао га у клуб. И не чуди, брже је трчао са лоптом испред себе, него без ње. Неки људи се роде као фудбалери, Луис Суарез је један од таквих. Око стручњака га је спазило, и као 14-годишњака га склонило од уличних банди.

Надимак "Бандит" му је остао. Не зато што је и сам био проблематичан ван терена, већ - на њему. Како га је описивао тренер Национала Алехандро Гарај, "Луис је био небрушени дијамант на терену. Бандит смо га звали јер је радио све што можете и не можете да замислите - не би ли добио меч: А некада је због тога испитивао границе фер-плеја. И одлазио изван њих".

Са проблематичних улица је утекао. Али оне нису из њега: као 15-годишњак је кршио забране ноћних излазака уочи утакмица, пио и проводио се. А био и даље сиромашан, живећи у крају града у коме такви и живе. Памтио је као га је као 11-годишњег клинца Савез позвао на тренинг за младе наде уругвајског фудбала, а није отишао јер није имао копачке у којима би тамо наступао. Бес у њему нарастао је због породичне ситуације, због окружења у коме је живео, због несхватања света око себе - у коме је једино био срећан када има лопту испред себе.

Са 16 година је ударио судију главом. Са 18 је дебитовао за Национал. Када га је Гронинген следеће године, 2006, позвао - одмах је прихватио позив. Иако није био у питању велики клуб, могућност да поново буде са девојком Софијом, са којом се од 15. године забављао, а која се одселила годину дана раније у Барселону, била је довољна.

У дресу Гронингена је дао 15 голова за једну сезону. Онај један Партизану, мада минимална победа холандског клуба у реваншу није била довољна да се помрсе рачуни црно-белих. Славни Ајакс га је тада узео под своје. И опет је био на Партизановом стадиону, опет је био стрелац, и то у победи "копљаника" над Борцем из Чачка од 1:4 у првом колу Лиге Европе. Током четири сезоне у којима је на 159 мечева дао чак 111 голова за Ајакс, поново је допустио да му темперамент згрози свет који га окружује: у дербију са ПСВ-ом угризао је Отмана Бекала за кључну кост.

И у Ливерпулу, у који је прешао 2010, умео је да блиста и запањи: прве сезоне само четири гола, друге 17, треће 30 - уз нови угриз. И то капитена наше репрезентације Бранислава Ивановића, због чега је морао да преседи ван терена крај те и почетак наредне сезоне. А онда је у тој, сезони која је за нама, заиграо као у трансу, постигавши 31 гол за Ливерпул.

Чинило се да се опаметио. Да више не лажира фаулове над њим, за шта су га оптуживали сви супарници, односно да је постао издржљивији на грубе насртаје ривала, како су га хвалили они који га воле. У прошлост је отишло и што је рукама, малтене на гол-линији, зауставио шут фудбалера Гане на прошлом Мундијалу, а они потом промашили пенал - па испали. Енглезе је у Премијер лиги залудео својим овосезонским партијама толико да се на угриз Банета Ивановића заборавило - све док их Суарез није двапут "грицнуо" на Мундијалу и, уз два гола у победи од 2:1, послао их кући пре времена.

А онда је на ред дошао меч одлуке за Уругвај, са Италијом. Победа је једино била важна, сваки други исход слао је "Урусе" са Светског првенства. И, баш тада, опет је нешто "кврцнуло" у Луисовој глави. Угризао је италијанског дефанзивца Ђорђа Кјелинија за раме.

Судије то нису приметиле. Светска јавност јесте, отуда и накнадна истрага коју је ФИФА покренула. Суарез се бранио речима да се "сударио са Кјелинијевим раменом", али сви ми знамо да није тако.

Као што сви знамо и да таквих голгетера нема много на свету.

Да, "Канибал" је можда добар опис онога што ради појединцима на терену, али Суарез је више од тога. Много више од тога. Чим то прихвати, схватиће да нема потребе да уједа свет око себе, већ да му се осмехне - не као бандит који гризе, већ као најбољи нападач на планети.

Лепо рече, не тако давно, скаут који га је открио, Вилсон Пирез:

"Знате, он се скроз уживи у меч, посматра га и увек мења своју тактику у зависности од дефанзивца са којим се суочава. Биће тешко Уругвају да икада поново има нападача такве магнитуде".

Заправо... Тешко ће на овој планети икада поново бити фудбалера као што је Луис Суарез.