Počinje proces zatvaranja OHR?

Međunarodna zajednica započela je proces zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR), saznaje „EuroBlic“.

Bosna i Hercegovina 06.06.2017 | 21:14 Diplomatski izvori ''Blica'' tvrde da već postoji nacrt odluke o zatvaranju OHR, da zapadne diplomate intenzivno razgovaraju na ovu temu i da je moguće da se ova tačka našla i na današnjoj sednici Upravnog odbora PIK u Sarajevu, mada to nije bilo najavljeno zvaničnim dnevnim redom.

Sagovornici „EuroBlica“ otkrivaju da zatvaranje kancelarije Valentina Incka treba očekivati onog trenutka kada BiH dobije kandidatski status za EU ili neposredno pre toga (prema najoptimističnijim procenama do kraja 2017 godine). Na tom fonu su i ranije izjave stranih i domaćih političara, među kojima je i predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić, koji su rekli da evropske integracije BiH i OHR ne idu jedno s drugim.

''Očito je da je to gotova stvar i da OHR u BiH može da zadrži samo eventualno neka nova, velika politička kriza. Zato će biti zanimljivo videti da li je domaćim političarima, prvenstveno bošnjačkim, zaista cilj članstvo BiH u EU ili će započeti novi „rat“ kako bi na taj način pokušali da zadrže OHR'', kaže sagovornik ''Blica''.

U OHR nisu želeli da komentarišu saznanja, tvrdeći da su uslovi za zatvaranje ove diplomatske misije od ranije poznati, a to su pet ciljeva i dva uslova. Na tom spisku su rešavanje pitanja tzv. državne i vojne imovine, fiskalna održivost, vladavina prava, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, provođenje arbitražne odluke za Brčko, kao i pozitivna procena situacije u BiH od strane Upravnog odbora PIK.



Međutim, činjenica je da se zatvaranje OHR poklapa s ranijim izjavama Valentina Incka da će on verovatno biti poslednji visoki predstavnik u BiH i da će se PIK u 2017. ozbiljnije baviti sudbinom njegove kancelarije, koja je u BiH prisutna od završetka rata.

U tom periodu OHR je prošao kroz nekoliko faza – od vremena brojnih smena zvaničnika od strane Pedija Ešdauna do Incka koji se gotovo i ne vidi u političkom sistemu BiH.

Poslanik SNSD u PS BiH i član delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Milica Marković kaže da je i ona iz diplomatskih krugova u Strazburu i Briselu čula da se uveliko razgovara o odlasku OHR. Prema njenim informacijama, za sada nema konkretnih zaključaka, ali prevladava stav da BiH kao protektorat ne može da dobije status kandidata, jer to nije bio slučaj ni sa jednom od sadašnjih članica EU.

''Ukoliko OHR bude zatvoren do dobijanja kandidatskog statusa, to bi značilo da neko ozbiljno shvata BiH i njenu aplikaciju. S druge strane, kada bismo dobili status, a i dalje imali OHR, to se ne bi moglo shvatiti kao ozbiljan odnos EU prema nama. Lično mislim da je moguća prva varijanta, čak i pod uslovom da se ne ispune ranije postavljeni uslovi. Mislim da se oni više neće ni pominjati nego će se ići ka evropskoj perspektivi BiH'', zaključuje Markovićeva.

Šef Kluba poslanika DF u Predstavničkom domu BiH Damir Bećirović kaže da, što se njega tiče, ne bi bio nikakav problem kada bi OHR otišao, jer ni sada ne vidi njihov angažman.

''Mada lideri koji drže vlast očito nemaju nameru da se dogovaraju, ipak mislim da je krajnje vreme da se počnu sami dogovarati, zbog naše budućnosti. Strance to ne interesuje, oni su tu zbog plate, ali mi ostajemo da živimo u BiH'', kaže Bećirović.

Budžet 5,9 miliona evra

Od jula 2016. u OHR radi 15 stranih državljana i 89 domaćih, podaci su kancelarije Valentina Incka.

Budžet OHR za 2016/17. godinu iznosi 5.9 miliona evra, koje uplaćuju zemlje Saveta za provođenje mira. EU daje 54,37 odsto novca, SAD 22 procenta, Japan 10 odsto, Rusija 1,2, Kanada 3,03, Organizacija Islamske konferencije 2,5 odsto novca, dok ostale članice plaćaju zajedno 6,9 odsto.

Izvor: Blic